Да ли је призренски средњовековни виновод мит?

У прилог тези да је виновод постојао ( у роману Милета Кордића био је подземан)), подруми и нису били у самом Призрену, него у престоничким селима.Помињу се Сврчин и Рибник.

Потребно је нагласити да у сливу Белог Дрима, западно од града, постоје три водотока под именом Рибник.
http://www.prizren.in.rs/arhitektura-prizrena/grad-ribnik/

Без обзира на висине брда, уз реку је увек надморска висина иста, зар не? Чак и кад је река пресушила, уз њено корито се лако спроводи канал или
водоток, вада , виноток и слично..

Узгред, фабрика у Великој Очи у којој су преостали тамошњи Срби радили док се могло, поседовала је више од хиљаду хектара винограда.

Да, што кажеш, појам Призрен не значи централну географску тачку у Призрену, већ је за претпоставити да је то било негде било око царског двора, било у неком од царских села.

А у целој причи, као што сад и МидХеалер примети, можда је најважнија географија тог простора, и да ли је уопште могуће "спустити" видно од Велике Хоче до Призрена? Читајући са карте основне карактеристике рељефа, закључило би се да је могуће, уосталом и онај поток-речица од Велике Хоче до Кобања тече низводно... али само дотле, и онда се поставља питање, а како до Призрена, ако је на тој страни Бистрице, односно како и са северне стране Призрена, ако ту надморска висина расте? Додуше, једино системом спојених посуда (ако је цев херметички затворена), уколико је н. в. винограда у Великој Хочи, нешто већа од оне у месту где се шира/вино истаче?
 
upravo sam pričao sa bivšim policajcem rodom iz Orahovca, kaže da je postojao vinovod i da su ostaci bili vidljivi do 1999g, tada je morao da dođe u Srbiju......čovek je veoma ozbiljan

Добто, значи, требали бисмо очекивати да постоје неки археолошки трагови на терену, али да још нису научно испитани?

Иако можда не морамо сумњати човеку на рач, ипак оно што сви ми лаици видимо не мора имати пошто по то и везе са нечим што мислимо да то јесте, али хајде ово је неки траг... да неког "вода" изгледа има...
 
Sličan primer je vinovod od vinograda na poljani Lukarevina do manastira Drenča(Dušmanica), verovatno mnogo manje kilometraže:

Igumanija nam je prenela i priču o postojanju vinovoda od Lukarevine do manastira i objasnila da je manastir nekad bio izuzetno bogat, a sva sela i veliki vinogradi bili su uz Rasinu i u njegovom posedu. Otuda tumačenje da su monasi grožđe cedili gore u pojatama, a vino do manastira transportovali kroz vinovod. Zvanično to još niko nije potvrdiohttp://jobsstatus.com/manastir-drenca/

Mapa http://www.aleksandrovac.net/dokumenta/VINSKI-PUT-mapa.jpg
 
Добто, значи, требали бисмо очекивати да постоје неки археолошки трагови на терену, али да још нису научно испитани?

Иако можда не морамо сумњати човеку на рач, ипак оно што сви ми лаици видимо не мора имати пошто по то и везе са нечим што мислимо да то јесте, али хајде ово је неки траг... да неког "вода" изгледа има...
mi to ne možemo videti, a ovaj čovek je bio policijski inspektor...šiptari bi ga odmah uhapsili, čim bi prešao tamo....njegovo ime i položaj u policiji u to vreme..nisu bitni
 
mi to ne možemo videti, a ovaj čovek je bio policijski inspektor...šiptari bi ga odmah uhapsili, čim bi prešao tamo....njegovo ime i položaj u policiji u to vreme..nisu bitni

Не мислим на то, Златко, већ само констатујем, да уколико је ово тачно, то би се могло испитати (у неким срећенијим околностима), јер неких остатака тамо можда и има... да ли су то остаци виновода, или чега другог, то је питање за археологе...

Подсети ме ова прича још на оне велике гвоздене карике што се могу наћи на неким планинским висовима. Народ приповеда да су ту некада привезивани бродови кад је овде било панонско море. Касније негде читах да ту те карике у ствари служиле за узвлачење топова на брдо... То само говори колико је народ вешт у домишљању и машти... Али овде се можда заиста ради о постојању неког виновода, апстрактног нама данас, али и та прича је настала по нечему или је пренесена предањем од некога...
 
Не мислим на то, Златко, већ само констатујем, да уколико је ово тачно, то би се могло испитати (у неким срећенијим околностима), јер неких остатака тамо можда и има... да ли су то остаци виновода, или чега другог, то је питање за археологе...

Подсети ме ова прича још на оне велике гвоздене карике што се могу наћи на неким планинским висовима. Народ приповеда да су ту некада привезивани бродови кад је овде било панонско море. Касније негде читах да ту те карике у ствари служиле за узвлачење топова на брдо... То само говори колико је народ вешт у домишљању и машти... Али овде се можда заиста ради о постојању неког виновода, апстрактног нама данас, али и та прича је настала по нечему или је пренесена предањем од некога...
Писао сам о алки у околини села Дубич код Трстеника, не стигох да одем и сликам то. Ту информацију сам чууо од једног возача који је послом често код мене, он је ту алку видео више пута. А онда је рађен пут и багериста је разбио стену и алку, која је била из два дела, однео на отпад и продао у старо гвожђе. Отишао сам до отпада и сазнао да је алка из два дела, била тежине 74 кг. Газда отпада ми је показао откупни лист....на жалост, алка је отпутовала у железару. То о топовима се не уклапа баш, јер топови би се морали вући праволинијски. У међувремену сам сазнао за постојање алке у близини манастира Студеница, мораћу некако током лета да одем у потрагу. Слажем се са тобом дасу приче и легенде једно, а реално стање на терену сасвим другачије
 
Писао сам о алки у околини села Дубич код Трстеника, не стигох да одем и сликам то. Ту информацију сам чууо од једног возача који је послом често код мене, он је ту алку видео више пута. А онда је рађен пут и багериста је разбио стену и алку, која је била из два дела, однео на отпад и продао у старо гвожђе. Отишао сам до отпада и сазнао да је алка из два дела, била тежине 74 кг. Газда отпада ми је показао откупни лист....на жалост, алка је отпутовала у железару. То о топовима се не уклапа баш, јер топови би се морали вући праволинијски. У међувремену сам сазнао за постојање алке у близини манастира Студеница, мораћу некако током лета да одем у потрагу. Слажем се са тобом дасу приче и легенде једно, а реално стање на терену сасвим другачије

Ето, већ сам и заборавио, а ово објашњење за топове, вероватно сам то наводио и негде овде где је било о њима речи, нашао сам у неком од научних зборника, везаних за Босну...
 
Писао сам о алки у околини села Дубич код Трстеника, не стигох да одем и сликам то. Ту информацију сам чууо од једног возача који је послом често код мене, он је ту алку видео више пута. А онда је рађен пут и багериста је разбио стену и алку, која је била из два дела, однео на отпад и продао у старо гвожђе. Отишао сам до отпада и сазнао да је алка из два дела, била тежине 74 кг. Газда отпада ми је показао откупни лист....на жалост, алка је отпутовала у железару. То о топовима се не уклапа баш, јер топови би се морали вући праволинијски. У међувремену сам сазнао за постојање алке у близини манастира Студеница, мораћу некако током лета да одем у потрагу. Слажем се са тобом дасу приче и легенде једно, а реално стање на терену сасвим другачије

Не мислим на то, Златко, већ само констатујем, да уколико је ово тачно, то би се могло испитати (у неким срећенијим околностима), јер неких остатака тамо можда и има... да ли су то остаци виновода, или чега другог, то је питање за археологе...

Подсети ме ова прича још на оне велике гвоздене карике што се могу наћи на неким планинским висовима. Народ приповеда да су ту некада привезивани бродови кад је овде било панонско море. Касније негде читах да ту те карике у ствари служиле за узвлачење топова на брдо... То само говори колико је народ вешт у домишљању и машти... Али овде се можда заиста ради о постојању неког виновода, апстрактног нама данас, али и та прича је настала по нечему или је пренесена предањем од некога...

Vezano za te alke nisam stigao da odgovorim na drugoj temi pa evo ovde.
Prvo da vidimo kako izgledaju te alke:
20130603134040_194664.jpg
alke-gvozdene-1.jpg
gvozdene-alke2.jpg

Dakle na prvi pogled je jasno da se radi o obradjenom metalu industrijske proizvodnje i ne može biti starije od 100-150 godina maksimum.
Sad što se tiče namene ako isključimo vanzemaljce i brodove na panonskom moru ostaju dve stvari vojska i drvna industrija. Ovo za vojsku i izvlačenje vojne opreme sam prvi put čuo ovde ali nije nemoguće druga verovatnija namena jeste spuštanje posečenih stabala sa visokih vrhova gde se ove alke uglavnom i nalaze. Tačnije alke nisu misteriozne niti stare.
 
Poslednja izmena:
Држите се теме молим вас. Кажем, неколико пута сам био у Хочи и осматрао терен и теоретске шансе нема да је могао постојати било какав виновод без модерних пумпи... Једноставно, има јако пуно успона около. При том сам посматрао шири простор около...
Вероватно је од народног пута вина неко то фино преиначио у виновод... Него временом ми се чини, како време пролази, по новинама и на интернету само "буџе" приче о виноводу, те керамичке цеви, те ово те оно...

Јако јако јако танко. А народних предања има свакаквих.
 
Држите се теме молим вас. Кажем, неколико пута сам био у Хочи и осматрао терен и теоретске шансе нема да је могао постојати било какав виновод без модерних пумпи... Једноставно, има јако пуно успона около. При том сам посматрао шири простор около...
Вероватно је од народног пута вина неко то фино преиначио у виновод... Него временом ми се чини, како време пролази, по новинама и на интернету само "буџе" приче о виноводу, те керамичке цеви, те ово те оно...

Јако јако јако танко. А народних предања има свакаквих.

Upravo tako. Dovoljno je samo pogledati topologiju terena između Hoče i Prizrena, i uvideti da tu nikakav srednjovekovni vinovod nije mogao da postoji, iz prostih fizičkih razloga.
 

Back
Top