Vockicaa
Početnik
- Poruka
- 5
Odakle da pocnem? Pa od pocetka...
Rodjena sam u porodici u kojoj smo prosledjeni brat i ja od roditelja u
drugu kucu- kod tetke, koja je glavni staratelj bila, pa su tu baka sad
ziva, jos jedna tetka itd. Tetka je meni i starijem bratu, '89-to je a ja
sam 96-to pruzila sve, roditelji kod kojih je ostala mladja sestra '99-to i
koji zive par ulica su se ponekad ukljucivali. Tata nemoralan, bavi se
ribolovom, radi ali pije, dizao je ponekad ruku na mamu... Cak nam je i
sestra sa pet godina bila za malo silovana od strane njegovog "ortaka" koji
je za to odlezao, a on se sad udavara njegovoj rodjenoj sestri. Brat i ja
smo kod tetke, imali smo kazem sve, u smislu osnovna skola, srednja,
ekskurzije, rodjendane, bla bla... do pre par godina, kad sam znala ici u
iscepanim farmerkama i tegliti majicu da se ne vidi pokvaren slic i u
baletankama 2br manjim. Ali nikad nezahvalna. Naravno da ne cvetaju ruze ni
ovde! Zena, koja je bila drugarica mojih tetaka i mame, koja je zivela kod
nas 20 godina kao ravni clan porodice jer je svoje izgubila, je pobegla
zbog svadja, svadje su konstatne. Nema se novca, stanje se menja. Plus brat
je bahat, ohol, ima izlive besa, tetka je naporna... U stanju je npr. na
mene da se izbreca jer ona kaze roza kosulja, ja obucem crnu, ali ja nju ne
slusam a prema njoj imam dug- othranila me je! Jednom smo se pred malu
maturu oko neceg razisle sa misljenjima, i toliko me je krvnicki tukla da
sam imala modrice... A do tad nikad. Zbog mene ce ostati sama, tj. zbog nas
i bez porodice, dece, kao ker, sve nam je dala... itd. Pritisak, razumete.
Stalno ona prebacuje, sve nas naziva debilima, zbog nas nije uspela...
Svadje u porodici su konstatne, baka place, raspadamo se, uvek fali malo do
fizickog kontakta...
Ja sam zavrsila srednju ekonomsku, po struci sam finansijski tehnicar.
Upisala sam fakultet u Novom Sadu, udaljen je 34km od mog mesta-
komparativnu knjizevnost sa teorijom knjizevnosti, i na budzetu sam. Zivim
tamo, cimerka sam sa drugom iz osnovne i srednje, i to su finansirali moji
roditelji, dok nisu prekinuli ovog meseca... jednostavno, nece i ne mogu.
Jos imaju problem sa mladjom sestrom- kao da puca... pali svoje majice, u
trenucima besa oca gadja nozem itd. Uvek nesto...
Polozila sam 2 ispita od moguca 4 (jedan kurs je dvosemestralni) i to je
dobro s obzirom na muke. Zovu me da mi pricaju kakva je svadja nastala,
zovu da prete da nemaju da finansiraju, tetka mi npr. posalje poruku u
21:50 i ja ne odgovorim odma, pa u 21:55 stizu pretnje sto joj ne
odgovaram, skrnava sam, lazovka...
Sad ce finansiranje nastaviti tetka, ako bude imala odakle, mada i ne mora.
Iako je moja dugogodisnja zelja, fakultet sam vise upisala pod pritiskom.
Ono sto je koren problema je nesto drugo...
Imam decka, godinu dana i neke dve nedelje. I da imam decka, "normalnog",
ne bih nikada rekla jer je moj brat imao jednu devojku, pa se mesala i
zamerala i uvek je za sve krivila nju jer je pod njenim uticajem on, a sad
ima katolkinju pa vere itd. Moj decko je hriscanin nazarenske
veroispovesti, godinu dana stariji od mene. Upoznali smo se tako sto sam ja
bila zainteresovana za njegovu veru, nisam se za veru zainteresovala posle
upoznavanja njega!
Ali, zavoleli smo se. Prvo smo bili prijatelji, pa sam mu bila prvi
zagrljaj, pa poljubac... U pocetku, pre prvog rastanka, to je bila decija
ljubav. Posle smo spavali, ziveo je kod mene (umesto u svom stanu, jer je
radio u NS), moji ga prijatelji zavoleli... On je predivan, odlican golman,
posvecen sportu, svira gitaru... Strasno je vredan. Bio je vukovac u
osnovnoj, upisao za autoelektricara jer to voli, i nema posla. Pa radi u NS
i npr. ode i radi od 8 ujutru do 6 popodne i onda nocu ode na teren i jos
radi... vredan i posten. Najbolji covek na svetu, najlepsi decko... I
obozavam ga!
Ja sam osoba koja je pacifista, koja je prijateljski nastrojena i zivi po
nekim hriscanskim/ ljudskim nacelima, nahranicu svakog psa lutalicu, dacu i
uciniti svakom prosijaku, pomoci svakome, ne zanima me sto je prepun
centar- natovaricu na bajs nazad coveku drvo koje mu je spalo, volontirala
sam u centru za decu ometenu u razvoju itd.
Ja sam u nazarenstvu nasla spokoj. Znam da je ozloglaseno kao sekta, da se
smatra neprihvatljivim zbog nosenja marami i suknji, jer mladi bas i ne
izlaze itd. Ali, to je drustvo koje ne laze, ne krade, ne cini preljube,
gde su brakovi do kraja zivota, nema poroka, nema veza pre braka... Ne,
nije Utopijska verzija planete i da, u svakom zitu ima kukolja. Ali,
pobegla sam od problema, od bola u srcu, bola u zeludcu (i fizicki
oboljevam) i porodice...
Prvo su saznali njegovi, posle 4 meseca nase vere i rekli mu da bira vera
ili ja. Izabrao je veru, pa je posle dva dana meni pisao i zamolio da ga
cekam. Moja vera je rasla, ali i ljubav prema njemu, pa je posle dva meseca
rekao svojima da se cujemo. Medjutim, oboje u Novom Sadu pa smo se i
vidjali- za to ne znaju.
Oni su pokusali da brane- nije dao. Pricali su sa mnom samo da nam Bog bude
na prvom mestu, ako ostajemo u zajednici. Ako nije, da idemo- to je
posteno. Odem kod njih cesto- druzim se sa njihovom sestrom, malu od 6g
koja je Daun sam zavolela, njegova mama me voli, pomaze mi... odem tamo u
pantalonama i sve, po svom, i prihvataju me. Kao osobu, ne kao buducu
nazarenku ili snajku, mada samo mama i tata znaju za to! Uzivam... Oni su
porodica, oni se vole.
Medjutim, mala je opstina, Srbobran, oni iz sela udaljenog 12km od mene i
saznali su i moji. Od nekog lika sto drzi teretanu i ozenjen je u
Srbobranu, a iz Nadalja je. Ispricao je mom bratu, on tetki... i tu krece
haos.
Polako se zaukava... prva stvar- moja tetka SVE to siri okolo i
kompromituje deckov status u toj crkvi. A i ne zna da ja zelim tamo ici...
Drugo, pecka, vredja me, zamara, krece da me udari...
Ja ne zelim da ostavim decka koji me voli i kog volim, koji me postuje i
razume.
I pogresno je terati me da ga ostavim i prebacivati jer je druge vere.
Smatram da je i pogresno zabranjivati mi veru, ako sam tu pronasla spokoj,
zbog toga sta ce drugi reci ili jer nisam ispunila tudj plan, jer se ne
trude da upoznaju to do cega mi je stalo...
Znam, imam dug, i naravno da bih ostala uz njih i volela ih i pazila. Bila
u nazarenstvu, udata za ovog ili onog, oni su moja porodica, ali oni meni
ne dozvoljavaju da budem ono ko sam. Nudim im se- odbijaju me i ne smatram
da je greh na meni. Oni mene ne zele...
U septembru punim 20 godina, znam da sam mlada, ali trazim posao i odlazim
od kuce...
Recite mi, vi znate celu pricu, ako gresim ili mi dajte savet. Mozda ne
sagledavam objektivno, ne znam. Ali savest i srce mi govore onako kako vam
pisem.
Mada unapred, veoma sam vam zahvalna! Srdacan pozdrav, Dunja
Rodjena sam u porodici u kojoj smo prosledjeni brat i ja od roditelja u
drugu kucu- kod tetke, koja je glavni staratelj bila, pa su tu baka sad
ziva, jos jedna tetka itd. Tetka je meni i starijem bratu, '89-to je a ja
sam 96-to pruzila sve, roditelji kod kojih je ostala mladja sestra '99-to i
koji zive par ulica su se ponekad ukljucivali. Tata nemoralan, bavi se
ribolovom, radi ali pije, dizao je ponekad ruku na mamu... Cak nam je i
sestra sa pet godina bila za malo silovana od strane njegovog "ortaka" koji
je za to odlezao, a on se sad udavara njegovoj rodjenoj sestri. Brat i ja
smo kod tetke, imali smo kazem sve, u smislu osnovna skola, srednja,
ekskurzije, rodjendane, bla bla... do pre par godina, kad sam znala ici u
iscepanim farmerkama i tegliti majicu da se ne vidi pokvaren slic i u
baletankama 2br manjim. Ali nikad nezahvalna. Naravno da ne cvetaju ruze ni
ovde! Zena, koja je bila drugarica mojih tetaka i mame, koja je zivela kod
nas 20 godina kao ravni clan porodice jer je svoje izgubila, je pobegla
zbog svadja, svadje su konstatne. Nema se novca, stanje se menja. Plus brat
je bahat, ohol, ima izlive besa, tetka je naporna... U stanju je npr. na
mene da se izbreca jer ona kaze roza kosulja, ja obucem crnu, ali ja nju ne
slusam a prema njoj imam dug- othranila me je! Jednom smo se pred malu
maturu oko neceg razisle sa misljenjima, i toliko me je krvnicki tukla da
sam imala modrice... A do tad nikad. Zbog mene ce ostati sama, tj. zbog nas
i bez porodice, dece, kao ker, sve nam je dala... itd. Pritisak, razumete.
Stalno ona prebacuje, sve nas naziva debilima, zbog nas nije uspela...
Svadje u porodici su konstatne, baka place, raspadamo se, uvek fali malo do
fizickog kontakta...
Ja sam zavrsila srednju ekonomsku, po struci sam finansijski tehnicar.
Upisala sam fakultet u Novom Sadu, udaljen je 34km od mog mesta-
komparativnu knjizevnost sa teorijom knjizevnosti, i na budzetu sam. Zivim
tamo, cimerka sam sa drugom iz osnovne i srednje, i to su finansirali moji
roditelji, dok nisu prekinuli ovog meseca... jednostavno, nece i ne mogu.
Jos imaju problem sa mladjom sestrom- kao da puca... pali svoje majice, u
trenucima besa oca gadja nozem itd. Uvek nesto...
Polozila sam 2 ispita od moguca 4 (jedan kurs je dvosemestralni) i to je
dobro s obzirom na muke. Zovu me da mi pricaju kakva je svadja nastala,
zovu da prete da nemaju da finansiraju, tetka mi npr. posalje poruku u
21:50 i ja ne odgovorim odma, pa u 21:55 stizu pretnje sto joj ne
odgovaram, skrnava sam, lazovka...
Sad ce finansiranje nastaviti tetka, ako bude imala odakle, mada i ne mora.
Iako je moja dugogodisnja zelja, fakultet sam vise upisala pod pritiskom.
Ono sto je koren problema je nesto drugo...
Imam decka, godinu dana i neke dve nedelje. I da imam decka, "normalnog",
ne bih nikada rekla jer je moj brat imao jednu devojku, pa se mesala i
zamerala i uvek je za sve krivila nju jer je pod njenim uticajem on, a sad
ima katolkinju pa vere itd. Moj decko je hriscanin nazarenske
veroispovesti, godinu dana stariji od mene. Upoznali smo se tako sto sam ja
bila zainteresovana za njegovu veru, nisam se za veru zainteresovala posle
upoznavanja njega!
Ali, zavoleli smo se. Prvo smo bili prijatelji, pa sam mu bila prvi
zagrljaj, pa poljubac... U pocetku, pre prvog rastanka, to je bila decija
ljubav. Posle smo spavali, ziveo je kod mene (umesto u svom stanu, jer je
radio u NS), moji ga prijatelji zavoleli... On je predivan, odlican golman,
posvecen sportu, svira gitaru... Strasno je vredan. Bio je vukovac u
osnovnoj, upisao za autoelektricara jer to voli, i nema posla. Pa radi u NS
i npr. ode i radi od 8 ujutru do 6 popodne i onda nocu ode na teren i jos
radi... vredan i posten. Najbolji covek na svetu, najlepsi decko... I
obozavam ga!
Ja sam osoba koja je pacifista, koja je prijateljski nastrojena i zivi po
nekim hriscanskim/ ljudskim nacelima, nahranicu svakog psa lutalicu, dacu i
uciniti svakom prosijaku, pomoci svakome, ne zanima me sto je prepun
centar- natovaricu na bajs nazad coveku drvo koje mu je spalo, volontirala
sam u centru za decu ometenu u razvoju itd.
Ja sam u nazarenstvu nasla spokoj. Znam da je ozloglaseno kao sekta, da se
smatra neprihvatljivim zbog nosenja marami i suknji, jer mladi bas i ne
izlaze itd. Ali, to je drustvo koje ne laze, ne krade, ne cini preljube,
gde su brakovi do kraja zivota, nema poroka, nema veza pre braka... Ne,
nije Utopijska verzija planete i da, u svakom zitu ima kukolja. Ali,
pobegla sam od problema, od bola u srcu, bola u zeludcu (i fizicki
oboljevam) i porodice...
Prvo su saznali njegovi, posle 4 meseca nase vere i rekli mu da bira vera
ili ja. Izabrao je veru, pa je posle dva dana meni pisao i zamolio da ga
cekam. Moja vera je rasla, ali i ljubav prema njemu, pa je posle dva meseca
rekao svojima da se cujemo. Medjutim, oboje u Novom Sadu pa smo se i
vidjali- za to ne znaju.
Oni su pokusali da brane- nije dao. Pricali su sa mnom samo da nam Bog bude
na prvom mestu, ako ostajemo u zajednici. Ako nije, da idemo- to je
posteno. Odem kod njih cesto- druzim se sa njihovom sestrom, malu od 6g
koja je Daun sam zavolela, njegova mama me voli, pomaze mi... odem tamo u
pantalonama i sve, po svom, i prihvataju me. Kao osobu, ne kao buducu
nazarenku ili snajku, mada samo mama i tata znaju za to! Uzivam... Oni su
porodica, oni se vole.
Medjutim, mala je opstina, Srbobran, oni iz sela udaljenog 12km od mene i
saznali su i moji. Od nekog lika sto drzi teretanu i ozenjen je u
Srbobranu, a iz Nadalja je. Ispricao je mom bratu, on tetki... i tu krece
haos.
Polako se zaukava... prva stvar- moja tetka SVE to siri okolo i
kompromituje deckov status u toj crkvi. A i ne zna da ja zelim tamo ici...
Drugo, pecka, vredja me, zamara, krece da me udari...
Ja ne zelim da ostavim decka koji me voli i kog volim, koji me postuje i
razume.
I pogresno je terati me da ga ostavim i prebacivati jer je druge vere.
Smatram da je i pogresno zabranjivati mi veru, ako sam tu pronasla spokoj,
zbog toga sta ce drugi reci ili jer nisam ispunila tudj plan, jer se ne
trude da upoznaju to do cega mi je stalo...
Znam, imam dug, i naravno da bih ostala uz njih i volela ih i pazila. Bila
u nazarenstvu, udata za ovog ili onog, oni su moja porodica, ali oni meni
ne dozvoljavaju da budem ono ko sam. Nudim im se- odbijaju me i ne smatram
da je greh na meni. Oni mene ne zele...
U septembru punim 20 godina, znam da sam mlada, ali trazim posao i odlazim
od kuce...
Recite mi, vi znate celu pricu, ako gresim ili mi dajte savet. Mozda ne
sagledavam objektivno, ne znam. Ali savest i srce mi govore onako kako vam
pisem.
Mada unapred, veoma sam vam zahvalna! Srdacan pozdrav, Dunja
