Oнo што је фасцинантно а ако га посматрамо са метафизичке стране и утешно, јесте да оно што нам судбина приређује у овом животу било то добро или лоше, јесте наша сопствена воља, ма како то парадоксално звучало.
Шопенхауер је то лепо и сликовито објаснио на овај начин. Пример је необичан па можда и смешан, али је веома поучан.
Познато је да постоје снови којима се природа користи за материјалну сврху, односно испуштање препуњених сперматоциста. Снови те врсте природно указују на ласцивне сцене. Понекад се иста ствар дешава и са другим сновима који уопште немају или не остварују ту сврху. Сада, између њих постоји разлика да у сновима прве врсте привлачне жене и могућности везе са њима ускоро се покажу као по нас повољне, при чему природа постиже свој циљ. У сновима друге врсте, пут ка стварима ка којима највише жудимо стално бива ометан новим препрекама које покушавамо превладати, тако да на крају не достижемо циљ. Међутим, оно што ствара те препреке и стално фрустрира нашу ватрену жељу јесте наша властита воља, ипак из региона који лежи далеко изнад представљачке свести у сну а у њему се појављује као неизбежна судбина.
Шопенхауер
Дакле, наша сопствена воља, јер шта је оно што нам уређује снове него наша сопствена воља, изрежира сан тако да се њени циљеви на крају и остваре. То је јасно, схватљиво и опште познато, она народна изрека "Што је баби мило, то јој се и снило" итд.
Међутим, шта ћемо са оним сновима који нам нису тако мили? Са онима у којима се наше жеље не остварују већ напротив, којима се сваки догађај у сну противи. Ко то режира? И ту долазимо до онога битног. Јер и те снове који се супростављају нашој вољи очито режира опет наша сопствена воља,
али из...
из региона који лежи далеко изнад представљачке свести.
Сада, имајући на уму да је "ствар по себи" воља, или нешто блиско вољи, и да је то наша сопствена метафизичка воља која је у нама као и у свему другом, (погледајте овај мој блог на ту тему и биће вам јасније о чему говорим.
https://forum.krstarica.com/threads/painted-lady.1038345 )
,онда оно што важи за снове важи и за сан који зовемо "живот".
Јер оно што представља и одржава феномен света јесте воља која такође живи и стреми у сваком појединцу; и ако истовремено имамо на уму сличност живота са сном, онда, резимирајући све што је до сада речено, можемо генерално замислити да као што је свако потајни позоришни директор својих снова, да исто тако и она судбина која влада нашим стварним животом у крајњој линији полази од воље која је наша сопствена, али која овде где наступа као судбина, делује из једног региона који лежи високо изнад наше представљачке свести. И одакле даје мотиве који воде нашу емпиријски познату индивидуалну вољу. Стога се индивидуална воља често најжешће супротставља тој нашој вољи која се манифестује као судбина, том нашем генију, нашем "духу који живи изван нас и има своје место у звездама", који надгледа индивидуалну свест и у непопустљивој опозицији према њој, организује и поставља спољна ограничења из којих се свест не може извући, иако то жели.
Шопенхауер
Застрашујуће, али као што рекох умногоме и утешно. Јер...
Kada u nekom teškom, košmarnom snu strepnja dostigne najviši stepen, mi se budimo i sa tim buđenjem nestaju sve strašne noćne more. Isto se dešava i u košmarnom snu života, kada nas najviši stepen strepnje i nespokojstva natera da ga okončamo.
Шопенхауер
..ne veruje ni u šta...A da li vi verujete ?
