Ja i moj muž imamo po 40 i neku godinu i zajedno smo 10 godina,od čega smo u medjuvremnu nekih 6 godina bili razdvojeni zbog poslovnih obaveza,tako da sam ja sa decom bila u jednom gradu,a on odvojen,da bi smo pre oko 2 godine na opštu sreću i zadovoljstvo cele naše porodice uspeli da se on prebaci da radi u mesto u kojem živimo.
Bila sam veoma srećna zbog toga i radovala se konačno zajedničkom životu,ne toliko sto mi je bilo teško da organizujem svoj život u njegovom odsustvu,vec sam jednostavno smatrala da naš brak treba da prozivimo ,da budemo zajedno svi,da imamo zajedničke planove,da stvaramo zajedničke doživljaje i uspomene. Ali desila se jedna stvar koja je poljuljala situaciju,i možda je tu moja krivica.
Naime,obzirom da sam ja dugo odlagala svoje poslovne planove,iskrsla je situacija u kojoj sam ja trebala da provedem mesec dana u gradu u kojem je on ranije radio ,sto mi je bilo prilično bitno za posao,i da to završim jer mi je dugo stajalo nad glavom,a u neku ruku bi mi kasnije puno značilo....imala sam,moram da priznam neki bzv osecaj ,ali smo onako po dogovoru bez ikakvog njegovog protivljenja odlučili da ja to odradim.U tih mesec dana ja sam tri puta nedeljno,racunajući vikende dolazila kući,tako da sam više vremena provela u putu i kući nego u tom gradu.
Kada sam bila pri kraju ,stiže mi poziv...
"Kruze razne priče,da ti se muz ponaša ovako...onako...proveri ti to malo"....ja na to ne obratim pažnju...zove me muz i Kaze....znaš neko je zvao tvoju majku i napričao svašta...ja stvarno ne znam odkud to..."ma daj,ne obraćaj pažnju na to...mala sredina,ljudi nemaju preča posla,ja tebi verujem i to da li si ti sedeo sa nekom drugaricom ili pio piće ili pričao...meni to ne smeta,nismo toliki malogradjani...prošli smo puno i ti i ja i možda ljudi pogresno tumače sve to....i na tome se razgovor završio...
Došla sam kući...i vidim promenu...
Moj muž onako mrzovoljan...lepo sredjen...ne ispušta mob iz ruku i seta se tamo ovamo...onako nervozan...i non stop kucka poruke...meni malo čudno,ali ne toliko...
Trebali smo da idemo da provedemo dan dva kod njegovih..pošteno mene je uvek mrzelo da idem,ali sam znala da njemu i deci to puno znaci,i on je uvek insistirao ..Kaze"ne moraš ti da ideš,ako te mrzi"....sada mi je već mnogo čudno..
Odemo kod njegovih...i dalje se vrti kuca poruke,izlazi iz sobe...i navodno ga je zvao drug da se vide...sa kojim se inače vidja tako da ne znam da li tome pridavati značaj...
Ja više ne mogu da izdržim i insistiram da mi da svoj telefon i tu bude takvo otimanje da je bio spreman pre da polomim taj telefon nego da ga uzmem...ali na kraju pristane da mi da...ja ne nadjem ništa ..molim ga da mi kaže ako ima nesto,da ne saznajem od drugih...da mogu i da razumem,ali hoću da mi on to kaže...on negira sve...
U toku noći ,cele noći nisam mogla da spavam opet uzmem njegov telefon i od svega nadjem njegovu objavu,na mreži koju ne pratim,nesto tipa "sve je dobro dok ti žena ne sazna",par njegovih slika očigledno nekome namenjenih ,probudim ga u 3 sata noću i sve mi prizna:"sreo sam staru poznanicu koja je bila dete kad sam je zadnji put video,sada se udala ima decu tako se stvorila neka hemija izmedju nas...tako sam se lepo osećao i krenuo da se sa njom dopisujem...ti ne možeš da shvatiš taj osećaj ..nisam mogao da odolim...ti nisi trebala ovo da saznam,nisam imao nameru da te povredim...trebalo je samo da ostane na dopisivanju...ništa preko toga nisam planirao...verovatno bi se za par dana i završilo"....bila sam potrešena nisam verovala da mi se to dogadja...ali sam rešila da ostanem pribrana zbog svih i da dam sebi vremena da odlučim sta da radim...
Donekle sam i razumela da ljudima mogu da se dešavaju takve stvari...da nekad ne možeš da narediš sebi sta ćeš da misliš i da osećaš ali da ipak trebaš da imaš neku granicu i kočnicu ako ti je stalo da sačuvaš osobu pored sebe...sa druge strane sam pokušavala da nadjem mozda i neki razlog kako sam ja tome doprinela ,da ne svaljujem svu krivicu na njega...
Prodje to nekako,ja sam u principu bila neko ko nije lako mogao da zaboravi i često sam pokretala tu temu...u medjuvremenu su stvari pocele normalno da funkcionišu i sve se smirilo ..tako nekih 8-10 meseci
Kreću poruke njemu od njegove mladje koleginice,ona fino navalentna,on opet krije poruke,koje donekle uspevam da pročitam..Kaze sto je dosadna ova...pa napiši joj "e I moja zena isto to Kaze"pa videćemo sta će da odgovori...tada nesto se komunikacija redukuje i tako ništa se dalje ne dešava da bi posle 4 meseca njen muž pročitao poruke i napravio joj haos...te je moj muž insistirao da se vidi sa njim i da objasni da je to bila čista šala izmedju njih ..obična prepiska i da nema tu ničega izmedju njih uostalom Kaze on "moja zena zna za sve to,evo ovu poruku je ona napisala...mi smo mislili da vi nas provocirate i da hoćete nesto da nam smestite....o zemljo Indijo....ja vidim da sam medju svima njima ja ili najnormalnija ili najludja....mom mužu sam ja još i odbrana ispala....i tako prodje par meseci od tada ....kaze voli me,ja sam njemu najbolja...i da zna koliko me je nenamerno i iz gluposti povredio...ja bas ne verujem ali sa druge strane nisam sigurna da li je pametno zbog naše dece sve to rušiti i prekidati im jedno idilično detinjstvo jer smo i on i ja njima dobri roditelji i oni su izuzetno dobra deca ...i mislim da bi i meni u toj situaciji bilo gore ali i ovakva situacija već postaje smešna...
Sada smo na letovanju super se provodimo...ljubav cveta,jutros se budimo i on mi Prica san...neka mlada lepa devojka u rodnom mestu njegove majke....nikad lepšu nije video i hoće da bude sa njim...provode nekoliko romantičnih veceri tipa vino i gitare ..poezija ...on njoj saopštava da ne očekuje ništa od njega zbog razlike u godinama i planovima najbolje da nista ne bude...
Rastaju se svako odlazi na svoju stranu ,ona kreće da šalje poruke a on njoj piše :"briši te poruke ,videće moja žena ....ubiće me.."i budi se ...
Šta reći a ne zaplakati
Bila sam veoma srećna zbog toga i radovala se konačno zajedničkom životu,ne toliko sto mi je bilo teško da organizujem svoj život u njegovom odsustvu,vec sam jednostavno smatrala da naš brak treba da prozivimo ,da budemo zajedno svi,da imamo zajedničke planove,da stvaramo zajedničke doživljaje i uspomene. Ali desila se jedna stvar koja je poljuljala situaciju,i možda je tu moja krivica.
Naime,obzirom da sam ja dugo odlagala svoje poslovne planove,iskrsla je situacija u kojoj sam ja trebala da provedem mesec dana u gradu u kojem je on ranije radio ,sto mi je bilo prilično bitno za posao,i da to završim jer mi je dugo stajalo nad glavom,a u neku ruku bi mi kasnije puno značilo....imala sam,moram da priznam neki bzv osecaj ,ali smo onako po dogovoru bez ikakvog njegovog protivljenja odlučili da ja to odradim.U tih mesec dana ja sam tri puta nedeljno,racunajući vikende dolazila kući,tako da sam više vremena provela u putu i kući nego u tom gradu.
Kada sam bila pri kraju ,stiže mi poziv...
"Kruze razne priče,da ti se muz ponaša ovako...onako...proveri ti to malo"....ja na to ne obratim pažnju...zove me muz i Kaze....znaš neko je zvao tvoju majku i napričao svašta...ja stvarno ne znam odkud to..."ma daj,ne obraćaj pažnju na to...mala sredina,ljudi nemaju preča posla,ja tebi verujem i to da li si ti sedeo sa nekom drugaricom ili pio piće ili pričao...meni to ne smeta,nismo toliki malogradjani...prošli smo puno i ti i ja i možda ljudi pogresno tumače sve to....i na tome se razgovor završio...
Došla sam kući...i vidim promenu...
Moj muž onako mrzovoljan...lepo sredjen...ne ispušta mob iz ruku i seta se tamo ovamo...onako nervozan...i non stop kucka poruke...meni malo čudno,ali ne toliko...
Trebali smo da idemo da provedemo dan dva kod njegovih..pošteno mene je uvek mrzelo da idem,ali sam znala da njemu i deci to puno znaci,i on je uvek insistirao ..Kaze"ne moraš ti da ideš,ako te mrzi"....sada mi je već mnogo čudno..
Odemo kod njegovih...i dalje se vrti kuca poruke,izlazi iz sobe...i navodno ga je zvao drug da se vide...sa kojim se inače vidja tako da ne znam da li tome pridavati značaj...
Ja više ne mogu da izdržim i insistiram da mi da svoj telefon i tu bude takvo otimanje da je bio spreman pre da polomim taj telefon nego da ga uzmem...ali na kraju pristane da mi da...ja ne nadjem ništa ..molim ga da mi kaže ako ima nesto,da ne saznajem od drugih...da mogu i da razumem,ali hoću da mi on to kaže...on negira sve...
U toku noći ,cele noći nisam mogla da spavam opet uzmem njegov telefon i od svega nadjem njegovu objavu,na mreži koju ne pratim,nesto tipa "sve je dobro dok ti žena ne sazna",par njegovih slika očigledno nekome namenjenih ,probudim ga u 3 sata noću i sve mi prizna:"sreo sam staru poznanicu koja je bila dete kad sam je zadnji put video,sada se udala ima decu tako se stvorila neka hemija izmedju nas...tako sam se lepo osećao i krenuo da se sa njom dopisujem...ti ne možeš da shvatiš taj osećaj ..nisam mogao da odolim...ti nisi trebala ovo da saznam,nisam imao nameru da te povredim...trebalo je samo da ostane na dopisivanju...ništa preko toga nisam planirao...verovatno bi se za par dana i završilo"....bila sam potrešena nisam verovala da mi se to dogadja...ali sam rešila da ostanem pribrana zbog svih i da dam sebi vremena da odlučim sta da radim...
Donekle sam i razumela da ljudima mogu da se dešavaju takve stvari...da nekad ne možeš da narediš sebi sta ćeš da misliš i da osećaš ali da ipak trebaš da imaš neku granicu i kočnicu ako ti je stalo da sačuvaš osobu pored sebe...sa druge strane sam pokušavala da nadjem mozda i neki razlog kako sam ja tome doprinela ,da ne svaljujem svu krivicu na njega...
Prodje to nekako,ja sam u principu bila neko ko nije lako mogao da zaboravi i često sam pokretala tu temu...u medjuvremenu su stvari pocele normalno da funkcionišu i sve se smirilo ..tako nekih 8-10 meseci
Kreću poruke njemu od njegove mladje koleginice,ona fino navalentna,on opet krije poruke,koje donekle uspevam da pročitam..Kaze sto je dosadna ova...pa napiši joj "e I moja zena isto to Kaze"pa videćemo sta će da odgovori...tada nesto se komunikacija redukuje i tako ništa se dalje ne dešava da bi posle 4 meseca njen muž pročitao poruke i napravio joj haos...te je moj muž insistirao da se vidi sa njim i da objasni da je to bila čista šala izmedju njih ..obična prepiska i da nema tu ničega izmedju njih uostalom Kaze on "moja zena zna za sve to,evo ovu poruku je ona napisala...mi smo mislili da vi nas provocirate i da hoćete nesto da nam smestite....o zemljo Indijo....ja vidim da sam medju svima njima ja ili najnormalnija ili najludja....mom mužu sam ja još i odbrana ispala....i tako prodje par meseci od tada ....kaze voli me,ja sam njemu najbolja...i da zna koliko me je nenamerno i iz gluposti povredio...ja bas ne verujem ali sa druge strane nisam sigurna da li je pametno zbog naše dece sve to rušiti i prekidati im jedno idilično detinjstvo jer smo i on i ja njima dobri roditelji i oni su izuzetno dobra deca ...i mislim da bi i meni u toj situaciji bilo gore ali i ovakva situacija već postaje smešna...
Sada smo na letovanju super se provodimo...ljubav cveta,jutros se budimo i on mi Prica san...neka mlada lepa devojka u rodnom mestu njegove majke....nikad lepšu nije video i hoće da bude sa njim...provode nekoliko romantičnih veceri tipa vino i gitare ..poezija ...on njoj saopštava da ne očekuje ništa od njega zbog razlike u godinama i planovima najbolje da nista ne bude...
Rastaju se svako odlazi na svoju stranu ,ona kreće da šalje poruke a on njoj piše :"briši te poruke ,videće moja žena ....ubiće me.."i budi se ...
Šta reći a ne zaplakati
