Da li je sebicno imati "samo" jedno dete?

[Venera_78]

Da li sam losa i sebicna majka ako ne zelim svom detetu da rodim brata ili sestru?
Po misljenju mojih prijatelja i rodbine, strasno je uskratiti detetu rodjenog brata ili sestru.
Ja se jos uvek nisam odlucila da li hocu jos dece, imam kcerku (4 god) i razmisljam da li postoje samo lose strane kad si "jedinac", ili mozda ima i nekih prednosti?

Koje je vase misljenje?

Hvala unapred!

 

[ebo~korisnichko~ime]

a shta to nagoni choveka - zzenu da "misle" - "odluchuju" da imaju decu...

pogotovu ako vam dete trazzi da ima brata ili sestru

 

[teardrop]

Odluka je samo TVOJA. Ako misliš da možeš da odgajaš dvoje dece, ako želiš još jedno dete, onda rodi. Niko tu odluku ne donosi, osim tvog supruga i tebe

 

[miv]

Licno bih voleo gomilu dece,ali zasad imam samo jedno! Ostalo cemo videti kad bude uslova!
Svako odlucuje za sebe.

 

[Autobus 88]

Da jeste, sebicno je!

Sebicno je prema svom narodu i zemlji...

A s obzirom i na ceste ratove i povremene pucnjave bolje je imati sto vise u rezervi. Mislim vece su sanse da se od 10 vrati jedan nego od 1 da se vrati jedan.

 

[Fantina]

Da li sam losa i sebicna majka ako ne zelim svom detetu da rodim brata ili sestru?
Po misljenju mojih prijatelja i rodbine, strasno je uskratiti detetu rodjenog brata ili sestru.

Ovo je notorna glupost! Niti si ti LOŠA majka, niti je STRAŠNO uskratiti detetu rodjenog brata ili sestru.
Šta je bolje: da kao zadovoljna majka odgajaš to jedno, ili da kao nezadovoljna odgajaš dvoje? Uostalom, bilo koje dete po redu se radja zato što se TO DETE želi, a ne zbog bilo čega ili bilo koga drugog. Ako ti se sada ne želiš drugo dete, nemoj ga ni radjati. Ako poželiš, rodićeš ga. Što bi žurila pod pritiskom okoline koja te "hvata" na foru sebičnosti i detinjeg interesa - valjda ti najbolje znaš šta je najbolje za tvoje dete, za tebe, za tvoju porodicu u celini, motiv treba da je u tebi, a ne napolju.
Ja sam brata dobila kada sam imala već 7 godina i mnogo sam zahvalna roditeljima na tome što ga sada imam, lakše se dele neke stvari u životu: poverenje, emocije, briga za roditelje, briga oko sopstvenih porodica (važan mi je kao što sam i ja njemu, veoma).. nego kada si jedinac i nemaš sa kime to sve da podeliš. Ali, ne bih umrla da sam jedinica. I moja majka nije htela da rodi drugo dete dok nije za to osetila želju i spremnost, pa neka sam ja imala već i 7 godina.
Ako treba da stajem na nečiju stranu - na tvojoj sam!

 

[Gost118]

Zelis li da rodis jos jedno ili vise djece? Prvo pronadji odgovor na to pitanje...

 

[xpajamacax]

jeste, ti si loša majka.
idi sada kleči na kukuruzu do pola tri!
ma ko ti je bre napunio glavu glupostima?

 

[Petka]

Sad sam ljuta.
Ispade jedno ko nijedno. Sta je vama ljudi.
Poslusaj Fantinu.

 

[indigo]

Da li sam losa i sebicna majka ako ne zelim svom detetu da rodim brata ili sestru?
Po misljenju mojih prijatelja i rodbine, strasno je uskratiti detetu rodjenog brata ili sestru.
Ja se jos uvek nisam odlucila da li hocu jos dece, imam kcerku (4 god) i razmisljam da li postoje samo lose strane kad si "jedinac", ili mozda ima i nekih prednosti?

Koje je vase misljenje?

Hvala unapred!

draga venera,
ja cu ti, posto mi deluje da je to poenta posta, odgovoriti iz pozicije jedinceta, koje zivi sa jedncem, i ima jedno dete .
niko od nas troje nikad nije patio sto je "sam", nije smatrao da je usamljen, nije odgajen sa tim da je "hendikepiran", da mu sta fali ili sta slicno, te smo duboko uvereni u to da smo sasvim srecni takvi kako jesmo .
kad razgovaram sa njima o tome, i kad ja isto promisljam, sticem utisak da mi jednostavno NE ZNAMO od rodjenja kako je imati nekog drugog, potpuno isto kao sto "oni drugi" ne znaju kako je biti jedino dete...
slucajno (da li?), nas troje apsolutno odudaramo od stereotipa; prednosti jedinackog nacina zivota su ocigledne , a o manama cu posle, sad nemam dovoljno vremena.
drugim recima, ja te bodrim, kako god da resis . ljub.

 

[sanja&darko]

Svako o tome koliko ce imati dece na kraju treba da odluci sam. Prema sopstvenom osecanju.
Ja imam za sada dvoje, i ni u jednom trenutku se nisam pokajala sto sam se odlucila i za drugo.
Kada ih gledam kako se igraju , rastu zajedno, medjusobno uce, imitiraju jedno drugo, paze se i maze se , srce i dusa mi je toliko ispunjeno ljubavlju i plemenitim osecanjima da se to recima ne moze opisati.
Ja sam licno imala lose iskustvo sa svojim ocem koji je bio jedinac i uvek je sebi bio najvazniji i sebican pa sam cesto zbog toga patila. Ali sada kada sam odrasla naucila sam da ga prihvatim onakvog kakav jeste i u dobrim smo odnosima.
Mislim da to nije pravilo i da je najvaznije da roditelji pravilno vaspitaju svoju decu bez obzira koliko ih je. To je naravno izazov.

 

[indigo]

stadoh kod mana jedinaca, bar onako kako ih ja vidim...
da ne budem zlobna, uverena sam da sve mane koje se pripisuju jedincima zavise skoro iskljucivo od - njihovih roditelja.
ako neko smatra da je hendikepiran sto je sam, najcesce je "tako naucen". osecaj usamljenosti ljudi imaju itekako, bili jedinci ili ne... razmazeni jedinci su takvi najvise zahvaljujuci roditeljima, isto kao i neradnici, slabotinje, streberi, itd.itd. - no, to isto vazi i za dvoje i za troje dece.... i od njih se moze naciniti isto "bogalj", itekako, kao sto se i od jedinca itekako moze naciniti vrlo vredan covek.

uvek se setim jedne zene sa posla, koja je imala jednog, retardiranog sina... sama sa detetom, spremacica, skromna zena. borila se kao lavica za njega, uspela da ga osposobi za zivot, da zavrsi zanat, da ga nauci da se sam krece, ide na pijacu, slicno... momak je tada bio od 22 godine. pristojan, simpatican, vrlo odgovoran, plivacki sampion u okvirima udruzenja invalida, zlatan momak koji ima posao, i kojeg se moze ostaviti samog ako ode na posao, pa i u banju...
elem, jednog dana dami dodje na kafu komsinica, placuci kao kisa... njeno jedino dete, student druge godine u 26-toj, je otvorio oci oko podne, trazio da mu kupi burek, itd., da bi majka shvatila da "nije sav svoj", i na kraju ukopcala da se - drogira... plac, shok, strahota.... g-dja spremacica ju je vrlo pazljivo saslusala, i onda smireno rekla: popijes kafu, i izadjes na ona vrata... ja sam ceo zivot od retardiranog deteta pravila normalnog, a ti si od normalnog napravila kretena...

drugim recima, mislim, da mi drugi oproste, da se isto "lako" moze upropastiti i cudo naciniti i od dvoje i vise dece; mnoge mane koje se pripisuju jedincima ponekad budu identicne onima koje ima najstarije dete u porodici... nije lako, kako god.

 

[WithdrawnWater]

Naravno d anije sebicno. deca se ne radjaju ni zbog drzave, ni zbog Crkve, ni zbog Boga, ni zbog sebe; deca se radjaju zbog same DECE. "Ko nije drvo razumeo prvo pa tek onda sadio/Taj nije nista uradio!", sto rece debeli Panonac iz Nova Sada.

 

[WithdrawnWater]

«...Uvek će se naći neko ko će da kaže da život mora da se potčini razumu,
na što ćemo mi odgovoriti da niko ne mora ono što ne može.
I ne može, pošto je smisao života živeti,a ne shvatiti.
Ljubav je glad i žeđ za jedinstvom,za celovitošću i punoćom.
Smisao ljubavi nije u tome da se rađaju deca.
Ljubavi ne treba nikakvo opravdanje.
Nije ljubav dobra zato što daje život, nego ona daje život zato što je dobra.
Ljubav bez poslušnosti Bogu jeste telesna želja, i želja ošiju i gordost života.
Poslusnost uzeta sama za sebe nije vrlina.To je samo slepo
potčinjavanje, a u slepilu nema svetlosti»

 

[Hellen]

Треба да размислиш који су твоји разлози ЗА рађање, а који су ПРОТИВ!

С обзиром да сам расла уз сестру која ми је увек много значила и са којом се дивно слажем, и да такође имам двоје деце...имала бих много, много разлога ЗА да наведем.

Но, дете треба да буде жељено. Па ако ниси спремна на то, размисли зашто ниси, и одвагај, нико други ти не може рећи шта ти треба да урадиш.То је ствар само ваше одлуке.

(Ал, ипак морам да напоменем: ти и супруг нећете живети вечно, а лепо је имати неког свог, најрођенијег, на овом свету и кад родитеља више нема.)

 

[SINDI]

nas narod kaze-jedno ko nijedno, dvoje ko petoro..ima tu istine...

pre neki dan sam se sporeckala oko tih predrasuda, jer to jesu predrasude-da su jedinci razmazeni, i sebicni, i blabla..a da su deca kojih je dvoje ili troje kao bolja...gluposti

poznajem sjajne ljude koji bi dusu podelili sa onim koje vole, bas zato sto su jedinci...
a poznajem i one koji su kao divlje zveri, jer u viseclanoj porodici nisu dobili dovoljno paznje, nego su naucili da je otimaju...

to nije i ne treba da bude razlog za radjanje dece

lepo je imati dvoje dece...i jeste tesko...i ako ne postoji sklad i podrska od muza, nekad veoma tesko...ali, deca su vredna svakog napora..makar meni...

svako ima svoje prioritete

 

[SINDI]

(Ал, ипак морам да напоменем: ти и супруг нећете живети вечно, а лепо је имати неког свог, најрођенијег, на овом свету и кад родитеља више нема.)

jeste, lepo zapazanje..
skoro mi se poradjala drugarica, koja je jedinica..roditelji stariji, ona sama...tuzno je to bre...ili kad je ne daj boze neka tuga, bolest...uvek mislim da je mnogo tesko onima koji nemaju nikog rodjenog...

 

[zlobnica]

jako sebicno!!!

 

[pikax]

Da li sam losa i sebicna majka ako ne zelim svom detetu da rodim brata ili sestru?
Po misljenju mojih prijatelja i rodbine, strasno je uskratiti detetu rodjenog brata ili sestru.
Ja se jos uvek nisam odlucila da li hocu jos dece, imam kcerku (4 god) i razmisljam da li postoje samo lose strane kad si "jedinac", ili mozda ima i nekih prednosti?

Koje je vase misljenje?

Hvala unapred!

Naravno da nije sebicno, poslusaj sebe i uradi kako ti zaista zelis ( a i suprug, naravno !! )
Sve ostalo su predrasude ( jedinci / -ce i sl.).
Pozdrav

 

[Julian]

Odluka je samo TVOJA. Ako misliš da možeš da odgajaš dvoje dece, ako želiš još jedno dete, onda rodi. Niko tu odluku ne donosi, osim tvog supruga i tebe

Naravno da nije sebicno, poslusaj sebe i uradi kako ti zaista zelis ( a i suprug, naravno !! )

Dobro, zakljuceno je da vecina smatra da nije sebicno imati samo jedno dete.
Nadam se da se necete ljutiti sto cu temu skrenuti u rukavac;
Naime, u dva citirana posta se javljaju odredjene kontradiktornosti. Prvo se pominje iskljucivo licna odluka, a zatim se, kao celofan za pakovanje te cinjenice, navodi i zelja partnera. Misljenja sam, da je zaista odluka samo na zeni i da muskarac ne moze i nema pravo da utice na tu odluku. Jednostavno, ako zena izjavi da ne zeli da ima decu, muskarcevo misljenje gubi smisao. Ne vidim nacin, kako se oko toga moze dogovarati... Hocu da kazem, smatram da zena razmislja o tome i sigurno ima jasno izgradjen stav, tako da bi sve ostalo izgledalo kao prisila od strane muskarca.
Interesuje me, da li zaista verujete u mogucnost dogovora? Naravno, taj dogovor se odnosi situaciju u kojoj vi ne zelite da radjate, a on zeli jos dece.
Voleo bih da zaista razmislite, ako vec imate volju da mi odgovorite...
Hvala unapred.

 

[sidro]

nas narod kaze-jedno ko nijedno, dvoje ko petoro..ima tu istine...

pre neki dan sam se sporeckala oko tih predrasuda, jer to jesu predrasude-da su jedinci razmazeni, i sebicni, i blabla..a da su deca kojih je dvoje ili troje kao bolja...gluposti

poznajem sjajne ljude koji bi dusu podelili sa onim koje vole, bas zato sto su jedinci...
a poznajem i one koji su kao divlje zveri, jer u viseclanoj porodici nisu dobili dovoljno paznje, nego su naucili da je otimaju...

to nije i ne treba da bude razlog za radjanje dece

lepo je imati dvoje dece...i jeste tesko...i ako ne postoji sklad i podrska od muza, nekad veoma tesko...ali, deca su vredna svakog napora..makar meni...

svako ima svoje prioritete

da... samo i treba uloziti napor ...

 

[pikax]

Dobro, zakljuceno je da vecina smatra da nije sebicno imati samo jedno dete.
Nadam se da se necete ljutiti sto cu temu skrenuti u rukavac;
Naime, u dva citirana posta se javljaju odredjene kontradiktornosti. Prvo se pominje iskljucivo licna odluka, a zatim se, kao celofan za pakovanje te cinjenice, navodi i zelja partnera. Misljenja sam, da je zaista odluka samo na zeni i da muskarac ne moze i nema pravo da utice na tu odluku. Jednostavno, ako zena izjavi da ne zeli da ima decu, muskarcevo misljenje gubi smisao. Ne vidim nacin, kako se oko toga moze dogovarati... Hocu da kazem, smatram da zena razmislja o tome i sigurno ima jasno izgradjen stav, tako da bi sve ostalo izgledalo kao prisila od strane muskarca.
Interesuje me, da li zaista verujete u mogucnost dogovora? Naravno, taj dogovor se odnosi situaciju u kojoj vi ne zelite da radjate, a on zeli jos dece.
Voleo bih da zaista razmislite, ako vec imate volju da mi odgovorite...
Hvala unapred.

U mom postu se najpre pominje licna odluka - zato sto je zena pitala. S' druge strane,
nigde se ne pominje suprug u prici ( i njegovo misljenje ) - sto me je iskreno - malo zbunilo.
Venera78 je pominjala prijatelje i rodbinu i ja sam na njih mislila kada sam govorila o licnoj odluci, jer smatram da je njihovo misljenje nebitno. Shvatila sam iz njenog posta da nema jasno izgradjen stav po tom pitanju.

Naravno da mislim da nije odluka samo na zeni i meni bi bilo vazno partnerovo misljenje. Smatram da je neophodno da u planiranju porodice ucestvuju i muskarac i zena.
To je samo MOJE misljenje.

 

[indigo]

Dobro, zakljuceno je da vecina smatra da nije sebicno imati samo jedno dete.
Nadam se da se necete ljutiti sto cu temu skrenuti u rukavac;
Naime, u dva citirana posta se javljaju odredjene kontradiktornosti. Prvo se pominje iskljucivo licna odluka, a zatim se, kao celofan za pakovanje te cinjenice, navodi i zelja partnera. Misljenja sam, da je zaista odluka samo na zeni i da muskarac ne moze i nema pravo da utice na tu odluku. Jednostavno, ako zena izjavi da ne zeli da ima decu, muskarcevo misljenje gubi smisao. Ne vidim nacin, kako se oko toga moze dogovarati... Hocu da kazem, smatram da zena razmislja o tome i sigurno ima jasno izgradjen stav, tako da bi sve ostalo izgledalo kao prisila od strane muskarca.
Interesuje me, da li zaista verujete u mogucnost dogovora? Naravno, taj dogovor se odnosi situaciju u kojoj vi ne zelite da radjate, a on zeli jos dece.
Voleo bih da zaista razmislite, ako vec imate volju da mi odgovorite...
Hvala unapred.

ja bih bila slobodna da te ispravim u necemu....
mislim da nije samo (decidan) dogovor u pitanju - mislim na konkretan, svestan razgovor izmedju bracnih drugova....
moje iskustvo je da je, u nekom tehnickom i organizacionom smislu, jedno dete (za "samu" zenu) relativno lako imati. za dvoje i vise, itekako je potrebna pomoc "sa strane", ovde mislim primarno na muza. dakle, ako je zena zaposlena, a u klasicnom nasem ustrojstvu stvari (kuva, pere, pegla, vaspitava dete, doji dete, skace nocu ONA, seta ga ona, itd.itd.), onda ce joj biti veoma tesko da cak i pomisli na drugo, najcesce...obaveze, sa iole malko zahtevnijim poslom/radnim vremenom/prvim detetom, za nju "samu", prerastaju u ludilo.
u ovoj situaciji, muz koji "nije tu", ili jednostavno i nije fizicki tu (terenci svih mogucih vrsta, recimo), moze sa samo malko vise "emancipovanom" zenom jedino da se moli bogu, i samo nada da ce ona sama hteti da krene ka vise dece.

dakle, hocu da kazem da cela prica itekako zavisi od odnosa medju partnerima dugorocnije gledano, i od muzevljevog odnosa prema zeni, trudnici, kuci, domu i prvom detetu. ako je TU zena sama sa sobom, i musko i zensko u kuci (danas jako rasirena pojava), muz moze da se "dogovara" do mile volje...
kao i pikax, moram da podvucem da je ovo moj licni stav, da nema nikakve veze sa "opservacijama" venerinog braka, ali ima sa mojim iskustvima na tu temu.

 

[Julian]

Indigo, mislio sam na istu vrstu "dogovora", kao i ti...
Pitanje koje sam postavio, bilo je vrlo konkretno i odnosilo se upravo na potencijalno delovanje svake od vas, ponaosob, u pretpostavljenoj situaciji. Da budem jos precizniji: da li postoji nacin da muskarceva zelja za detetom promeni vas stav o neradjanju? Cini mi se da si ti, indigo, vec odgovorila na moje pitanje i potvrdila ono sto mislim.
Dakle:
Ako zena ne zeli vise da radja, jer joj je prvi porodjaj bio tezak. - Nema dogovora.
Ako zena tvrdi da bi joj briga o jos jednom detetu bila opterecenje. - Nema dogovora.
Ako zena tvrdi da bi kucni budzet bio previse opterecen i drugim detetom. - Nema dogovora.
Ako... ima jos dosta "ako", gde nema dogovora.
Ako zena zeli drugo dete, a zeli ga i muskarac. - Ima dogovora.
Mislim da bi posteno bilo priznati, da u stvari ne postoji dogovor medju partnerima, nego uslovi koji treba da se steknu, a koje uglavnom odredjuje zena... Ovako se samo stice pogresan utisak o mogucnosti donosenja odluka po tom pitanju od strane muskaraca.

 

[DAXTARA]

Nije.