Зоран Ранкић, српски глумац.
*Прошле седмице актуализована је захтев за рехабилитацију Николе Калабића.
- Ја мислим да рехабилитација није потребна, јер човек није крив!
* Како то тумачите?
- Тако. Он је крив по пресуди свог класног и животног непријатеља. Њему никад није суђено. Ми смо присиљени да верујемо полицијско-војном устројству једне насилне власти, која је побила све што је супротно мислило. Калабић је био веран свом краљу, својој отаџбини, својој цркви, свом народу. Он није издао.
* Дакле, ви се слажете са стихом: "Комуњаре, лажу, лажу, да си издо чича Дражу".
- Наравно. Да ли сте ви, икад чули да народ масовно пева по славама и стадионима о Вуку Бранковићу. Наравно да нисте. А сви смо сведоци да се јавно и масовно пева о том, под знацима навода издајнику. И народ га ставља у исту песму са наводно издатим Дражом. Народ који пева о наводном издајнику, сам је бољи од сваког суда и сваке идеологије. И он зна шта је истина.
* Како после толико година ипак доћи до националног помирења?
- Равногорци су мученици који су огњем и мачем истребљени. А у време рата, у финалу, погубљени. Они само могу да опросте својим убицама. Ми треба да се помиримо са истином, а не виртуелно са некаквим људима.
* Посмртни остаци последњег српског краља су враћени у отаџбину.
- Ја сам 1941. године имао пет и по година, и питао сам мајку смем ли да кажем: Живео Краљ! Рекла је да не смем. Чекао сам 50 година да викнем: Живео Краљ! И мој одговор је: Живео Краљ, али Карађорђевић.
Вечерње новости, фебруар 2013.