Мене је велики страх да кад умрем да ме не наследи држава. Не знам како то да спречим, да кад умрем да то и даље остане на мени. Нећу да ме наследи држава која ми баш ништа није дала а много ми је узела, нити било ко са стране ко ће се појавити као неки опортуниста.
Само не знам да ли ми се сада уопште исплати да почнем да се бавим својим стамбеним питањем јер ништа нећу однети у гроб, девојку готово сигурно нећу имати ни тад, и уосталом хоћу да се иживим и да правим глупости са њима, и све оно што је женама 25+ јако одбојно, значи бићу и тада без редовног секса и слично. Ја сам за стамбено осамостаљивање мотивисан само због редовног секса и фантазирања о љубави, а не због глупости које пропагира друштво јер осамостаљивање само ради осамостаљивања и без икакве користи јер је то наредила нека ликуша из "Секса и града" јесте глупост, мора да постоји нека корист.
Не желим да испаднем будала, ја да се годинама мучим да стичем да би ме после наследила држава или неко ко ми није нико и ништа, док су људи деведесетих фактички добијали станове од државе које после наслеђују њихови потомци, моји родитељи ништа нису добили и не желим да то оде нигде другде него мојим потомцима и жени или да остане мени, радије бих то запалио пре своје смрти само кад не бих живео у згради.
Ја сам довољно свестан да знам да бих идењем у подстанаре испао велика будала јер иначе постоје и стамбени кредити, подстанар даје 20 година кирију и опет нема ништа. Многе данашње приче које се намећу су, да извинете, за будале, капитализам мора да функционише на такав начин. А чак и ако бих отишао у подстанаре, оно што мени треба нема у понуди, ја бих нешто ултра скромно и тотално неопремљено, 10 квадрата, само без станодавца у близини, са струјним бројилом и санитарним чвором (бар у близини ако не у гарсоњери), и изван града, више од 50 евра не бих дао за кирију а толико би то и коштало да тако нешто постоји у понуди, то не постоји у понуди али зашто бих ја плаћао коришћење туђег кревета, ормара, стола, или вишак квадратуре који ми није потребан, и да ми све то диже цену, ја сигуран посао немам јер немам везу и јер нисам ни са ким "на ти" и јер су људи углавном ст*ка која радно окружење чини неподношљивим, ко мени даје лаке паре, нико. Још већа глупост је да бих подстанар био као самац. Ја у љубавном животу хоћу да пређем први или други ниво а не да ми се неискусном намеће да почнем од педесетог нивоа.
Само не знам да ли ми се сада уопште исплати да почнем да се бавим својим стамбеним питањем јер ништа нећу однети у гроб, девојку готово сигурно нећу имати ни тад, и уосталом хоћу да се иживим и да правим глупости са њима, и све оно што је женама 25+ јако одбојно, значи бићу и тада без редовног секса и слично. Ја сам за стамбено осамостаљивање мотивисан само због редовног секса и фантазирања о љубави, а не због глупости које пропагира друштво јер осамостаљивање само ради осамостаљивања и без икакве користи јер је то наредила нека ликуша из "Секса и града" јесте глупост, мора да постоји нека корист.
Не желим да испаднем будала, ја да се годинама мучим да стичем да би ме после наследила држава или неко ко ми није нико и ништа, док су људи деведесетих фактички добијали станове од државе које после наслеђују њихови потомци, моји родитељи ништа нису добили и не желим да то оде нигде другде него мојим потомцима и жени или да остане мени, радије бих то запалио пре своје смрти само кад не бих живео у згради.
Ја сам довољно свестан да знам да бих идењем у подстанаре испао велика будала јер иначе постоје и стамбени кредити, подстанар даје 20 година кирију и опет нема ништа. Многе данашње приче које се намећу су, да извинете, за будале, капитализам мора да функционише на такав начин. А чак и ако бих отишао у подстанаре, оно што мени треба нема у понуди, ја бих нешто ултра скромно и тотално неопремљено, 10 квадрата, само без станодавца у близини, са струјним бројилом и санитарним чвором (бар у близини ако не у гарсоњери), и изван града, више од 50 евра не бих дао за кирију а толико би то и коштало да тако нешто постоји у понуди, то не постоји у понуди али зашто бих ја плаћао коришћење туђег кревета, ормара, стола, или вишак квадратуре који ми није потребан, и да ми све то диже цену, ја сигуран посао немам јер немам везу и јер нисам ни са ким "на ти" и јер су људи углавном ст*ка која радно окружење чини неподношљивим, ко мени даје лаке паре, нико. Још већа глупост је да бих подстанар био као самац. Ја у љубавном животу хоћу да пређем први или други ниво а не да ми се неискусном намеће да почнем од педесетог нивоа.
Poslednja izmena:
