Da li je svemir beskrajan?

Da li je svemir beskrajan?

  • da

  • ne

  • ne znam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
-Ne, svemir se ne siri. Ako imamo jedno jedino, definiciju, onda ne moze biti nikakvog sirenja ili skupljanja. Svemir je definisanost. Izvan njega je definisanost. Izvan isto, itd. Gde god, kako god, jedno jedino 'svuda' = DEFINICIJA, "vecna" i "neizbezna".

YEAHHHH BABYYYYYY!!!


:heart:

Da li ti pod definisanošću podrazumevaš potpunu određenost, koja isključuje bilo kakav vid suštinskih, ili promena uopšte? Ili sam te opet pogrešno razumeo :)
 
Rechke:
Da li ti pod definisanošću podrazumevaš potpunu određenost, koja isključuje bilo kakav vid suštinskih, ili promena uopšte? Ili sam te opet pogrešno razumeo :)

- Upravo tako. Definicija ili potpuna odredjenost. Od strane koga? Nikoga i nicega. A zasto/kako to? Pa taj neko ili to nesto bi morali imati sta? - pa svojstva, a svojstva znace definisanost (definicija stvorila definiciju = netacno) . Moja izreka lepo kaze - nista ne moze da pobegne od toga da je nesto. Prema tome, nije bilo nikakvog stvaranja i sl. Jenostavno, nema, ne postoji izvan ili iznad definicije, sve sto jeste jeste u toj "korpi", a dakako ono sto jeste ne moze da nije.

- Bilo bi lepo kada bi razumeo sustinu sustine. Bilo kakve promene, sustinske ili kakve god, ne menjaju nista - definicija ostaje. Promeni stolicu u vodu, pod znacima navoda, i ti i dalje imas definisanost. Ama sta god da dobijes na drugoj strani, dobio si nesto, dobio si definiciju, svojstva. To nas dovodi do pretpostavke da, ako uzmemo bilo koje dve 'tacke' u postojanju/realnosti/vasioni, one se baziraju na istom - definiciju. Obe tacki ispoljavaju se nekakvim ali svojstvima.

- Da li je *svemir* beskrajan? Celokupna realnost moze da se posmatra kao jedan materijal (definicija). Posto ne postoji "oblast" izvan definicije (drugi materijal), to onda znaci sta? Pa to znaci da granice nema. Nema druge strane. Stoga mozemo reci da je definicija bez-konacna. Idemo dalje. Nas ovde zanimaju dve stvari - u kojoj meri je materijal tu, i od kada je tu. Od kada je tu? Interesantno, odgovor na prvo pitanje je odgovor i na drugo. Postanak materijala bi podrazumevao onu nemogucu, drugu stranu. Postanak uopsteno znaci prelaz iz jednog u drugo, je li tako? Mi ovde to nemamo. Imamo iskljucivo jedno. Dakle STA? Postanka nema, nema stvaranja, nema pocetka, zaceca, rodjenja...

- Medjutim, posto imamo jedno, jedan materijal, to znaci da imamo i konacnost. Jer, time sto postoji jedan materijal, podrazumeva se da je isti beskonacan (nema granice > drugog/ih), ali ta ista beskonacnost znaci istovremeno i konacnost, jer ipak je samo jedan (konacno/tacno definisano). Dakle, iz beskonacnosti proizilazi konacnost.
 
Poslednja izmena:
- Upravo tako. Definicija ili potpuna odredjenost. Od strane koga? Nikoga i nicega. A zasto/kako to? Pa taj neko ili to nesto bi morali imati sta? - pa svojstva, a svojstva znace definisanost (definicija stvorila definiciju = netacno) . Moja izreka lepo kaze - nista ne moze da pobegne od toga da je nesto. Prema tome, nije bilo nikakvog stvaranja i sl. Jenostavno, nema, ne postoji izvan ili iznad definicije, sve sto jeste jeste u toj "korpi", a dakako ono sto jeste ne moze da nije.

- Bilo bi lepo kada bi razumeo sustinu sustine. Bilo kakve promene, sustinske ili kakve god, ne menjaju nista - definicija ostaje. Promeni stolicu u vodu, pod znacima navoda, i ti i dalje imas definisanost. Ama sta god da dobijes na drugoj strani, dobio si nesto, dobio si definiciju, svojstva. To nas dovodi do pretpostavke da, ako uzmemo bilo koje dve 'tacke' u postojanju/realnosti/vasioni, one se baziraju na istom - definiciju. Obe tacki ispoljavaju se nekakvim ali svojstvima.

- Da li je *svemir* beskrajan? Celokupna realnost moze da se posmatra kao jedan materijal (definicija). Posto ne postoji "oblast" izvan definicije (drugi materijal), to onda znaci sta? Pa to znaci da granice nema. Nema druge strane. Stoga mozemo reci da je definicija bez-konacna. Idemo dalje. Nas ovde zanimaju dve stvari - u kojoj meri je materijal tu, i od kada je tu. Od kada je tu? Interesantno, odgovor na prvo pitanje je odgovor i na drugo. Postanak materijala bi podrazumevao onu nemogucu, drugu stranu. Postanak uopsteno znaci prelaz iz jednog u drugo, je li tako? Mi ovde to nemamo. Imamo iskljucivo jedno. Dakle STA? Postanka nema, nema stvaranja, nema pocetka, zaceca, rodjenja...

- Medjutim, posto imamo jedno, jedan materijal, to znaci da imamo i konacnost. Jer, time sto postoji jedan materijal, podrazumeva se da je isti beskonacan (nema granice > drugog/ih), ali ta ista beskonacnost znaci istovremeno i konacnost, jer ipak je samo jedan (konacno/tacno definisano). Dakle, iz beskonacnosti proizilazi konacnost.

Što se tiče prve stvari, ona se tiče verovanja, i prevazilazi principe formalne logike, tu se dva oprečna mišljenja nikada ne mogu usaglasiti, pošto počivaju na drugačijim principima

A drugo - ispravan je tvoj stav da definisanost ostaje, ali da li je ona jedinstvena i homogena? I stolica i voda, i sve ostalo je definisano, ali se razlikuje, suština svake vrste, roda, klase... pa i svakog pojedinačnog predmeta i stvari je posebnost za sebe. Jeste da iz definisanosti nastaje definisanost, ali znači da su promene ipak moguće...

Ti, znači, svemir shvataš kao celokupno postojanje, a ne samo ono što nam je trenutno čulima saznatljivo?
 
Kakv god bio, mislim da nas mozak nije sposoban da to razume.


Najlakše je rešiti se problema , tako što ćemo reći da ne možemo shvatiti ili razumeti nešto. Međutim, problem je ogroman kada shvatimo da se ljudski um može transcendentalno uzdići iznad umnog problema i rešiti ga.

Dakle, po tradiciji smatramo sledeće:

1.) Kosmos je najverovtnije moguće shvatiti na način "Kako" ,
2.) Kosmos je najverovtnije ne moguće shvatiti na način "Zašto"

Veliki pozdrav mladim kosmolozima ;)
 
Apsolutna istina koju je odredio univerzum je - postojanje, sve ostalo je relativno i besmislena je bilo kakva rasprava.
Čovečanstvo je uzelo sebi za pravo, da tobož, radi opstanka ljudske vrste, raspravljaju o svemu i svačemu. A upravo naš opstanak je nešto što je odrednica univerzuma, i na nju čovečanstvo pored svih nastojanja nema nikakvog uticaja, sem subjektivnog osećaja da "odlučuje" o svojoj budućnosti i daljem opstanku.
 
Pogrešno !

Beskrajno nije ni beskonačno !

1. Beskrajno ima granice.
2. Beskonačno nema granice.

U poslednjim dimanzijama i strunama se pominje mobijusova traka.

npr: ? (nije bitno koliki je radijus planete, već intezitet zakrivljenosti prostora i vremena)

Ajd' definiši razliku beskonačnog i beskrajnog? I ako možeš da malo pojasniš teoriju struna, pošto je već nekoliko puta spomenuta na ovoj temi
 
Teorija struna je teorija.
U pitanju su tumacenja formula.
Dakle, njihovo shvatanje sta te formule predstavljaju, jer opazajno je problem kada je eksperimentalno nedohvatljivo u tim velikim razmerama.

Neka tumacenja tih formula (veoma pojednostavljeno( je da svaka tacka singularnosti pripada svakoj tacki beskonacnosti. Iracionalni deo kosmosa je uzasavajuce ogroman, dok je racionalan ovaj nama opazajni samo jedna tackica moguceg.
mi smo na (osnovu merenja u) sredini kosmickog uroborusa.

NPR> Lopta je beskrajna povrs, ali nema beskonacnu povrsinu. Tako je i sa Kosmosom. On je ogranicen u opazajnom smislu, ali je zakrivljen i nemozes doci do ivice kao i na Globusu.

(vec je ovde objasnjno, i na prirodnim naukama, a ima dosta toga opisano na internetu, no sve su to ipak samo tumacenja)
 
Poslednja izmena:
Najlakše je rešiti se problema , tako što ćemo reći da ne možemo shvatiti ili razumeti nešto. Međutim, problem je ogroman kada shvatimo da se ljudski um može transcendentalno uzdići iznad umnog problema i rešiti ga.

Dakle, po tradiciji smatramo sledeće:

1.) Kosmos je najverovtnije moguće shvatiti na način "Kako" ,
2.) Kosmos je najverovtnije ne moguće shvatiti na način "Zašto"

Veliki pozdrav mladim kosmolozima ;)
To nije resavanje problema, nego mi je to jos najprihvatljivije. Jer ne mogu da shvatim da nesto moze da bude beskrajno, kao ni to da ima kraj. Koja je neka sredina?

NPR> Lopta je beskrajna povrs, ali nema beskonacnu povrsinu. Tako je i sa Kosmosom. On je ogranicen u opazajnom smislu, ali je zakrivljen i nemozes doci do ivice kao i na Globusu.
Ok, ovo je prihvaljivo, ali u cemu se onda nalazi kosmos?
 
Nisam nesto upucen ali bicu metafizicar na trenutak. Naucnici su dokazali da se svemir siri,pratili su i jednostavno dokazali da se vecina zvezda ,galaksija udaljava od nas. Pre koji dan u Cernu su dokazali, ako se nevaram da cestica moze da daodje na cilje pre nego sto je ispaljena, u cilju istrazivanja porekla svemira. Da li se svemir siri na racun necega ne mozemo da znamo (bar ja neznam).Pretpostavljam da izvan svemira ne postoji vreme-prostor ili da van svemira vlada neki drugi vreme-prostor koji je drugaciji od naseg.A mozda je, na kraju krajeva, sve isto kao i ovde: van svemira postoje drugi svemiri koji se ili sudaraju ili medjusobno spajaju.
Ne znam gde sam procitao ali naucnici tvrde da ce svemir poceti da se smanjuje .

Al ovo mi najbolje..svemir se "siri", sve su oni to dokazali, sve je istina isto kolko i to da sam ja Imanuel Kant.

Ovo boldovano ne treba ni komentarisati, od neke vracare bi cuo pametnije stvari.

Dokazali-prvi put
Dokazali-drugi put
Dokazali-treci put

...prodato

...i da, ovo nema veze sa metafizikom.
 
Poslednja izmena:
Da li je beskrajan i da li se širi?
Sinoć sam sa nekim ljudima rapravljao, pa me interesuje šta vi mislite o tome
lillamu5-756439.gif
o tome nešto ovisi?
 

Back
Top