Znam da zapocinjem jednu dosta kontroverznu temu, koja se nekima nece svideti.
Znate da su neki moji rodjaci pobijeni i proterani, od strane pripadnika drugih naroda, kao sto i ja znam da su neki pripadnici mog naroda drugima ucinili zlo. Ja se ratnih desavanja ne secam (iziuzev bombi 99-te), prosto bio sam premali...
Znam samo ono sto sam cuo i procitao.
Vidim na nekim utakmicama na prostoru eks-jugoslavije, na nekim koncertima, izbijanje sovinistickih nemira. Vidim i brojne svadje na forumu, koje nekada prevazilaze nivo pristojnosti.
I ja sam ranije, na drugom nepolitickom forumu, ispravljao krive Drine sa Hrvatima, naravno na pristojan nacin. Sada mi je krivo sto sam u te diskusije ulazio. U pocetku je i ovde bilo komentara nekih korisnika iz drugih zemalja, koji nisu bili na mestu, tipa- trebalo bi da me mokracom leci Dr Dabic i sl.
Pomislih, mozda je problem u meni i primirih se...od tada nismo u sukobu, a sa jednom korisnicom (Slavonijom) se na forumu dobro druzim.
Ono sto se ja pitam jeste, kada ce doci vreme da Srbin ode u Pristinu, Sarajevo, Zagreb, bez straha po svoju bezbednost...i isto tako kada Hrvat, Bosnjak i Albanac moci da bude siguran da ce normalno otici do Bugarske, a da ne zaobilazi Srbiju (cisto dadoh kao primer).
Treba pamtiti ono sto se dogodilo, zlocince osuditi, zrtve ne zaboraviti medjutim mislim da bi bilo dobro da mrznja prestane.
Jednom prilikom chattujem ja na Pricaonici Krstarice, pod ovim istim nikom, salim se sa korisnicama i korisnicima. U jednom momentu neka devojka iz Hrvatske (nebitno ime, a i zaboravio sam) kaze da dolazi u BGD i da bih mogao, ako zelim, da joj pokazem grad.
Bio sam pristojan i posle uctivog odbijanja ponude, nastavio da razgovoram, kako se korinsica ne bi osecala povredjeno i da ne bi imala uopste utisak odbacenosti.
Razlog zasto nisam prihvatio jeste i tak sto sam se bojao da nije neko sa PDF Politika postavio meni zamku, a drugi ralog je sto je rec o Hrvatici. Dakle, i ja za koga neki ovde govore da spadam u neobicno miroljubljive i pacifisticne ljude, imao sam malu averziju zbog toga sto je devojka iz Hrvatske. Kajem se zbog toga. Ne zbog toga sto sam propustio priliku jer svakog meseca u RL naidju 2-3 dobre prilike (leti i vise), vec zbog toga sto je u meni tada prevladala crta male ksenofobicnosti. Srecom, to ta devojka nije osetila posto sam bio prilicno pristojan, komunikativan i ponasao se tako da ne oseti moje ne.
Inace, licno ne jurim cure preko neta, buduci da sam jako konzervativan ali sam malo revidirao stav i postao fleksibliniji (u smislu ako je neka pametna, a prva pokaze interesovanje za mene, mozda i prihvatim).
No, videh i u RL da nekada pravim ograde od devojaka koje dolaze iz nekada sa nama zaracenih zemalja. Ta crta mi se kod mene nikako ne svidja.
Ne zagovaram bratstvo i jedinstvo, Jugoslaviju, daleko od toga li voleo bih kada bismo mogli biti dobre komsije i ne zeleti jedni drugima zlo...ono-da je i komsijina krava ziva i zdrava.
Ne znam sta vi mislite o svemu...
Шоми, не бих рекла да је у теби, том приликом, превладала црта ксенофобичности, већ опреза. И то сасвим оправданог.
И уопште, мислим да је претерано говорити о некој "српској ксенофобичности", с обзиром шта смо све прошли, сасвим је нормално што смо опрезни. Јер, историја нам показује (сваки пут изнова) сваки пут кад смо заборавили на опрез - страдали смо.
Прича о комшијиној крави такође не стоји, из простог разлога што
непријатељу не можеш да - завидиш.
Српска завист је строго ограничена на родбинску, комшијску, пријатељску. Хрвати, Шиптари и остали који су нам нанели зло, нису нам комшије, они су нужно зло с којим морамо да делимо овај регион.
Помирење није могуће, а питам се и да ли је уопште пожељно, докле год они криве само нас за све што се догодило, и докле год своје војне акције, којима су протерали и побили хиљаде Срба, називају величанственим.
Дакле, помирења не може бити док се Србији не признају њене жртве и њено право на одбрану, као и њено
право на избор, које је требало да буде вредновано исто као код осталих конститутивних народа. Док се не деси то, гледаћемо се "преко плота" с мржњом, а у моменту кад се то деси - моћи ћемо да наставимо са својим животима, који не морају да укључују једни друге. А надам се да и неће.
Лако је онима који нису живели у доба СФРЈ, а нарочито у доба њеног распада, да буду "толерантни" и "пријатељски настројени" према "комшијама". Ми (Срби) који смо живели у доба СФРЈ, у време њеног распада смо добили
нож у леђа, и тог осећаја се нећемо ослободити док смо живи. А то је било само зато што смо заборавили на опрез (да не залазим сад у кривицу српских комуњара који су зарад свог џепа ћутали или лажима одржавали/подгревали вештачки мир у кући).
И зато ми поприлично смета када неко мисли о мени (и онима као ја) да смо нетолерантни и непријатељски расположени према свом окружењу. Нисмо. Ми смо само љути што нам је неко забашурио историју, и што смо и на то пристали зарад мира у кући, док су се остали спремали да ту кућу сруше, по било коју цену, а зна се - највише смо платили ми.
Питаш се кад ће доћи време да Србин оде у "Pristinu, Sarajevo, Zagreb, bez straha po svoju bezbednost" - то питај те "комшије" према којима би ти волео да будемо "толерантни".
Такође се питаш "i isto tako kada Hrvat, Bosnjak i Albanac moci da bude siguran da ce normalno otici do Bugarske, a da ne zaobilazi Srbiju", а ја тебе питам - упоређујући пола милиона Срба побијених и протераних што из Хрватске, што из Босне, у време деведесетих, и оне силне случајеве вређања и повређивања наших "повратника" о којима мало-мало слушамо, са протераним Хрватима, Муслиманима и Шиптарима из Србије (ха!), што деведесетих што данас, сматраш ли заиста да ти је питање на месту?
