Problem je u tome što se K und k pre njega sa Srbijom raspravljala zabranom izvoza svinja, a za vreme njegove vlade nije mogla ni pomoću vojske.
Pašić nije bio nikakav bugarofil, u Bugarskoj je neverovatno omražen zbog uništavanja nijhovih sanstefanskih planova,
Srbija koju su vodili Pašić i Kralj Pera je preko Albanije sprovela i nemačke i mađarske ratne zarobljenike, išli su kao bele lale, a pod Obrenovićima je Beč svaki problem sa Srbima rešavao u svoju korist zabranom uvoza svinja.
Када је К унд К забранила извоз српских свиња?
Какве везе има Пашић са рушењем Санстефанских планова, у то време није учествовао у власти.
Краљ Милан је био пријатељ са К унд К Францом Јозефом, који му је чак дошао и на сахрану иако је био пљусак и невреме. Саветовао га да не иде у рат са Бугарском 1885. рекавши да Србија и ако победи неће ништа променити, јер су се Русија и К унд К већ тајно биле договориле да дозволе припајање Источне Румелије Бугарској упркос Бечком конгресу. Србија је још увек била мала земља која није имала могућности да ратује са свим земљама у окружењу, а савезништво са К унд К омогућавало нам је залеђе за планирани рат са Турцима.
Онда долазе Пашић и Карађорђевићи, па ратујемо одмах прво са Турском па онда са К унд К, изгине пола српске мушке популације, да би Пашић и Регент онда избрисали Србију са светске мапе. Да не помињемо како су Пашић и Регент у сред Првог светског рата крали помоћ швајцарског Црвеног крста намењену Србији да би се лично обогатили. Тако смо изгубили и балканске ратове и Први светски рат а изгинула трећина Срба. Може се повући паралела са Првим српским устанком где је Карађорђе такође изгубио рат а изгинула трећина Срба. Карађође бежи из Русије и враћа се у Србију 1817, што, да изгуби још један рат и да притом изгине још једна трећина Срба, а да не постигнемо ништа?
Док је Милан имао тако добар међународни положај, да смо могли себи да приуштимо да изгубимо рат са Турцима 1876. и да не трпимо последице, да смо могли себи да приуштимо да изгубимо рат са Бугарском 1885. и да опет не трпимо последице. Али опет, једина два рата која је модерна Србија добила од 1804. до данас, била су под Обреновићима, 1815. против Турака, и 1877. опет против Турака. Све остале ратове смо изгубили, а посебно смо изгубили све ратове под Карађорђевићима.
Грчка је раније стекла међународно признање зато што су Британци имали интерес у Грчкој да контролишу источни Медитеран, а Русија је имала интерес у Грчкој јер је хтела да обнови Ромејско Царство. Док Србија није била потребна никоме осим Србима, а сметала је свима, и зато је имала далеко тежи пут. Морала је да покуша да се избори за улогу балканског Пијемонта, или да пропадне. Али улогу за стварање Србије, путем асимилације околних етничких скупина, а не Југославије.
Izvini, bio je spreman da Bugarima da pola Srbije ne bi ki bio prihvaćen za srpsko-bugarskog kralja/cara.
Nije dozvoljavao nikakvu javnu diskusiju o svojoj politici, i podržavao je Bugare dok su oni punili svoje novine antisrpskim tekstovima.
Шта је Михаило преговарао са Бугарима и шта им је обећавао онда, не мора да значи да би све то било тако. Било је уосталом у то време још рано за неке конкретне договоре. Оно што је битно, то је да је Михаило покушао да веже Бугаре за Србију, да нам Бугари не би били непријатељи него да буду уз нас.
У то време је просвећени апсолутизам био европски стандард, и Михаило је следио европске токове, па није ни дозвољавао дискусију о својој политици, и хапсио је своје противнике. Што му се обило о главу када је убијен, али радио је једино што је могао у то време. Али Срби не разумеју шта значи градити државу и нацију, и да владар није приватна личност него глава и оличење нације. И да демократске расправе о политици не воде никуда, већ чврста рука и јасна идеја. Али Срби стално сами секу своју главу, а онда се питамо што нам лоше иде.