Da li da se uopšte osamostaljujem?

Svaljujes krivicu na drustvo, na kapitalizam, na roditelje ali ni u jednom momentu ne vidim da krivis sebe.

Sve dok tako budes gledao na zivot ti nigde neces izaci, sedim zatvoren jer eto, "nisam ja kriv" pa ko je onda kriv? Drustvo? Drustvo boli uvo za mene niti zna da postojim.

A sta ako i tvojim roditeljima mozda zatreba tvoja pomoc? Jesi li pomislio na to nekad, jel osetis nekad tu empatiju da i njima mozda nije lako? I oni nisu samo stvar sa svrhom samo da ... "postoje".


Izvini, ali mislim da u tvom tekstu ima poprilicno egocentrizma. Analiziraj svoje reci pa ces videti i sam sta govoris

Takvu blokadu ces morati da preseces pre ili kasnije i otisnes se u zivot kao i svi ostali. Sto rece neko probaj, ako si se zeznuo uvek hvala Bogu imas gde da se vratis, neko nema taj luksuz koji ti imas, sledeci put ce biti sve lakse i lakse, ne postoji drugo resenje.
 
Svaljujes krivicu na drustvo, na kapitalizam, na roditelje ali ni u jednom momentu ne vidim da krivis sebe.
Такве ствари прихватам код себе, све што сам погрешио а што је стварно било последица мог избора ја то прихватам јер то су били моји избор у којима сам уживао, због тога се не жалим чак и ако нешто крене наопако. Ја имам проблема са другима и са стварима на које не могу да утичем.


Sve dok tako budes gledao na zivot ti nigde neces izaci, sedim zatvoren jer eto, "nisam ja kriv" pa ko je onda kriv? Drustvo? Drustvo boli uvo za mene niti zna da postojim.
Друштво врши притисак на појединце, увек осуђује нешто, то је највећи проблем.
 
Ја нисам везан ни за родитеље, отац ми је скоро као странац, а са мајком имам површан однос. Њима никад не бих могао да се поверим ни око чега кад бих имао неки проблем, за разлику од многих за које се сматра да су самостални а често причају својим родитељима о свом животу. Али они су можда најближи од свих људи који постоје. Нисам везан ни за кога, једино за свој унутрашњи свет и нека прошла времена.
Mozda su oni vezani za tebe, ne znam. Mozda i gresim. Svacija prica je drugacija.
 
Prešao 30u odavno bližim se polako 40oj živim sa roditeljima,nisam u braku nisam u vezi ne smatram se luzerom. Ne želim da idem još u postanare jer štekam novac za stan. Koliko toliko da se ne zavaljujem u kredit. Život jedinaca zna biti težak jer jedinci nemaju ni na nikog da se oslone.
Bolje ti je da tražiš neku imućniju devojku ima ih usedelih sa mačkama koliko hoćeš. Ja ih imam nekoliko ali mislim da i njih privlači moja imovina. Uglavnom pričam da sam teška sirotinja to ih pali.
 
Bolje ti je da tražiš neku imućniju devojku ima ih usedelih sa mačkama koliko hoćeš. Ja ih imam nekoliko ali mislim da i njih privlači moja imovina. Uglavnom pričam da sam teška sirotinja to ih pali.
Ne treba mi imućnija. Prosjek ko i ja i do 35 godina. Te što drže cuke i mace u kući neka me zaobiđu. Treniram redovno držim do fizičkog izgleda i mislim da ima nade za mene :D.

Skonta li ti iz ovog boldiranog šta si napisao ?😝
 
Bolje ti je da tražiš neku imućniju devojku ima ih usedelih sa mačkama koliko hoćeš. Ja ih imam nekoliko ali mislim da i njih privlači moja imovina. Uglavnom pričam da sam teška sirotinja to ih pali.
Ја не верујем да се пале на сиротињу, највећи проблем мушкараца је да буду стамбено обезбеђени и да имају солидне приходе, како сад то одједном? :/ Где су те добре девојке да и ја нађем једну? :D


Не занима ме ничија имовина нити хоћу и код кога да се уселим али волео бих да не мора да ми буде глупо од девојака што нисам богат.

Ма све исто терај ко и до сад. Да можеш другачије био би другачије али не можеш јер то ниси ти. Оно си што си.
Ја тренутно и не живим у садашњости него у тим плановима

Onda pocni sto pre.
Тренутно могу или на улицу или да изнајмим кокошињац на селу код неког човека, али ни тад нећу имати девојку ни друштвени живот. Имам већ и где да се осамосталим али ту нећу имати посао. А оно што планирам могу за неколико година али ћу се вероватно преварити јер ја цео тај период нећу малтете ни живети а имаћу већ 40, е то не знам да ли је вредно труда, кад остарим оде све то.
 
Sve to moze da se resi.....Nista nije neresivo...

Ima nekih tehnika koje nisu ni life coach a nisu ni psihoterapeutske koje to omogucavaju...

Uzmes i definises svaku tacku interakcije koju imas ali tacno kakva je..

Dakle, roditelj 1, tiranija, dominantan, korespodentan...
Roditelj 2 isto tako...onda gledas koga preko koga da razvijas...

Ne koristis logiku, bar ne tako kako si krenuo , troskovnik...jer te ta logika tretira kao potrosaca a ne kao osobu , koja ima potrebe, npr kako ces uopste upoznati devojku ako trosis pare na odlazak u kafic, znaci nema odlaska u kafic ili na zurku ili na provod,

Sto se tice troskova moze da se koriste dva metoda, cost benefit ili samo potrosacki...imas potrebe i ostvarujes minimum i operativni minimum...ovo drugo je vece..

Itd itd...
Tada ces doci do toga da ako gledas ciljeve, moras da uvodis matorcima putovanje vikendom na selo ako imaju selo....nebitno je sto ces prvih nekoliko puta biti socijalno blokiran, tj neces privesti nista....
Paralelno sa tim radis svoju socijalizaciju , Stefica Cvek i bata zivotinja....
Naravno ne tako , nego u smislu iste su zelje , varijante su nebitne na kraju...

Itd itd...itd...
Mozes da izaberes drugu putanju, biti partner sa nekim u nekom poslu....
Tu ces na drugi nacin biti primoran da donosis odluke na drugaciji nacin...
Dobar parnter u poslu je odlican za razbijanje svih tih okova..
 

Back
Top