- Upravo tako. Definicija ili potpuna odredjenost. Od strane koga? Nikoga i nicega. A zasto/kako to? Pa taj neko ili to nesto bi morali imati sta? - pa svojstva, a svojstva znace definisanost (definicija stvorila definiciju = netacno) . Moja izreka lepo kaze - nista ne moze da pobegne od toga da je nesto. Prema tome, nije bilo nikakvog stvaranja i sl. Jenostavno, nema, ne postoji izvan ili iznad definicije, sve sto jeste jeste u toj "korpi", a dakako ono sto jeste ne moze da nije.
- Bilo bi lepo kada bi razumeo sustinu sustine. Bilo kakve promene, sustinske ili kakve god, ne menjaju nista - definicija ostaje. Promeni stolicu u vodu, pod znacima navoda, i ti i dalje imas definisanost. Ama sta god da dobijes na drugoj strani, dobio si nesto, dobio si definiciju, svojstva. To nas dovodi do pretpostavke da, ako uzmemo bilo koje dve 'tacke' u postojanju/realnosti/vasioni, one se baziraju na istom - definiciju. Obe tacki ispoljavaju se nekakvim ali svojstvima.
- Da li je *svemir* beskrajan? Celokupna realnost moze da se posmatra kao jedan materijal (definicija). Posto ne postoji "oblast" izvan definicije (drugi materijal), to onda znaci sta? Pa to znaci da granice nema. Nema druge strane. Stoga mozemo reci da je definicija bez-konacna. Idemo dalje. Nas ovde zanimaju dve stvari - u kojoj meri je materijal tu, i od kada je tu. Od kada je tu? Interesantno, odgovor na prvo pitanje je odgovor i na drugo. Postanak materijala bi podrazumevao onu nemogucu, drugu stranu. Postanak uopsteno znaci prelaz iz jednog u drugo, je li tako? Mi ovde to nemamo. Imamo iskljucivo jedno. Dakle STA? Postanka nema, nema stvaranja, nema pocetka, zaceca, rodjenja...
- Medjutim, posto imamo jedno, jedan materijal, to znaci da imamo i konacnost. Jer, time sto postoji jedan materijal, podrazumeva se da je isti beskonacan (nema granice > drugog/ih), ali ta ista beskonacnost znaci istovremeno i konacnost, jer ipak je samo jedan (konacno/tacno definisano). Dakle, iz beskonacnosti proizilazi konacnost.