Grom_sa_neba!
Buduća legenda
- Poruka
- 34.382
-
- Popularno:
- Uhapšen Štimac!
- Kontramiting režima 9. novembra 2025.
- Ана Брнабић: Блокадерски фашисти поново...
- Vučić prelomio - biće izbori u Srbiji
- Islamofobija u Evropi
- Шта ће рећи Трампов тим? Вучић оптужио...
- Zašto Dijana Hrka ne može postaviti 1...
- Nemački dnevnik o Vučiću: „Glavni...
- Policija intervenisala na mestu gde...
- Zasto je SPC toliko nema na proteste i...
Da li imate razumevanje za one koji botuju protiv drzave
- Začetnik teme Mecenaa
- Datum pokretanja
- stanje
Наташа...
Obećava
- Poruka
- 51
Имам разумевања јер су забавни. Препознаћете их и на својој теми јер не схватају, шта сте написали.
Ruzica1203
Ističe se
- Poruka
- 2.074
Potrebno je da postoji suprotan stav, da bi imao i branio svoj....problem nastaje kada jedan stav ima sve privilegije, a suprotan je osuđen...razumevanje dolazi iz ravnopravnog odnosa i razvijene svesti...
C0NSIGLIERI
Buduća legenda
- Poruka
- 44.596
Drzava je politicki aparat i u ovom slucaju korumpirana i izadjnicka; te se mozete slobodno popisati na nju i njene cinovnike.
Nema nikakve veze sa zemljom Srbijom i srpskim narodom.
Ćacija za ćacije i na K.
Nadam se da je pojasnjeno.
- Poruka
- 34.277
Sam uvodni post, prepun uvreda, insinuacija, navodi na pomisao da su članovi odlično razumeli pitanje i shodno tome i odgovorili. Malo pojašnjenje za pojedine koji pokušavaju da omalovaže nečije odgovore.
Perperius
Elita
- Poruka
- 15.171
Ti i tvoj Vučko diktator niste država 
Pešadinac
Domaćin
- Poruka
- 3.107
Pa ovo je odgovor na onu drugu temu od forumaša 38 koja je takodje prepuna uvreda i insuinacija. Pravila moraju važiti za sve ili za nikoga.
Mecenaa
Domaćin
- Poruka
- 4.080
Jos kada traže dodatno da im se objasni nesto sto im nacrtano 
I odmah kreću sa omalozavanjem insunuacijama i potcenjivanjem sagovornika cisto da dobiju neki aplauz....
Naravno stalno pricaju za sebe da su intelektualne gromada elita a ti si neki sirotan koji ne treba da veruje svojim očima i ušima nego samo njihovim programiranim tekstovima
I odmah kreću sa omalozavanjem insunuacijama i potcenjivanjem sagovornika cisto da dobiju neki aplauz....
Naravno stalno pricaju za sebe da su intelektualne gromada elita a ti si neki sirotan koji ne treba da veruje svojim očima i ušima nego samo njihovim programiranim tekstovima
Mecenaa
Domaćin
- Poruka
- 4.080
Nije ukapirala.tipicni bot
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.527
Ima, ono kad navijaš za svoj sopstveni nestanak, da bi najzad “zavladao mir”.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.527
Zato se i botuje.Jos kada traže dodatno da im se objasni nesto sto im nacrtano
I odmah kreću sa omalozavanjem insunuacijama i potcenjivanjem sagovornika cisto da dobiju neki aplauz....
Naravno stalno pricaju za sebe da su intelektualne gromada elita a ti si neki sirotan koji ne treba da veruje svojim očima i ušima nego samo njihovim programiranim tekstovima
Pače ružno
Aktivan član
- Poruka
- 1.510
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.527
ARHIVA
20. septembar 2023|01:00
Tokom marta navršava se osamnaest godina od kada je 4.009 mlađih osoba albanske nacionalnosti širom Kosova i Metohije zatražilo lekarsku pomoć, a svetom se raširila vest o trovanju Albanaca kao vidu represije koju Srbi sprovode nad nesrpskim stanovništvom u južnoj pokrajini. Do marta 1990. godine Albanci na Kosovu i Metohiji su već uveliko dobili otkaze ili se solidarisali sa sunarodnicima i napustili pokrajinske institucije, spremalo se otcepljenje Slovenije, rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Politika Slobodana Miloševića osnaživala se na policijskim nogama u pokrajini, uz veliku potporu srpske intelektualne elite koja je navijala za snažnu državu. U takvoj atmosferi, potom nikada nedokazano trovanje, bilo je glavna vest vodećih svetskih medija. Sve kamere bile su uperene u albanske tinejdžere koji su nemilice padali u nesvest, trpeli nepodnošljiv svrab, vrištali, kršili ruke, žalili se na mučninu i druge tegobe. Među prvima Vašington post licitirao je brojem od četiri do sedam hiljada “otrovanih” Albanaca koji i na taj način trpe torturu srpskih vlasti. Reč represija gotovo da ni u jednom novinskom članku iz tog vremena nije izostavljena. Srpske eksperte pretekla je izvesna doktorka Lin DŽons u čijoj biografiji stoji da je nevladin borac za ljudska prava na žarištima poput Kosova i Bosne, i posebno neumoljiv borac za dokazivanje srpskih zločina nad nesrpskim stanovništvom na prostoru bivše Jugoslavije. Doktorka DŽons, na koju su se potom pozivali mediji, objavila je 1993. godine u uglednom britanskom časopisu za psihijatriju i jednom od najstarijih u svojoj oblasti, “British Journal of Psdžchiatrdž” opsežnu opservaciju o zdravstvenom stanju na Kosovu i Metohiji, ugrađujući ga u vrlo pristrastan politički kontekst. U njenom se izveštaju tvrdi da su toksične supstance ubačene kroz ventilacioni sistem u škole i da su oboleli pokazivali fizičke znake trovanja. Iako je pišući izveštaj načinila početničke greške kazavši da je stopa smrtnosti odojčadi 49 odsto (u stvari je 15 puta niža), a stopa rađanja 29,5 odsto, što bi značilo da dete pri polasku u školu već očekuje svog trećeg potomka, izveštaj doktorke DŽons prihvaćen je i citiran. Da ne pominjemo okolnost da ni danas, a ne pre 18 godina, škole na Kosovu i Metohiju ne znaju za sistem ventilacije. A čak ni danas nije poznat sistem ventilacije kroz koji bi toksični materijal birao samo albansku, a ne i osamdesetoro srpske dece koja su s njima išla u školu. Podsetimo, obolevanje je počelo u jednom odeljenju podujevačke gimnazije, koju je pohađalo oko 2.000 albanskih i 80 srpskih đaka, neki učenici su se u sredu, 14. marta, žalili da se ne osećaju dobro, a narednog dana ih je 14 izostalo sa nastave. U Zdravstvenom centru su lečeni pod dijagnozom gripa. Prava drama počinje 22. marta. Tokom prepodneva podujevački đaci se javljaju u bolnice u Prištini, a posle podne tamo počinje masovan prijem pacijenata, skoro isključivo školske omladine, iz svih delova pokrajine. U naredna dva dana epidemija dostiže vrhunac, a zatim se naglo povlači. Osim nemedicinskog osoblja u belim mantilima i izjava albanskih lekara koji su i dalje radili u pojedinim kosovskim bolnicama, srpski stručnjaci su tvrdili da je još mnogo dokaza o podmetanju bolesti, ali se nisu potrudili to da dokažu. U gotovo identičnom, doduše ne tako masovnom obliku, ovaj slučaj ponavljao se Albancima u drugim državama. Pre dve godine je više od 200 makedonskih srednjoškolaca, etničkih Albanaca, tvrdilo da je otrovano u školama u Kumanovu. Lekarski pregledi to nisu mogli da potvrde, mediji su optužili Albance da lažiraju bolest, a i predstavnici međunarodne zajednice u Makedoniji su kazali da je slučaj “opterećen spekulacijama”. Godine 1995. i 1996. stotinu učenika iz škola u Tetovu, žalilo se na slične simptome trovanja, a ni tada medicinski pregledi nisu otkrili uzrok njihovog stanja. Isuviše sličan kosovskom “trovanju”, ovaj makedonski primer nije uspeo da privuče pažnju svetske javnosti kako zbog malobrojnosti obolelih, tako i zbog jednoglasnosti makedonskih medija u nastojanju da dokažu da je u najgorem slučaju reč o epidemiji masovne histerije – posebno primenjive na ova dva slučaja po starosnoj dobi i polu obolelih (adolescenti i uglavnom devojke). Epidemija masovne histerije ima psihološke uzroke i spoljne, fizičke manifestacije kod grupe ljudi. Podrazumeva različite simptome, najčešće glavobolje, mučnine i malaksalost, i fenomen je grupnog ponašanja. Može da ima takozvani spoljni okidač, može imati tragične posledice lova na veštice, kao i manje tragične poput manije za Bitlsima. Kontroverzan naziv histerija se potom protegao na mnoge ženske neuroze, jer su pripadnice lepšeg pola podložnije masovnoj histeriji. Jedan od poznatijih je slučaj epidemije među 300 medicinskih sestara Kraljevske bolnice u Londonu 1955. godine, koji se u nekim slučajevima završio i paralizom. U kosovskom slučaju je dva puta više zaraženo žena, a međunarodni tim eksperata je, kada je skandal već okončan, 1991. godine, sugerisao da je verovatno reč o epidemiji masovne histerije, jer je, između ostalog, sadržao i celih devet od deset tipičnih karakteristika masovne histerije. Isti broj dece se u Holinvelu 1980. godine onesvestio gotovo istovremeno, a 2001. i 2002. godine širom SAD osnovci su u trajanju od tri dana do dve nedelje obolevali sa istim simptomima: glavobolje, mučnine, svrab, vrištanje, a da uzrok nije otkriven i slučajevi su pripisani masovnoj histeriji. Američki stručnjaci tvrde da miris doista može poslužiti kao okidač u ovakvim situacijama, pa čak i onaj miris koji je sve vreme bio prisutan u prostoriji, te da je jedan od važnih faktora širenja epidemije zapravo strah pred tajnovitosti samog uzroka. Događaji na Kosovu su poslužili i da se istakne neprofesionalnost srpskih lekara i neetičnost u odnosu na albanske pacijente. Marko Jakšić, jedan od učesnika na pregovorima o statusu Kosova, tada lekar u Domu zdravlja u Kosovskoj Mitrovici, kaže da se ovaj incident i slični nisu potezali u samim pregovorima “jer su Albanci znali da je sve bila prevara”. “Wihov cilj bio je kreiranje slike”, kaže Jakšić. “Tada je Kosovo praktično vraćeno pod jurisdikciju Srbije i onda se nije prezalo ni od takvih prevara kao što je gas iz vazduha koji utiče samo na Albance, a ne i na Srbe koji udišu isti vazduh. Dobar deo zapadnih zemalja, naročito Velika Britanija, prihvatale su taj argument iako takav slučaj ne postoji u literaturi. Jedan deo zapadne javnosti je znao da je reč o manipulaciji, ali nije želeo da se upušta u političke probleme smatrajući da treba da doprinese oslobađanju Albanca od represije. Milošević je sve video kao šalu i nije tome pridavao značaj, a srpski lekari su napravili grešku što su u početku primali pacijente. Ispostavljalo bi se da, na primer, pacijenti trljaju oči bez osnovnog simptoma – crvenila.” Indikativno je, međutim, i to da poverenje Albanaca u lekare “koji su ih trovali” nije narušeno. Samo prištinske zdravstvene ustanove od NATO bombardovanja napustilo je 6.000 nealbanskih radnika, a 6.500 zaposlenih u zdravstvu Srbije radi na Kosovu i Metohiji, a veliki broj Albanaca i danas posećuje institucije u kojima rade srpski lekari. Štaviše, zbog zdravstvenih usluga neretko dolaze u srpske gradove. U Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici od 2000. do 2006. godine urađeno je 18 operacija na otvorenom srcu pacijentima koji imaju prebivalište na teritoriji Kosova i Metohije, a nisu osiguranici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ne računajući lakše operacije i druge lekarske intervencije. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže za NIN da je teško voditi takvu vrstu evidencije, ali da sa sigurnošću može reći da u proseku jedno albansko dete mesečno biva operisano na Institutu za majku i dete ili u bolnici u Tiršovoj. Qubiša Nedeljković, poverenik za Kosovo i Metohiju u Ministarstvu zdravlja, kaže, međutim, da su najčešći slučajevi privatnog lečenja, ali da još uvek ima onih koji na Kosovu traže pomoć zdravstvenih institucija u okviru zdravstvenog sistema Srbije. “Čak i u vreme tog incidenta dok su pokušavali da dokažu neetičnost srpskih lekara, lečili su se u našim institucijama.” “Trovanje” albanske dece pomenuto je i u haškom procesu protiv Slobodana Miloševića kada je na jednostavno pitanje kako je bilo moguće jednonacionalno trovanje u multinacionalnim školama, svedok optužbe Halit Berani kazao da su srpska deca išla u školu pre podne. “Ja ovo tvrdim, uz punu odgovornost, zato što su 12. aprila 1990. godine u osnovnoj školi 'Nomar Buljka', u naselju Ibar, đaci i nastavnici imali flašu koja je bila napunjena nekom supstancom.” Ni na tom suđenju trovanje, kao što je poznato, nije dokazano, ali je osamnaest godina posle evidentno da je ono imalo veće posledice po spremanje terena za kosovsku nezavisnost nego po sadašnje zdravlje tada obolelih adolescenata. Histerija ili podvala? “Ovaj fenomen je brojčano bez presedana u moderno doba i to bez obzira na to da li je u pitanju takozvana masovna histerija ili dobro režirana predstava, jer su drugi i treći po obimu slični incidenti u svetu obuhvatili samo po oko 1.000, odnosno četvorostruko manje ljudi” Jedinu opsežnu analizu martovskih događaja 1990. godine na Kosovu i Metohiji sačinio je i u uglednom evropskom žurnalu za epidemiologiju (European Journal of Epidemiologdž) objavio šest godina kasnije profesor dr Zoran Radovanović, profesor na Medicinskom fakultetu u Kuvajtu. Tumačenje prihvaćeno u međunarodnoj naučnoj sredini imalo je odjek, ali ni približno te snage kakvu je u svetskoj javnosti imala predstava o četiri hiljade “otrovane” albanske dece kao faktoru srpske represije nad albanskim stanovništvom na KiM. Koji je medicinski značaj kosovske epidemije? - Medicinski gledano, taj fenomen je brojčano bez presedana u moderno doba i to bez obzira na to da li je u pitanju takozvana masovna histerija ili dobro režirana predstava, jer su drugi i treći po obimu slični incidenti u svetu obuhvatili samo po oko 1.000, odnosno četvorostruko manje ljudi, kao što je slučaj palestinskih đaka, odnosno američkih regruta. Valja napomenuti da masovnu histeriju odlikuju subjektivne tegobe u odsustvu organskog uzroka. Žrtve zaista veruju da su bolesne, dok su učesnici organizovane manipulacije svesni da podvaljuju i pretvaraju se da im nije dobro, ali granica između pacijenata koji bi u istoj epidemiji bili svrstani u jednu ili drugu grupu, često je vrlo neodređena. Da li je i u prethodnom periodu na Kosovu bilo sličnih epidemija? - Kako da ne! Pomenuo bih samo dve koje su se desile prethodne, 1989. godine. Jedna je bila tipična epidemija masovne histerije. Odvijala se tokom šest martovskih dana u jednoj gimnaziji, a “okidač” je predstavljalo prskanje boca sa zoološkim preparatima u formalinu. Druga je bila epidemija anksioznosti (straha) čija pozadina se verovatno krila u svesnoj političko-propagandnoj manipulaciji. Naime, proneo se glas da cilj tada sprovođene masovne vakcinacije nije zaštita od dečje paralize, već sterilizacija albanske dece. Učenici su panično bežali od doktora, a zabeleženo je i da su skakali s drugog sprata škole. Koji su razlozi tog masovnog obolevanja? - Teorijski gledano, postoje tri moguća objašnjenja. Po prvom, u pitanju je masovna histerija, stanje na čiju kontroverznost ukazuje više desetina termina kojima se označava masovno sociogeno ili psihogeno oboljenje, Šta nam tačno govori da nije došlo do trovanja? - Zamislite obučenog komandosa koji punih pet dana, zaključno sa 18. martom, seje opasan otrov od koga tek nešto više od jedan odsto izloženih osoba dobija neke, i to vrlo blage simptome, poput kijavice. Nakon takve profesionalne bruke, on menja otrov i rasejava agens od koga se poneko dete onesvesti, ali se brzo povrati i peške grupno odlazi do zdravstvene ustanove. Ni taj poraz mu nije dovoljan, već se 22. marta istovremeno pojavljuje u osam većih i niz manjih mesta u pokrajini, kako bi opet potpuno omanuo. Ne menja stvar i ako je angažovao grupu svojih, podjednako nekompetentnih saradnika. Rezultat je isti – desetine hiljada navodno izloženih otrovu, hiljade obolelih, a niko ozbiljno ugrožen. Naravno, teoretski bi mogla da bude reč i o nestašnoj deci.
https://www.nin.rs/arhiva/vesti/10932/trovani-i-zatrovani
Trovani i zatrovani
Dragana Perić|20. septembar 2023|01:00
Tokom marta navršava se osamnaest godina od kada je 4.009 mlađih osoba albanske nacionalnosti širom Kosova i Metohije zatražilo lekarsku pomoć, a svetom se raširila vest o trovanju Albanaca kao vidu represije koju Srbi sprovode nad nesrpskim stanovništvom u južnoj pokrajini. Do marta 1990. godine Albanci na Kosovu i Metohiji su već uveliko dobili otkaze ili se solidarisali sa sunarodnicima i napustili pokrajinske institucije, spremalo se otcepljenje Slovenije, rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Politika Slobodana Miloševića osnaživala se na policijskim nogama u pokrajini, uz veliku potporu srpske intelektualne elite koja je navijala za snažnu državu. U takvoj atmosferi, potom nikada nedokazano trovanje, bilo je glavna vest vodećih svetskih medija. Sve kamere bile su uperene u albanske tinejdžere koji su nemilice padali u nesvest, trpeli nepodnošljiv svrab, vrištali, kršili ruke, žalili se na mučninu i druge tegobe. Među prvima Vašington post licitirao je brojem od četiri do sedam hiljada “otrovanih” Albanaca koji i na taj način trpe torturu srpskih vlasti. Reč represija gotovo da ni u jednom novinskom članku iz tog vremena nije izostavljena. Srpske eksperte pretekla je izvesna doktorka Lin DŽons u čijoj biografiji stoji da je nevladin borac za ljudska prava na žarištima poput Kosova i Bosne, i posebno neumoljiv borac za dokazivanje srpskih zločina nad nesrpskim stanovništvom na prostoru bivše Jugoslavije. Doktorka DŽons, na koju su se potom pozivali mediji, objavila je 1993. godine u uglednom britanskom časopisu za psihijatriju i jednom od najstarijih u svojoj oblasti, “British Journal of Psdžchiatrdž” opsežnu opservaciju o zdravstvenom stanju na Kosovu i Metohiji, ugrađujući ga u vrlo pristrastan politički kontekst. U njenom se izveštaju tvrdi da su toksične supstance ubačene kroz ventilacioni sistem u škole i da su oboleli pokazivali fizičke znake trovanja. Iako je pišući izveštaj načinila početničke greške kazavši da je stopa smrtnosti odojčadi 49 odsto (u stvari je 15 puta niža), a stopa rađanja 29,5 odsto, što bi značilo da dete pri polasku u školu već očekuje svog trećeg potomka, izveštaj doktorke DŽons prihvaćen je i citiran. Da ne pominjemo okolnost da ni danas, a ne pre 18 godina, škole na Kosovu i Metohiju ne znaju za sistem ventilacije. A čak ni danas nije poznat sistem ventilacije kroz koji bi toksični materijal birao samo albansku, a ne i osamdesetoro srpske dece koja su s njima išla u školu. Podsetimo, obolevanje je počelo u jednom odeljenju podujevačke gimnazije, koju je pohađalo oko 2.000 albanskih i 80 srpskih đaka, neki učenici su se u sredu, 14. marta, žalili da se ne osećaju dobro, a narednog dana ih je 14 izostalo sa nastave. U Zdravstvenom centru su lečeni pod dijagnozom gripa. Prava drama počinje 22. marta. Tokom prepodneva podujevački đaci se javljaju u bolnice u Prištini, a posle podne tamo počinje masovan prijem pacijenata, skoro isključivo školske omladine, iz svih delova pokrajine. U naredna dva dana epidemija dostiže vrhunac, a zatim se naglo povlači. Osim nemedicinskog osoblja u belim mantilima i izjava albanskih lekara koji su i dalje radili u pojedinim kosovskim bolnicama, srpski stručnjaci su tvrdili da je još mnogo dokaza o podmetanju bolesti, ali se nisu potrudili to da dokažu. U gotovo identičnom, doduše ne tako masovnom obliku, ovaj slučaj ponavljao se Albancima u drugim državama. Pre dve godine je više od 200 makedonskih srednjoškolaca, etničkih Albanaca, tvrdilo da je otrovano u školama u Kumanovu. Lekarski pregledi to nisu mogli da potvrde, mediji su optužili Albance da lažiraju bolest, a i predstavnici međunarodne zajednice u Makedoniji su kazali da je slučaj “opterećen spekulacijama”. Godine 1995. i 1996. stotinu učenika iz škola u Tetovu, žalilo se na slične simptome trovanja, a ni tada medicinski pregledi nisu otkrili uzrok njihovog stanja. Isuviše sličan kosovskom “trovanju”, ovaj makedonski primer nije uspeo da privuče pažnju svetske javnosti kako zbog malobrojnosti obolelih, tako i zbog jednoglasnosti makedonskih medija u nastojanju da dokažu da je u najgorem slučaju reč o epidemiji masovne histerije – posebno primenjive na ova dva slučaja po starosnoj dobi i polu obolelih (adolescenti i uglavnom devojke). Epidemija masovne histerije ima psihološke uzroke i spoljne, fizičke manifestacije kod grupe ljudi. Podrazumeva različite simptome, najčešće glavobolje, mučnine i malaksalost, i fenomen je grupnog ponašanja. Može da ima takozvani spoljni okidač, može imati tragične posledice lova na veštice, kao i manje tragične poput manije za Bitlsima. Kontroverzan naziv histerija se potom protegao na mnoge ženske neuroze, jer su pripadnice lepšeg pola podložnije masovnoj histeriji. Jedan od poznatijih je slučaj epidemije među 300 medicinskih sestara Kraljevske bolnice u Londonu 1955. godine, koji se u nekim slučajevima završio i paralizom. U kosovskom slučaju je dva puta više zaraženo žena, a međunarodni tim eksperata je, kada je skandal već okončan, 1991. godine, sugerisao da je verovatno reč o epidemiji masovne histerije, jer je, između ostalog, sadržao i celih devet od deset tipičnih karakteristika masovne histerije. Isti broj dece se u Holinvelu 1980. godine onesvestio gotovo istovremeno, a 2001. i 2002. godine širom SAD osnovci su u trajanju od tri dana do dve nedelje obolevali sa istim simptomima: glavobolje, mučnine, svrab, vrištanje, a da uzrok nije otkriven i slučajevi su pripisani masovnoj histeriji. Američki stručnjaci tvrde da miris doista može poslužiti kao okidač u ovakvim situacijama, pa čak i onaj miris koji je sve vreme bio prisutan u prostoriji, te da je jedan od važnih faktora širenja epidemije zapravo strah pred tajnovitosti samog uzroka. Događaji na Kosovu su poslužili i da se istakne neprofesionalnost srpskih lekara i neetičnost u odnosu na albanske pacijente. Marko Jakšić, jedan od učesnika na pregovorima o statusu Kosova, tada lekar u Domu zdravlja u Kosovskoj Mitrovici, kaže da se ovaj incident i slični nisu potezali u samim pregovorima “jer su Albanci znali da je sve bila prevara”. “Wihov cilj bio je kreiranje slike”, kaže Jakšić. “Tada je Kosovo praktično vraćeno pod jurisdikciju Srbije i onda se nije prezalo ni od takvih prevara kao što je gas iz vazduha koji utiče samo na Albance, a ne i na Srbe koji udišu isti vazduh. Dobar deo zapadnih zemalja, naročito Velika Britanija, prihvatale su taj argument iako takav slučaj ne postoji u literaturi. Jedan deo zapadne javnosti je znao da je reč o manipulaciji, ali nije želeo da se upušta u političke probleme smatrajući da treba da doprinese oslobađanju Albanca od represije. Milošević je sve video kao šalu i nije tome pridavao značaj, a srpski lekari su napravili grešku što su u početku primali pacijente. Ispostavljalo bi se da, na primer, pacijenti trljaju oči bez osnovnog simptoma – crvenila.” Indikativno je, međutim, i to da poverenje Albanaca u lekare “koji su ih trovali” nije narušeno. Samo prištinske zdravstvene ustanove od NATO bombardovanja napustilo je 6.000 nealbanskih radnika, a 6.500 zaposlenih u zdravstvu Srbije radi na Kosovu i Metohiji, a veliki broj Albanaca i danas posećuje institucije u kojima rade srpski lekari. Štaviše, zbog zdravstvenih usluga neretko dolaze u srpske gradove. U Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici od 2000. do 2006. godine urađeno je 18 operacija na otvorenom srcu pacijentima koji imaju prebivalište na teritoriji Kosova i Metohije, a nisu osiguranici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ne računajući lakše operacije i druge lekarske intervencije. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže za NIN da je teško voditi takvu vrstu evidencije, ali da sa sigurnošću može reći da u proseku jedno albansko dete mesečno biva operisano na Institutu za majku i dete ili u bolnici u Tiršovoj. Qubiša Nedeljković, poverenik za Kosovo i Metohiju u Ministarstvu zdravlja, kaže, međutim, da su najčešći slučajevi privatnog lečenja, ali da još uvek ima onih koji na Kosovu traže pomoć zdravstvenih institucija u okviru zdravstvenog sistema Srbije. “Čak i u vreme tog incidenta dok su pokušavali da dokažu neetičnost srpskih lekara, lečili su se u našim institucijama.” “Trovanje” albanske dece pomenuto je i u haškom procesu protiv Slobodana Miloševića kada je na jednostavno pitanje kako je bilo moguće jednonacionalno trovanje u multinacionalnim školama, svedok optužbe Halit Berani kazao da su srpska deca išla u školu pre podne. “Ja ovo tvrdim, uz punu odgovornost, zato što su 12. aprila 1990. godine u osnovnoj školi 'Nomar Buljka', u naselju Ibar, đaci i nastavnici imali flašu koja je bila napunjena nekom supstancom.” Ni na tom suđenju trovanje, kao što je poznato, nije dokazano, ali je osamnaest godina posle evidentno da je ono imalo veće posledice po spremanje terena za kosovsku nezavisnost nego po sadašnje zdravlje tada obolelih adolescenata. Histerija ili podvala? “Ovaj fenomen je brojčano bez presedana u moderno doba i to bez obzira na to da li je u pitanju takozvana masovna histerija ili dobro režirana predstava, jer su drugi i treći po obimu slični incidenti u svetu obuhvatili samo po oko 1.000, odnosno četvorostruko manje ljudi” Jedinu opsežnu analizu martovskih događaja 1990. godine na Kosovu i Metohiji sačinio je i u uglednom evropskom žurnalu za epidemiologiju (European Journal of Epidemiologdž) objavio šest godina kasnije profesor dr Zoran Radovanović, profesor na Medicinskom fakultetu u Kuvajtu. Tumačenje prihvaćeno u međunarodnoj naučnoj sredini imalo je odjek, ali ni približno te snage kakvu je u svetskoj javnosti imala predstava o četiri hiljade “otrovane” albanske dece kao faktoru srpske represije nad albanskim stanovništvom na KiM. Koji je medicinski značaj kosovske epidemije? - Medicinski gledano, taj fenomen je brojčano bez presedana u moderno doba i to bez obzira na to da li je u pitanju takozvana masovna histerija ili dobro režirana predstava, jer su drugi i treći po obimu slični incidenti u svetu obuhvatili samo po oko 1.000, odnosno četvorostruko manje ljudi, kao što je slučaj palestinskih đaka, odnosno američkih regruta. Valja napomenuti da masovnu histeriju odlikuju subjektivne tegobe u odsustvu organskog uzroka. Žrtve zaista veruju da su bolesne, dok su učesnici organizovane manipulacije svesni da podvaljuju i pretvaraju se da im nije dobro, ali granica između pacijenata koji bi u istoj epidemiji bili svrstani u jednu ili drugu grupu, često je vrlo neodređena. Da li je i u prethodnom periodu na Kosovu bilo sličnih epidemija? - Kako da ne! Pomenuo bih samo dve koje su se desile prethodne, 1989. godine. Jedna je bila tipična epidemija masovne histerije. Odvijala se tokom šest martovskih dana u jednoj gimnaziji, a “okidač” je predstavljalo prskanje boca sa zoološkim preparatima u formalinu. Druga je bila epidemija anksioznosti (straha) čija pozadina se verovatno krila u svesnoj političko-propagandnoj manipulaciji. Naime, proneo se glas da cilj tada sprovođene masovne vakcinacije nije zaštita od dečje paralize, već sterilizacija albanske dece. Učenici su panično bežali od doktora, a zabeleženo je i da su skakali s drugog sprata škole. Koji su razlozi tog masovnog obolevanja? - Teorijski gledano, postoje tri moguća objašnjenja. Po prvom, u pitanju je masovna histerija, stanje na čiju kontroverznost ukazuje više desetina termina kojima se označava masovno sociogeno ili psihogeno oboljenje, Šta nam tačno govori da nije došlo do trovanja? - Zamislite obučenog komandosa koji punih pet dana, zaključno sa 18. martom, seje opasan otrov od koga tek nešto više od jedan odsto izloženih osoba dobija neke, i to vrlo blage simptome, poput kijavice. Nakon takve profesionalne bruke, on menja otrov i rasejava agens od koga se poneko dete onesvesti, ali se brzo povrati i peške grupno odlazi do zdravstvene ustanove. Ni taj poraz mu nije dovoljan, već se 22. marta istovremeno pojavljuje u osam većih i niz manjih mesta u pokrajini, kako bi opet potpuno omanuo. Ne menja stvar i ako je angažovao grupu svojih, podjednako nekompetentnih saradnika. Rezultat je isti – desetine hiljada navodno izloženih otrovu, hiljade obolelih, a niko ozbiljno ugrožen. Naravno, teoretski bi mogla da bude reč i o nestašnoj deci.
https://www.nin.rs/arhiva/vesti/10932/trovani-i-zatrovani
Miša Šmolja
Primećen član
- Poruka
- 747
ovo je na nivou starlete koja osudjuje prostituciju
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.527
Koja je razlika? Sve u ime viših intersa?
Mecenaa
Domaćin
- Poruka
- 4.080
Botovi ne kopiraju da je ovo satira njihove teme samo pristojnija...
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.527
Što važi za AV i njegove važi i za ljubitelje trećeg mandata Borisa T i botovanja iz Zagreba:Ti i tvoj Vučko diktator niste država
Miša Šmolja
Primećen član
- Poruka
- 747
vi sns botine se pravite ludi i glupi ko da imate dounov sindrom kad god vam neko nesto kaze, okrivljujete druge za ono sto vi radite
vas redovno lemaju na ovom forumu al to vas ne dotice jer vas mossad/BIA placaju po engagementu a ne da dobijete debate
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.527
Ali kad oni nešto kažu to je automatski istina u koju ne sme da se sumnja.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.527
Kakav te to “SNS” spopao? Konstatacija da zagrebački, sarajevski i prištinski mediji pumpaju koliko god mogu ne dokazuje baš ništa.
Radim to besplatno, nisam bot.
Mecenaa
Domaćin
- Poruka
- 4.080
Ti si gradjanin nama "nesklone"drzave.tebe i razumem...
Sannndrina
Aktivan član
- Poruka
- 1.732
Nemaju oni takvi veze sa ovom državom bar ne u njenim ustavnim granicama.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 90.527
Masa njih živi u ovome što je ostalo od Srbije.
Kao da pitaš Jevreje u naci Nemačkoj da li misle da je ok da botuju protiv drzave? Ili Srbe u NDH.
- stanje
