Da li monade moraju biti sve različite jedna od druge, ili iste, ili nešto drugo...

[XODN]

O tome.

 

[XODN]

Monada je nedjeljivo, nesvodivo na manje, a fizičko.

Prema Lajbnicu sve monade se razlikuju, što on objašnjava navodnom neophodnošću toga radi različitosti predmeta.
Međutim, ako zamislimo stvari ovako: monade i prazan prostor, one se spajaju sa drugim monadama na spojnim mjestima, pod uticajem sudara, ako se sudare spojna mjesta, recimo s1 na jednoj i s5 na drugoj. Ne moraju biti ista. Ako zamislimo da svaka monada ima jednak broj spojnih mjesta, ali ne i spoj sa istim brojem monada, ili ne i spoj istih vrsta recimo M1:sX M2: sY gdje je Y:X+1 da nosi različite osobine od spoja M1:sX M2:sX. - ako ih samo ovako zamislimo, ne treba da budu različite.

 

[Dragoljub69]

Moraju sve monade imati najmanje jednu osobinu koju imaju i sve ostale monade!Da bi bile u skupu monada.
Po ostalim osobinama mogu sklapati druge manje skupove...
Ko zna infetizimalni račun-jasna mu je i doktrina monada,jer je ta doktrina i izrasla na Lajbnicovom diferencijalnom
i integralnom računu...

 

[XODN]

Ne razmišljaš kako treba... Mora imati osobinu da je Monada, tj. nesvodiva na manji dio, dakle, M1 i M2 mogu biti potpuno različite, s tim što im je, u opisu pojma, zajedničko to što su nedjeljive tj. nesvodive na manje - ali praviš grešku, jer su ta i ta monada potpuno različite.

Tako da teško da si ti shatio ikakav teži filozofski tekst.

Objasni zašto Lajbnic kaže da se svaka monada razlikuje od svake druge?
Lajbnic (Gottfried W. Liebnitz): Monadologija, § 9
"Each Monad, indeed, must be different from
every other. For there are never in nature two
beings which are exactly alike, and in which it is
not possible to find a difference either internal or
based on an intrinsic property."

"Svaka Monada, uistinu, mora se razlikovati od svih ostalih. Zbog toga što nikad nije, u prirodi, dva bića što skroz sliče, i u kojima nije moguće naći razliku, bilo unutrašnju, bilo zasnovanu na suštinskim svojstvima"

 

[Dragoljub69]

Ne razmišljaš kako treba... Mora imati osobinu da je Monada, tj. nesvodiva na manji dio, dakle, M1 i M2 mogu biti potpuno različite, s tim što im je, u opisu pojma, zajedničko to što su nedjeljive tj. nesvodive na manje - ali praviš grešku, jer su ta i ta monada potpuno različite.

Tako da teško da si ti shatio ikakav teži filozofski tekst.

Objasni zašto Lajbnic kaže da se svaka monada razlikuje od svake druge?
Lajbnic (Gottfried W. Liebnitz): Monadologija, § 9
"Each Monad, indeed, must be different from
every other. For there are never in nature two
beings which are exactly alike, and in which it is
not possible to find a difference either internal or
based on an intrinsic property."

"Svaka Monada, uistinu, mora se razlikovati od svih ostalih. Zbog toga što nikad nije, u prirodi, dva bića što skroz sliče, i u kojima nije moguće naći razliku, bilo unutrašnju, bilo zasnovanu na suštinskim svojstvima"

A skupovi?A njihove unije i sl.? Pokušaj da shvatiš monade kao ideje,a ne kao nešto materijalno!
Lajbnic ih nije smatrao materijalnim! Pazi,ovo je forum filozofije,a ne mehanike...Mada i ja ponekad potegnem za kvantnom...

- - - - - - - - - -

Zamisli da je sujeta jedna monada...S čim ona može da pravi uniju? Sa zavišću recimo? Recimo da su sujeta i zavist dve monade
u novom skupu-uniji...S kojim skupom ne može da čine uniju? Recimo s logikom i imaginacijom? Itd...

 

[XODN]

A skupovi?A njihove unije i sl.? Pokušaj da shvatiš monade kao ideje,a ne kao nešto materijalno!
Lajbnic ih nije smatrao materijalnim! Pazi,ovo je forum filozofije,a ne mehanike...Mada i ja ponekad potegnem za kvantnom...

- - - - - - - - - -

Zamisli da je sujeta jedna monada...S čim ona može da pravi uniju? Sa zavišću recimo? Recimo da su sujeta i zavist dve monade
u novom skupu-uniji...S kojim skupom ne može da čine uniju? Recimo s logikom i imaginacijom? Itd...

Ti bi mozda trebao da porazgovaras sa nekim strucnim, jer Monade jesu supstanca, materija...
Lajbnic (Godtffried W. Leibnitz) Monadology § 1, ovako zapocinje knjigu:
The Monad, of which we will speak here, is
nothing else than a simple substance, which goes to
make up composites; by simple, we mean without
Parts

"Monada, o kojoj je reč, nije drugo do jednostavna supstanca, koja ulazi u izgradnju kompozita/složenijih; sa jednostavnosti, mislimo na to da nema djelove."
u 3coj tački (ono je prva) kaže da baš misli na materiju "one jesu pravi Atomi prirode, u stvari, Elementi stvari"

 

[oziman]

Lajbnicova Monadologija koliko je slavna toliko je neshvatljiva jer intelekt malo sta moze tu kontemplirati kada mu se iznese ovako nesto:

Ovaj detalj treba da obuhvata mnoštvo u jedinstvu ili u prostom: jer, pošto se svaka prirodna promena vrši stupnjevito, nešto se menja i nešto ostaje; i, tome dosledno, treba da u prostoj supstanciji ima mnoštvo afekcija i odnosa, iako nema delova.

Obrati paznju na poslednju recenicu. Mnostvo afekcija i odnosa u prostoj supstanciji koja nema delova.
Ako nema delova onda nema ni odnosa.??? Sta intelekt moze uraditi sa time osim primetiti protivurecnost?

Cak je i Sopenhauer o Lajbnicovoj Monadologiji izjavio ovo:

Međutim, osnivač sistemskog optimizma jeste Lajbnic, čije zasluge za filozofiju ne želim da poričem, iako nikad nisam uspeo da proniknem u pravi smisao monadologije, prestabilirane harmonije i identitasa indiscernibiliuma
iz cetvrte knjige Skvip 1

Medjutim, upravo njegova filozofija volje, kao i Bergsonova filozofija intuicije moze pojasniti Lajbnicove monade.

Pogledaj treci paragraf Monadologije:

A onda gde nema delova, nema ni rasprostrtosti, ni oblika, ni moguće deljivosti. I ove Monade su istinski Atomi prirode i, jednom reči, Elementi stvari.

Elementi bez oblika i bez rasprostrtosti nisu u prostoru jer nemaju dimenzija.. NULA a ipak grade ceo prostorni univerzum ulazeci u "slozene stvari"?
Ma koliko gradili nulama na kraju cemo imati nulu. ?
Ali druga je stvar kada imamo na umu da Lajbnic govori o izvanprostornom,
Radi se o nicemu drugom do o Bergsonovoj kvalitativnoj mnozini, pri cemu imamo mnostvo u nedeljivom. Mnostvo ne na nacin poredjanosti u prostoru vec na nacin prozimanja. Stepeni ali ne i mnostvo.

http://forum.krstarica.com/entry.php/5997-Kvalitativna-množina

 

[Dragoljub69]

Lajbnicova Monadologija koliko je slavna toliko je neshvatljiva jer intelekt malo sta moze tu kontemplirati kada mu se iznese ovako nesto:



Obrati paznju na poslednju recenicu. Mnostvo afekcija i odnosa u prostoj supstanciji koja nema delova.
Ako nema delova onda nema ni odnosa.??? Sta intelekt moze uraditi sa time osim primetiti protivurecnost?

Cak je i Sopenhauer o Lajbnicovoj Monadologiji izjavio ovo:



Medjutim, upravo njegova filozofija volje, kao i Bergsonova filozofija intuicije moze pojasniti Lajbnicove monade.

Pogledaj treci paragraf Monadologije:


Elementi bez oblika i bez rasprostrtosti nisu u prostoru jer nemaju dimenzija.. NULA a ipak grade ceo prostorni univerzum ulazeci u "slozene stvari"?
Ma koliko gradili nulama na kraju cemo imati nulu. ?
Ali druga je stvar kada imamo na umu da Lajbnic govori o izvanprostornom,
Radi se o nicemu drugom do o Bergsonovoj kvalitativnoj mnozini, pri cemu imamo mnostvo u nedeljivom. Mnostvo ne na nacin poredjanosti u prostoru vec na nacin prozimanja. Stepeni ali ne i mnostvo.

http://forum.krstarica.com/entry.php/5997-Kvalitativna-množina

Ozi i ti si posvađan s matematikom kao i ovaj XODN...
Matematika je nauka koja se bavi čistim apriorijama! ! !
Monade su diferencijali!
Integral je primitivna funkcija skupova diferencijala integrisanih po zajedničkoj funkciji,ali! ! !
Pošto su svi elementi tog računa,matematike nastali u umu kao ideje,apriorne misli,konkluzija sledi
da su monade apriorni proizvodi našeg uma-izmišljotina koja postoji samo u našem umu!
Takođe i vrhovna monada Bog je produkt (opićenog) uma...

Ispada da sam ja više idelista od tebe Ozi!

(Još korak pa u solipsizmu!)

 

[XODN]

Lajbnicova Monadologija koliko je slavna toliko je neshvatljiva jer intelekt malo sta moze tu kontemplirati kada mu se iznese ovako nesto:



Obrati paznju na poslednju recenicu. Mnostvo afekcija i odnosa u prostoj supstanciji koja nema delova.
Ako nema delova onda nema ni odnosa.??? Sta intelekt moze uraditi sa time osim primetiti protivurecnost?

Cak je i Sopenhauer o Lajbnicovoj Monadologiji izjavio ovo:



Medjutim, upravo njegova filozofija volje, kao i Bergsonova filozofija intuicije moze pojasniti Lajbnicove monade.

Pogledaj treci paragraf Monadologije:


Elementi bez oblika i bez rasprostrtosti nisu u prostoru jer nemaju dimenzija.. NULA a ipak grade ceo prostorni univerzum ulazeci u "slozene stvari"?
Ma koliko gradili nulama na kraju cemo imati nulu. ?
Ali druga je stvar kada imamo na umu da Lajbnic govori o izvanprostornom,
Radi se o nicemu drugom do o Bergsonovoj kvalitativnoj mnozini, pri cemu imamo mnostvo u nedeljivom. Mnostvo ne na nacin poredjanosti u prostoru vec na nacin prozimanja. Stepeni ali ne i mnostvo.

http://forum.krstarica.com/entry.php/5997-Kvalitativna-množina

EVO KAKO DA SE SHVATI OVO:
Nisu "0" ("NULE") jer imaju oblik i neke osobine. Nikako nisu nule. Nisi stigo ni do druge strane a već raspravljaš o njoj ko da si je čitao...Ali ti misliš da je dovoljno nagađati i pri tom još pridodati Šopenhauera glupog.
Uzeću da je tvoj prevod tačan:
"Ovaj detalj treba da obuhvata mnoštvo u jedinstvu ili u prostom: jer, pošto se svaka prirodna promena vrši stupnjevito, nešto se menja i nešto ostaje; i, tome dosledno, treba da u prostoj supstanciji ima mnoštvo afekcija i odnosa,
iako nema delova."
1.
Livada je nešto u čem imaš mnoštvo trave u jedinstvu livade.
2.
Promjene nastaju postepeno: nešto, kad se ne gleda materijalistički i senzacijski (čulno) onda se shvata: zaista, što se mijenja u nečem, je isto a u nečem drugom>>EDIT: u necem, a u necem drugom nije<<, osim ako se skroz promijenilo.
3.
Monada nema djelova a mijenja se...zamisli to kao fudbalska lopta da je bez djelova, a da joj se mijenja nešto...sa oblikom, bojom po pojedinim mjestima...

 

[XODN]

OZIMAN
Ne piše "afekcija" u mojoj knjizi. there must be a plurality of conditions - to se prevodi: tu (u monadi) mora biti pluralitet (mnoštvo; višesnost) stanja, prilika, okolnosti, položaja, bolje da pište "many something" više nečega.

 

[oziman]

EVO KAKO DA SE SHVATI OVO:
Nisu "0" ("NULE") jer imaju oblik i neke osobine. Nikako nisu nule.

Treci paragraf Monadologije:
"A onda gde nema delova, nema ni rasprostrtosti,
ni oblika, ni moguće deljivosti.
I ove Monade su istinski Atomi prirode i, jednom reči, Elementi stvari."
Lajbnic

Оно што нема делова нема ни " rasprostrtosti, ni oblika, ni moguće deljivosti.".

Нешто што нема делова, облик ни распростртост јесте нула, ништа за сазнање.

Висина 0 , ширина 0. Облик, 0

Nisi stigo ni do druge strane a već raspravljaš o njoj ko da si je čitao..

Филозофска дела нису дневне новине па да се "прочитају". Ако ниси знао филозофска дела се проучавају ..годинама.

.Ali ti misliš da je dovoljno nagađati i pri tom još pridodati Šopenhauera glupog.

Ово нећу да коментаришем.

Uzeću da je tvoj prevod tačan:
"Ovaj detalj treba da obuhvata mnoštvo u jedinstvu ili u prostom: jer, pošto se svaka prirodna promena vrši stupnjevito, nešto se menja i nešto ostaje; i, tome dosledno, treba da u prostoj supstanciji ima mnoštvo afekcija i odnosa,
iako nema delova."
1.
Livada je nešto u čem imaš mnoštvo trave u jedinstvu livade.

Дакле по теби ливада је пример који објашњава нешто што нема делова, rasprostrtosti, niti oblika, niti moguće deljivosti.".

2.
Promjene nastaju postepeno: nešto, kad se ne gleda materijalistički i senzacijski (čulno) onda se shvata: zaista, što se mijenja u nečem, je isto a u nečem drugom, osim ako se skroz promijenilo.

Ако си нешто под овим и мислио ниси то успео да искажеш.

Monada nema djelova a mijenja se...zamisli to kao fudbalska lopta da je bez djelova, a da joj se mijenja nešto...sa oblikom, bojom po pojedinim mjestima...

Ти замишљај фудбалску лопту која је без делова. Ја не могу.

 

[XODN]

Ti nisi razumjevaoc filozofije, nauke o mudrosti, mog nivao. Ti si nivo-i-nivo-i-nivo niže. Ti svoje nesposobnosti tumačiš kao prednosti, kao i Šopenhauer, tvoj Bog u pravom smislu riječi skoro, svoju nesposobnost da misli. To što ja mogu da je zamislim je moja prednost, prednost mašte. A nije džabe rečeno ništa što se ponavlja, pa ni "mašta može svašta".
to što citiraš i bolduješ prije "I ove" se ne odnosi na monade.

Oćeš dokaz?
Od početka knjige do tu:
1. The Monad, of which we will speak here, is
nothing else than a simple substance, which goes to
make up composites; by simple, we mean without .
parts.
Monada, o kojoj ćemo ovde pričati, je ništa drugo do jednostavna supstanca, koja ide u pravljenje kompozita; sa jednostavošću, mi mislimo na delove. (Oće da kaže da monada nema djelove)

2. There must be simple supstances because there
are composites; for a composite is nothing else than
a collection or aggregatum of simple substances.

"Mora biti jednostavnih supstanci jer imamo kompozite; zbog toga što je kompozit ništa drugo do kolekcija ili agregat jednostavnih supstanci"

3. Now, where there are no constituent parts
there is possible neither extension, nor form, nor
divisibility. These Monads are the true Atoms of
nature, and, in fact, the Elements of things.

"Sad, gdje nema sačinilačkih djelova tu je močuće: ni rasprostranjenost, ni forma, ni djeljivost. (Priča da je to slučaj sa nečim sto nema monade, ili sačiniteljske djelove više složenosti ili drugog modaliteta.)
Ove Monade su pravi Atomi prirode, u stvari, Elementi stvari. (Element u grčkom i grčkoj filozofiji, a i kasnijoj koja oće tradicionalizam terminologije, znači: pranačelo, od čega je sve postalo, ono prije svijeta kakvog imamo sad. Mislilo se da su to gustina i razređenost i prijateljstvo i neprijateljstvo, od nekih, od drugih da su to vatra voda zemlja i vazduh, od nekih da su to dobro i zlo, itd.)

 

[XODN]

Ispravka goreu unijata: Promjene nastaju postepeno: nešto, kad se ne gleda materijalistički i senzacijski (čulno) onda se shvata: zaista, što se mijenja u nečem, je isto a u nečem drugom>>EDIT: u necem, a u necem drugom nije<<, osim ako se skroz promijenilo.

OZIMAN "Дакле по теби ливада је пример који објашњава нешто што нема делова, rasprostrtosti, niti oblika, niti moguće deljivosti."
Gdje sam to reko. Htio sam da kažem - i mislio da si sposobnas da shvatiš što sam htio da kažem - da bi monada mogla da bude livada kad među, recimo: - 10cm od vrha tla zemljišta pa nadolje, zajedno sa travom, ako zamislimo da jekorijen trave nepostojeći, - ne bi bilo razlike nikakve ni mjesta gdje bi to nikakva sila mogla da prekine - to jedinstvo.

Plači brezo bela, i ja ću sa tobom
otišla je Danijela nije rekla zbogom

To Danijelino tijelo pjesnik zamišlja kao monadu (kad ne bi mogla da vrši veću ili manju nuždu, pljuje ili plače ili se znoji i krvari), jer on njega ne misli kao skup ćelija, niti razmišlja o njenim ribozomima i iRNK. Kod danijele nema razlike između obećanja koje je u sklopu i iskrenosti i mogućnosti ostvarenja: pa zato dalje kaže, što opet Monadiše Danijelu:

nije se udala, nije brate nije, vratiće se danijela obećala mi je...

To što on Monadiše Danijelu je zato što potiskuje svijest o postojanju monada, jer mu zbog nečega onesposobljava mogućnosti da bude srećan do mjere do koje bi htio, i to nesvjesno (nesvjesno znanje) o monadi ispoljava kroz pjesmu. To je bolesna vrsta stvaralaštva.

 

[Dragoljub69]

Slažem se da je boles...

 

[ristob]

Ko je odje nadrndan? Odoh sa spasavam CG jer rekose na TV da je sutra mozda nece biti!