Jedan odlican strani rad o istorijskom gledanju na ,,Ilire" i njihovoj ,,etnogenezi"
"Питање да ли термин „Илири“ (Ιλλυριοι) потиче од неког истоименог народа, или је из неког другог разлога примењен на староседелачко становништво као општи појам, било је повод за неке расправе у прошлости. Римски писци Плиније Старији и Помпоније Мела помињу заједнице на савременој црногорској и сјеверној албанској обали, које се „исправно називају Илирима“ (
Иллирии проприе дицти ).
[6][6]Плиније, НХ, 3,144; Помп. Мела, 2.55-56. Неки научници су покушали да их лоцирају, претпостављајући да се извори односе на стварне људе, Илире, који су дали име широј групи, на сличан начин као што су Римљани користили етноним релативно безначајног народа Граеци за означи све Хелене.
[7][7]Алфолди (1965), стр. 49-50; Хамонд (1966), стр. 241, цф. ниже… Ово мишљење данас већина научника одбацује из неколико разлога. Прво је чињеница да се ова хипотетичка група 'оригиналних Илира' нигде више не помиње у изворима. Други је контекст у коме се они помињу. Плиније каже:
... јер је у том тракту било Лабеата, Сенеди, Рудини, Сасаеи, Грабаеи; правилно названи Илири и Тауланти и Пирејци. („... ова регија је садржавала Лабеате, Сенеди, Рудини Сасаеи, Грабаеи, правилно звани Илири, и Таулантии и Пираеи.“)
Помпоније Мела говори различите детаље, али истиче исто:
Партени и Дасарети држе прве: Таулантии, Енхелеје и Феаци следећи. Затим постоје они који се правилно називају Илирима („Прво долазе Партени и Дасарете, следе Тауланти, Енхелеји, Феаци. Одатле су ови (који се) правилно називају Илирима“).
Узимајући све ово у обзир, појавио се широк консензус у новијим студијама у којима се 'исправно звани Илири' из Плинија и Меле посматрају као сећање на Илирско краљевство познато у изворима из ца
. четвртог века до 167. године пре нове ере, посебно у њеном језгру око Бококоторског залива и Скодарског језера, којим су у периоду освајања доминирале групе познате из извора као Ардиеји и Лабеати.
[8][8]Катичић (1964); (1965); Папазоглоу (1965), стр.177; Суић (1976);... Већина раније цитираних научника сматра да су Плиније и Мела користили касније изворе, али постоји и мишљење да су ти римски писци следили књижевну традицију која се протеже још од Хекатаја из Милета."
[9]
https://www.cairn.info/revue-dialogues-d-histoire-ancienne-2014-2-page-45.htm
