- Poruka
- 377.750
Da li se isplati kupovina i ugradnja "norveških radijatora". Kako "norveški radijatori" ostvaruju uštede, iako troše električnu energiju i za vreme skuplje tarife? U kakvim stanovima postoji računica da se grejete na struju uz pomoć "norveških radijatora".
Grejanje na struju je svakako najkomforniji način grejanja. Nema nabavke ogreva, loženja, čišćenja, održavanje sistema za grejanje je svedeno na minimum… Prednosti su očigledne. Ipak, cena komoditeta se plaća visokim računima za struju.
Naravno, kada se kaže grejanje na struju, prva asocijacija su TA, odnosno termoakumulacione peći. Njihova osnovna prednost je ta što troše električnu energiju tokom noći, kada je se električna energija naplaćuje po znatno nižoj tarifi.
S druge strane, već dugi niz godina u ponudi domaćih prodavaca su takozvani "norveški radijatori". Sam pojam "norveški radijatori" je danas postao veoma popularan, iako mnogi prodavci u ponudi imaju i italijanske ili turske brendove ovakvih grejnih tela, koje prodaju pod kategorijom "norveški radijatori".
U pitanju su slični proizvodi koji rade na sličnom principu, ali kao i kada je svaki električni uređaj u pitanju, njegov kvalitet može da varira. Kako je u pitanju uređaj koji može i treba da traje dugi niz godina, naš savet je da se dobro raspitate i da odaberete kvalitetnije proizvode renomiranih proizvođača. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti samo temom kolika je potošnja ovakvih grejnih tela, kako ostvaruju uštede i da li njihova ugradnja isplati.
U pitanju su grejna tela koja rade na električnu energiju, ali za razliku od TA peći "norveški radijatori" ne akumuliraju toplotnu energiju tokom noći, već troše električnu energiju dok god su aktivi, odnosno dok greju. Upravo zbog toga se javlja najčešća nedoumica, jer prodavci "norveških radijatora" tvrde da njihov proizvod troši 50 odsto manje energije.
Pitanje je kako je to moguće kada moraju da rade preko celog dana, kada je električna energija višestruko skuplja, za razliku od TA peći, koje se dopunjuju tokom noći kada je struja jeftinija.
Kako "norveški radijatori" štede električnu energiju
Trik je u tome da "norveški radijatori" ne troše manje električne energije od TA peći, potrošnja je uvek onolika kolika je deklarisana snaga ugrađenih grejača. Trik je u tome da su "norveški radijatori" mnogo savremeniji i precizniji uređaj od TA peći. TA peći su nastale pre više decenija i od tada nisu usavršavane i poboljšavane, a jedina prednost im je to što rade dok je struja jeftinija.
S druge strane, "norveški radijatori" su opremljeni veoma preciznim termostatima koji neuporedivo bolje doziraju potrošnju električne energije, odnosno troše električnu energiju samo onda kada je to neophodno. TA peći se tokom noći ugreju do maksimuma, pa tokom dana manje više bez ikakve kontrole isijavaju tu toplotnu energiju.
Često se dešava, da ako je napolju relativno toplo, moraju da se otvaraju prozori. Kod "norveških radijatora" potrošnja električne energije se dozira prema trenutnoj potrebi i tu se krije njihova ekonomičnost. Čak je kod nekih proizvoda moguća daljinska kontrola putem wi-fi konekcije i raznih aplikacija, što je dodatna pogodnost.
Ipak, ne treba prevideti da "norveški radijatori", ipak, najveći deo električne energije troše upravo preko dana, kada je električna energija najskuplja. Da li će se njihova ugradja isplatiti mnogo zavisi od kvadrature i kvaliteta izolacije. U principu, ovaj vid grejanja na električnu energiju se isplati samo za manje kvadrature, koje su odlično izolovane.
Cilj je izbeći "crvenu" tarifu naplate elektrčne energije
Glavni trik kod grejanja na struju je izbeći takozvanu "crvenu zonu", a ona stupa na snagu kada domaćinstvo prekorači 1.600 kWh. Iz toga može da se postavi i sledeća računica: ako prosečno domaćinstvo za dnevne potrebe troši oko 500 do 600 kWh, za grejanje preostaje još oko 1.000 kWh.
Ako to podelimo na broj dana u mesecu, dolazimo do 35 kWh dnevno koliko ostaje da se utroši za grejanje. Dakle, ko može da troši do 35 kWh dnevno, može da računa da će se na električnu energiju grejati povoljno.
Približan proračun potrošnje električne energije
Kao što je već rečeno, koliko će sistem grejanja da troši električne energije najviše zavisi od kvaliteta izolacije. Ipak, evo grube računice: ako se uzme prosek da je za grejanje deset kvadratnih metara poreban jedan kW, zaključak je da je za stan od 40 kvadratnih metara potrebno oko četiri kilovata. Podrazumeva se da sistem električnog grejanja putem norveških radijatora neće raditi non stop.
Uz posečnu izolaciju i kvalitetne prozore recimo da će biti aktivan tokom 40 odsto vremena u toku 24 časa. Iz toga može da se izvuče računica da će dnevno da se troši 4 kW x 0,4 (40% vremena) x 24 časa = 38,4 kWh dnevno. Kada se ova potrošnja pomnoži sa 30 dana, dobija se mesečna potrošnja od 1.152 kWh.
To znači da ovom domaćinstvu ostaje još 448 kWh za taj mesec do ulaska u crvenu zonu, što je reaalna računica da se ugradnja norveških radijatora isplati, ali i za ovako mali stan je već na granici. Jer, 448 kWh se za osnovne troškove (osvetljenje, kuvanje, pranje veša, bojler…) u toku jednog meseca lako premaši, a i potrošnja norveških radijatora zbog niskih temperatura ili lošije izolacije lako može da premaši izračunatih 1.152 kWh, a tada se ulazi u crvenu zonu, kada sva računica pada u vodu.
Zaključak je jasan – grejanje na norveške radijatore može da se isplati samo za stanove manje kvadrature uz pretpostavku da je izolacija adekvatna, a stolarija kvalitetna. Zbog specifičnosti svakog objekta ponaosob, precizniji podatak nije moguće izvesti. U svakom slučaju, grejanje bilo kog stana veće kvadrature uz pomoć norveških radijatora, može da bude veoma skupo
link
Grejanje na struju je svakako najkomforniji način grejanja. Nema nabavke ogreva, loženja, čišćenja, održavanje sistema za grejanje je svedeno na minimum… Prednosti su očigledne. Ipak, cena komoditeta se plaća visokim računima za struju.
Naravno, kada se kaže grejanje na struju, prva asocijacija su TA, odnosno termoakumulacione peći. Njihova osnovna prednost je ta što troše električnu energiju tokom noći, kada je se električna energija naplaćuje po znatno nižoj tarifi.
S druge strane, već dugi niz godina u ponudi domaćih prodavaca su takozvani "norveški radijatori". Sam pojam "norveški radijatori" je danas postao veoma popularan, iako mnogi prodavci u ponudi imaju i italijanske ili turske brendove ovakvih grejnih tela, koje prodaju pod kategorijom "norveški radijatori".
U pitanju su slični proizvodi koji rade na sličnom principu, ali kao i kada je svaki električni uređaj u pitanju, njegov kvalitet može da varira. Kako je u pitanju uređaj koji može i treba da traje dugi niz godina, naš savet je da se dobro raspitate i da odaberete kvalitetnije proizvode renomiranih proizvođača. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti samo temom kolika je potošnja ovakvih grejnih tela, kako ostvaruju uštede i da li njihova ugradnja isplati.
U pitanju su grejna tela koja rade na električnu energiju, ali za razliku od TA peći "norveški radijatori" ne akumuliraju toplotnu energiju tokom noći, već troše električnu energiju dok god su aktivi, odnosno dok greju. Upravo zbog toga se javlja najčešća nedoumica, jer prodavci "norveških radijatora" tvrde da njihov proizvod troši 50 odsto manje energije.
Pitanje je kako je to moguće kada moraju da rade preko celog dana, kada je električna energija višestruko skuplja, za razliku od TA peći, koje se dopunjuju tokom noći kada je struja jeftinija.
Kako "norveški radijatori" štede električnu energiju
Trik je u tome da "norveški radijatori" ne troše manje električne energije od TA peći, potrošnja je uvek onolika kolika je deklarisana snaga ugrađenih grejača. Trik je u tome da su "norveški radijatori" mnogo savremeniji i precizniji uređaj od TA peći. TA peći su nastale pre više decenija i od tada nisu usavršavane i poboljšavane, a jedina prednost im je to što rade dok je struja jeftinija.
S druge strane, "norveški radijatori" su opremljeni veoma preciznim termostatima koji neuporedivo bolje doziraju potrošnju električne energije, odnosno troše električnu energiju samo onda kada je to neophodno. TA peći se tokom noći ugreju do maksimuma, pa tokom dana manje više bez ikakve kontrole isijavaju tu toplotnu energiju.
Često se dešava, da ako je napolju relativno toplo, moraju da se otvaraju prozori. Kod "norveških radijatora" potrošnja električne energije se dozira prema trenutnoj potrebi i tu se krije njihova ekonomičnost. Čak je kod nekih proizvoda moguća daljinska kontrola putem wi-fi konekcije i raznih aplikacija, što je dodatna pogodnost.
Ipak, ne treba prevideti da "norveški radijatori", ipak, najveći deo električne energije troše upravo preko dana, kada je električna energija najskuplja. Da li će se njihova ugradja isplatiti mnogo zavisi od kvadrature i kvaliteta izolacije. U principu, ovaj vid grejanja na električnu energiju se isplati samo za manje kvadrature, koje su odlično izolovane.
Cilj je izbeći "crvenu" tarifu naplate elektrčne energije
Glavni trik kod grejanja na struju je izbeći takozvanu "crvenu zonu", a ona stupa na snagu kada domaćinstvo prekorači 1.600 kWh. Iz toga može da se postavi i sledeća računica: ako prosečno domaćinstvo za dnevne potrebe troši oko 500 do 600 kWh, za grejanje preostaje još oko 1.000 kWh.
Ako to podelimo na broj dana u mesecu, dolazimo do 35 kWh dnevno koliko ostaje da se utroši za grejanje. Dakle, ko može da troši do 35 kWh dnevno, može da računa da će se na električnu energiju grejati povoljno.
Približan proračun potrošnje električne energije
Kao što je već rečeno, koliko će sistem grejanja da troši električne energije najviše zavisi od kvaliteta izolacije. Ipak, evo grube računice: ako se uzme prosek da je za grejanje deset kvadratnih metara poreban jedan kW, zaključak je da je za stan od 40 kvadratnih metara potrebno oko četiri kilovata. Podrazumeva se da sistem električnog grejanja putem norveških radijatora neće raditi non stop.
Uz posečnu izolaciju i kvalitetne prozore recimo da će biti aktivan tokom 40 odsto vremena u toku 24 časa. Iz toga može da se izvuče računica da će dnevno da se troši 4 kW x 0,4 (40% vremena) x 24 časa = 38,4 kWh dnevno. Kada se ova potrošnja pomnoži sa 30 dana, dobija se mesečna potrošnja od 1.152 kWh.
To znači da ovom domaćinstvu ostaje još 448 kWh za taj mesec do ulaska u crvenu zonu, što je reaalna računica da se ugradnja norveških radijatora isplati, ali i za ovako mali stan je već na granici. Jer, 448 kWh se za osnovne troškove (osvetljenje, kuvanje, pranje veša, bojler…) u toku jednog meseca lako premaši, a i potrošnja norveških radijatora zbog niskih temperatura ili lošije izolacije lako može da premaši izračunatih 1.152 kWh, a tada se ulazi u crvenu zonu, kada sva računica pada u vodu.
Zaključak je jasan – grejanje na norveške radijatore može da se isplati samo za stanove manje kvadrature uz pretpostavku da je izolacija adekvatna, a stolarija kvalitetna. Zbog specifičnosti svakog objekta ponaosob, precizniji podatak nije moguće izvesti. U svakom slučaju, grejanje bilo kog stana veće kvadrature uz pomoć norveških radijatora, može da bude veoma skupo
link
