Pa nema to veze sa političarima već ipak više sa razlikom u mentalitetu, mislim mi smo baš ono teški hard core dok oni baš i nisu toliko, nekako uvek su važili kao za malo odmereniji i nazovi finiji svet (a pogotovo Slovenci), nekako onako i način komunikacije im je malko drugačiji i malko više formalniji, nekako više drže do tog nekog kućnog odgoja, nekih formalnosti, dosta su onako odmereniji, malo manje bacaju đubre po ulici i šta ja znam.
Takođe nekako i istorija im je takva, oni objektivno nisu slobodarski narod niti imaju neku slobodarsku tradiciju kao mi, ne znam nemaju Kosovski boj, nemaju Prvi i Drugi srpski ustanak, u oba rata bili na strani okupatora, dočekivali okupatora sa cvećem, takođe nikad nisu imali događaje kao što smo mi imali recimo Miletinu bunu, Topolsku bunu, Timočku bunu, Ilkin atentat, Majski prevrat ili ne znam u moderno doba događaje kao što su bili Jogurt revolucija, 9. Mart, 5. Oktobar, itd, jednostavno nemaju tu buntovničku tradiciju kao mi što je verovatno dokaz malo i te neke razlike u mentalitetu i načinu funkcionisanja.
Sad ne kažem to da bi ih nešto omalovažio ili šta ja znam već prosto neke činjenice i zapažanja, tako da mislim da to nema veze sa političarima, inače to ne kažem ni da je nužno nešto loše, recimo ti kad prošetaš nekim hrvatskim gradovima ono uglavnom je čistije i sređenije nego kod nas, recimo devojke nisu tako napumpane, napadno obučene i ne zrače toliko tom plastičnom porno estetikom već uglavnom onako pristojnije izgledaju, neretko nose duge haljine, džempere, do brade su zakočane, onako prirodnijeg izgleda, diskretno malo našminkane, itd, recimo nemaju na TV-u zadrugu i slične reality programe i ne forsiraju tu starletizaciju društva i javne scene, senzacionalizam po svaku cenu, itd , mislim ima i kod njih svega toga u nekoj meri svakako ali kod njih je to ipak više na margini (gde i treba da bude) i kod njih se to ne forsira kao glavni narativ i mejnstrim kao što je kod nas slučaj i recimo ja sam bio par puta u Osijeku gde imam i neku dalju rodbinu, ono kad odem pa bukvalno se tamo malo odmorim od svega toga i svog tog treša i te ludnice kojom nas bombarduju i kojoj smo svakodnevno izloženi.
Sad jesmo mi ono manje-više isto u smislu neke etno-geneze ali kulturološki se ipak malo razlikujemo.
Recimo moji su se negde sredinom 70-ih iz Osijeka (gde su im očevi bili na službi kao vojna lica) doselili u Beograd i sad oni nisu rođeni tamo (iako je ćaletu majka iz tih krajeva pa je i on rođen u okolini Slavonskog Broda) ali su tamo proveli to neko detinjstvo (recimo tamo negde od 10-te godine), tinejdž period i ranu mladolst i te neke formativne godine kada su se formirali kao ličnost i imali su već negde možda 23,24 godine kad su došli u Beograd i bome znam ovako po priči da doživeli su malo kulturni šok, nije da nisu, ono trebalo im je vremena da se adaptiraju, ono nisu baš navikli ni na ovdašnji mentalitet, ni na način komunikacije među ljudima, ni na to da ljudi bacaju đubre gde stignu, ni da se nepoznatim ljudima obraćaju sa ti , itd, pogotovo onda pre 45-50 godina kada nije bilo ni interneta, ni društvenih mreža, ni kablovske ni ničega i kada je taj kulturni jaz bio još i veći nego danas.
> 
