Да ли ћете ми дати копати

[AleksaJ]

И? Шта од тога није тачно?

Si normalis es, quid est anormails?

 

[Miloš38]

Најгоре је, то мора свако да схвати, а ево га и доказа:

Нико неће стати, природно богаство се мора копати, јер Србија ће после процветати ...

Ja lično kada bi bio vlast, promenio bi zakon i ovakve zločince koji pokušavaju da potruju Srbe sa Sumpornom kiselinom u vodi iz česme bi po kratkom postupku osudio i streljao, trepnuo ne bi.
Pa ovaj pokušava da pusti Sumpornu kiselinu u sliv Drine i Save i da ubije 3,5 miliona Srba sa vodom iz česme od Loznice do Beograda.
Kad ih sudski osudiš i streljaš nekoliko ovakvih iščeznuće ideja o trovanju Srba sa Sumpornom kiselinom preko vode iz česme, zakon i red za ovakve teroriste mora da se uvede

 

[KPCTAHK]

Si normalis es, quid est anormails?

Φύση • Ζώα • Στυλ • Κίνηση Έμπνευση από την ποιότητα της ζωής.Zyra — εκεί που η απλότητα συναντά την κομψότητα.

 

[ЦрниГавран]

Φύση • Ζώα • Στυλ • Κίνηση Έμπνευση από την ποιότητα της ζωής.Zyra — εκεί που η απλότητα συναντά την κομψότητα.

Sta lupaš, priroda, životinje?
Gde si našao ovu glupost?

 

[Strigoi]

Зашто би мени то сметало - нека се председник стиди, ако је некад слагао ...

Pa slagao je da Nemačka nije bombardovala Srbiju, a nemački avioni su izveli ukupno 320 letova, od čega 18 zbog izviđanja, a ostatak zbog neutralisanja izvora zračenja, odnosno uništavanja radarskih sistema i ubistva posada. I onda nepomjanik dovede Šredera na konvenciju svoje sekte na godišnjicu bombardovanja, i tebi to ne smeta.

 

[Tenkre 2]

​

 

[Tenkre 2]

Nećete kopati!

 

[Umri_muski]

Да, али разрешење председника Србије је дефинисано Уставом РС каква је процедура ...Зашто се деклакларативно залажеш за правну државу, а не поштујеш Устав Србије? Зар то није свето писмо за грађане?

Jel tuzilastvo podiglo optuznicu kad je rekao da ce da napravi put, nije
Jel tuzilastvo podigllo optuznicu kad se sale koliko su maznuli love, nije
Jel tuzilastvo podiglo optuznicu kad je pala nadstresnica i ispalo da jue direktno predsednnik povezan pa je morao da licno izvlaci povezane ljude iz osumjicenih...
Svaki put kad kaze sad cu ja da vam napravim put u selu , neko od institucija treba da ga baci u bukagije, i da bude rezresen duznosti..

E sad ne znam da li ustav kaze, ej pozovite onog UMa, on je jedini koji razume sta znaci odgovornost a zivot ga je naterao da bi spasio svoj zivot ne ebe zivu silu , svakog postuje, a nikog ne uzdize van zakona....dajte njemu da odradi ono sto vi nemate mudanca, nesto ne verujem da me ima u Ustavu...

Nije dabi bilo suvisno slobo , da postoje nesto kao izvrsitelji , samo ne mutavci i zeljni zloupotrebe , nego bas obrnuto , ja licno sam susta suprotnost diktatora, uglavnom i kad sam na funkciji direktora, gledam da organizujem da sami radnici imaju deo samoupravnog kolaca, a ja sam onaj koji kad ne umeju ili nece pocnem da sprovodim kaznenu politiku....znaci ne vlast, nego pre ce biti onaj ko vraca poremecene vrednosti na funkcionalnost..

I tada se isto ne postavljam kao sudija, tj nema onog JA ti propisujuem kaznu , nego znas sta ti je kazna...nema sta ja da ucim ljude sta je prelazak ulice ako su vec dosli u grad...
Tako i ovd,e nema sta ja da ucim Vucica sta su njegove obaveze i sta je dozvoljeno da radi , ne funkcionise to tako , ja dodjem sa mojom ekipom , on sa svojom i tu vise nema razgovora...svaka ekipa zna koji je zakon....znaci svaka od obe ekipe...ko resi da prekrsi zakon , taj u oba slucaja gubi , i ako prezivi i ako ne prezivi..

Zato obicno ne dolazi do konacnog obracuna, kad tako postupas, ebiga, sam sebe dovedes u corsokak, i tu je kraj..
Samo sto kad nisi onaj koji smrdi , uvek imas i medije...uvek je neko zainteresovan da prati tvoj pad, ako ne uspeh

 

[AleksaJ]

Природа • Животиње • Стил • Покрет Инспирација из квалитета живота. Zyra — где се једноставност сусреће са елеганцијом.:хахаха:

Si pacem vis, fac eam, bellum noli parare.

 

[KPCTAHK]

Si pacem vis, fac eam, bellum noli parare.

Мора да се је усијао Google, суфлер за незналице, јер га мучиш, а ништа да научиш. Негде си ме, можда не на овој теми, упитао шта значи и како се тумачи ст. грчка реч (боље рећи израз) " патос", како је сам, ту се види твоје незнање, зазва, но то је малкице другачије - πάθος (читај: патхос). Уместо директног одговора, односно буквалног превода, не волим буквалности, навешћу ти један, очигледан, пошто настављаш са таквом тенденцијом и све више разоткриваш своје душевно стање, пример, како би и они који немају никаквих додирних тачки са, мени љубљеној науци, класичном филилогијом,

(Негде сам већ написао, баш ово, овако и тим редом: Годинама сам предавао на најеминентнијим универзитетима на свету моју класичну филологију , то ми је прва љубав, историју античке филозофије, филозофија ми је највећа љубав, и симболизам, на катедрама за историју уметности, то ми дође као омиљен хоби, којим изоштравам виђење душом, а бавим се, од најраније младости, и летераним стваралаштвом, неизмерно уживам када срцем записујем диктате душе, онакви какви јесу или бих волео да такви јесу, у том тренутку моје инспиративне опојености.)

како би и они, онако лаганице и заувек, схватили и објеручке прихватили то дидактичко сочињеније...

Ни Великом Аристотелу није успело да пронађе травку (лек) за од патолошке мржње оболеле душе ...Опако болештина је то, мој брајко, јер мржњом задојени и демоном засвојени може од тог чемера у души да скочи у бунар, али нема те мржње која ће га из тог бездана извући. тако ће мрзитељ самога себе заувек дотући...

Схватио си - зар не, патолошки мрзитеље? Желим ти, Бога молим да се то што пре деси, брзо оздрављење и да после, као што доликује интелектуалцима, на људски начин развозлавамо све теме, јер где станује глупост нема мене ...

 

[AleksaJ]

Мора да се је усијао Google, суфлер за незналице, јер га мучиш, а ништа да научиш. Негде си ме, можда не на овој теми, упитао шта значи и како се тумачи ст. грчка реч (боље рећи израз) " патос", како је сам, ту се види твоје незнање, зазва, но то је малкице другачије - πάθος (читај: патхос). Уместо директног одговора, односно буквалног превода, не волим буквалности, навешћу ти један, очигледан, пошто настављаш са таквом тенденцијом и све више разоткриваш своје душевно стање, пример, како би и они који немају никаквих додирних тачки са, мени љубљеној науци, класичном филилогијом,

(Негде сам већ написао, баш ово, овако и тим редом: Годинама сам предавао на најеминентнијим универзитетима на свету моју класичну филологију , то ми је прва љубав, историју античке филозофије, филозофија ми је највећа љубав, и симболизам, на катедрама за историју уметности, то ми дође као омиљен хоби, којим изоштравам виђење душом, а бавим се, од најраније младости, и летераним стваралаштвом, неизмерно уживам када срцем записујем диктате душе, онакви какви јесу или бих волео да такви јесу, у том тренутку моје инспиративне опојености.)

како би и они, онако лаганице и заувек, схватили и објеручке прихватили то дидактичко сочињеније...

Ни Великом Аристотелу није успело да пронађе травку (лек) за од патолошке мржње оболеле душе ...Опако болештина је то, мој брајко, јер мржњом задојени и демоном засвојени може од тог чемера у души да скочи у бунар, али нема те мржње која ће га из тог бездана извући. тако ће мрзитељ самога себе заувек дотући...

Схватио си - зар не, патолошки мрзитеље? Желим ти, Бога молим да се то што пре деси, брзо оздрављење и да после, као што доликује интелектуалцима, на људски начин развозлавамо све теме, јер где станује глупост нема мене ...

Цитат КПЦТАХКа

' ...јер где станује глупост нема мене'

...сомживо и пежоративно...чији је је ' и вечи и тврђи' 'интелект'


Тачно ...за твоју масивну и корпулентну глупост на ПДФ политика нема места ....јер је мега гига Волуминознакао твој пајташ Шешељугис

па и Крста је тинушна.. за тебе ....


..Зато си и отишао вукући бреме сопствене глупости негде другде..Сизифофски посао али на равном

.... оставши гладнима ове локал глупандере.. да ваљају помозгићима твоје 'мисли'


Желим што мање жртава који ће бити заведени твојом лапрдавошћу и 'златним сјајем'

Иди ..и пронађи за себе крај каквим мислиш да ти одговара


...а даааа...Шта је тема..Не твоја омнипепопрезентна и омнипрепотентна мегаломанија

већ

гласање

 

[KPCTAHK]

Зато си и отишао вукући бреме сопствене глупости негде другде..Сизифофски посао али на равном

Разјаснићу ти и то како ми не би опет сипао со на рану која ми увек крвари...

Нисам никуда отишао, превише волим Србију да бих то могао, већ су ме, као ону несрећу тицу трнуљчицу, отерали у недођију мени најрођенији. Мог покојног оца, Ђурађ (Перан) Ковјенић је његов брат, родиле су их две рођене сестре, клеветом да нешто Ђурађ шурује са Русима, мада мој покојни отац за време свог краткотрајног и мученичког живота није видео живог Руса, удбашки зликовац Љубомир Тадић, отац удбашког копилета Бориса Тадића, отерао на Голи оток. Занимљиво је напоменути да га је хапсио удбашки крволок Драгомир Ђинђић, отац удбашко-мафијашког зврнодова Зорана Ђинђић, а собни старешина, ваљда годину дана, му је био удбаш Драгољуб Мићуновић, на Голом отоку је шпијао Србе и по његовом наређењу су тамо Срби зверски убијани, оснивач, каква бурлеска удбашке звери, "демократске странке" (То је крунски доказ да је жуте, а и њихове многобројне заперке које су се другачије зазвали, основала удба) ... Мој отац је непуних 5 година провео на то највећем мучилаштву Срба после 2. светског рата...

Само због тога моје детињство, то је оно чега се сећам и што ме још увек веома боли, је била глад, онај ужасно-болни грч када ти се црева почну да слепљују у твојој утроби, студ, она сибирска када ти се леде кости, бол, ко год је наишао, а било је много тавих злотвора, мога је да ме повуче за уши, удари ми шамор, од којег затетурам, или ишиба мотком, понижење, онај чемер када те пљују у лице и вриште:

"Копиле четничко!"

После завршетка основне школе, а био сам вуковац и ђак генерације, нисам имао куд већ сам се, онако на брзака, одлучио да одем у "поповску школу" мада никада, ако изузмем да ме је мајка криомице у храму СПЦ крстила, био у цркви и нисам знао ни једну молитву. Ту моју тајну одласка у "поповску школу" нисам могао да саопштим родитељима, јер знам да бих их тиме много растужио. Тада сам имао нешто више од 13 година на нејаким детињим плећима. (У школу сам пошао када сам имао 6 година, зато што сам тамо добија шољу врелег млека у праху и шниту белог хлеба, то ми је био једини оброк тог дана, а други и трећи и шести и седми разред сам завршио у једној школској години) ... Пошто моји несрећни родитељи нису знали у коју сам "поповску школу" отишао, а то их је питао удбашки мајор Драгомир Ђинђић, следила их је најужаснија казна - моју премилу мајчицу, племенитог оца, вољеног мог брацу и прелепу сестрицу, моју близнакињу, су свезали жицом и живе запалили у нашем сиротињском кућерку...

Моја несрећа је била та што сам и у Богословији у Ср. Карловцима био најбољи ученик и ђак генерације. Само због тога, мада то нисам хтео, натерали су ме у манастир, да се закалуђерим и постанем јеро-монах, а одмах после тога одем на Духовну академију у Москву...

Када сам добио визу и нови пар мантија отишао сам, да би благословио мој одлазак, такав је био протокол, код "свог владике", др Јанко (монашко име Андреј) Фурушић, такође је био удбашки злочинац и верујем да је учествовао у убиству мојих најмилијих и најрођенијих, и тамо затекао ужас, смрад и гад. "Мој владика" је био у топлобратско загрљају са , ваљда је тади био некакав усташки надбискуп, усташом Комарицом. Никада у животу ме није спопао такав гнев, разочарање у мени ме је болело, чак толики да сам их почео, као стоку у купусу, млатити. Верујем да бих их и убио, не бих се због тог никад покајао, да ме у томе није спречи удбаш Драгомир Ђинђић. Долетио је за мном са два дугуленџаста, очигледни је да су били балије, милицајца. Истукли су ме на мртво име да је око мене, док сам лежао у некаквом болном бунилу, је текао поток моје вреле крви. Драгомир Ђинђић је тада наредио тим зликовцима који су ме ужасно испребијали:

"Водите га код друга Еде Чизмића!"

Задрхтао сам од самог спомена тог имена, јер се је јавно говорило да ни један Србин није преживе кога су послали код Еде Чизмић. Бог ме је спасо, јер када су ме, вукућу ме за косу као лешину, довели до зграде МУП у Бања Луци на рецепцији је било неколико милицајаца и једн је, ваљда је био њихов шеф, скочио са столице и упитао ту двојицу милицајаца који су ме до тамо довукли:

"Је ли то друг Ковјенић?"

После јете он ме је зграбио за раме и рекао:

"Идеш са мном код друга Марјановића!"

Тај друг Марјановић ме је спасио живот, после сам сазнао да је био за време рата са мојим покојним оцем и да су били пријатељи, али и унесрећио, носталгија је веома тешка, болна, тужна и ружна, за цео живот. лепо ми је рекао, чак ми је дао и нешто новца како бих се снашао за неколико дана:

"Овде не можеш остати, јер ће те убити. Идеш у Словенију и тамо се сналази како знаш и умеш..."

Дакле, пријатељу, нисам ја никуда отишао већ су ме натерали да одем ..

Молим те, ако је још нешто људског у теби, немој ми то више споминјати, јер ме све то боли, ужасно боли ...Хвала!

 

[KPCTAHK]

Из душе сваке пламти жар,
Што пали пакла тамни дар.
Безброј свећа духа, сјајних,
Распламсава огњеве тајних.
Грехова терет, мисли зле,
У паклено море бледо се.
Свака искра душе, болна,
Храни пламен, вечна, кобна.

Твојом свећом духа неш' осветлавати пут огњеним копачима до пакла .

Можда, но то је мој живот и моја црна судбина и молим те само једно - буди човек, не очекујем да ме разумеш и поштујеш, и не сипај ми со на рану која ми увек крвари у души, јер тиме ћеш разголитити своју душу и из које ће да засмрди мржња, злоба и анималност ...Хвала!

 

[AleksaJ]

Можда, но то је мој живот и моја црна судбина и молим те само једно - буди човек, не очекујем да ме разумеш и поштујеш, и не сипај ми со на рану која ми увек крвари у души, јер тиме ћеш разголитити своју душу и из које ће да засмрди мржња, злоба и анималност ...Хвала!

Разјаснићу ти и то како ми не би опет сипао со на рану која ми увек крвари...

Нисам никуда отишао, превише волим Србију да бих то могао, већ су ме, као ону несрећу тицу трнуљчицу, отерали у недођију мени најрођенији. Мог покојног оца, Ђурађ (Перан) Ковјенић је његов брат, родиле су их две рођене сестре, клеветом да нешто Ђурађ шурује са Русима, мада мој покојни отац за време свог краткотрајног и мученичког живота није видео живог Руса, удбашки зликовац Љубомир Тадић, отац удбашког копилета Бориса Тадића, отерао на Голи оток. Занимљиво је напоменути да га је хапсио удбашки крволок Драгомир Ђинђић, отац удбашко-мафијашког зврнодова Зорана Ђинђић, а собни старешина, ваљда годину дана, му је био удбаш Драгољуб Мићуновић, на Голом отоку је шпијао Србе и по његовом наређењу су тамо Срби зверски убијани, оснивач, каква бурлеска удбашке звери, "демократске странке" (То је крунски доказ да је жуте, а и њихове многобројне заперке које су се другачије зазвали, основала удба) ... Мој отац је непуних 5 година провео на то највећем мучилаштву Срба после 2. светског рата...

Само због тога моје детињство, то је оно чега се сећам и што ме још увек веома боли, је била глад, онај ужасно-болни грч када ти се црева почну да слепљују у твојој утроби, студ, она сибирска када ти се леде кости, бол, ко год је наишао, а било је много тавих злотвора, мога је да ме повуче за уши, удари ми шамор, од којег затетурам, или ишиба мотком, понижење, онај чемер када те пљују у лице и вриште:

"Копиле четничко!"

После завршетка основне школе, а био сам вуковац и ђак генерације, нисам имао куд већ сам се, онако на брзака, одлучио да одем у "поповску школу" мада никада, ако изузмем да ме је мајка криомице у храму СПЦ крстила, био у цркви и нисам знао ни једну молитву. Ту моју тајну одласка у "поповску школу" нисам могао да саопштим родитељима, јер знам да бих их тиме много растужио. Тада сам имао нешто више од 13 година на нејаким детињим плећима. (У школу сам пошао када сам имао 6 година, зато што сам тамо добија шољу врелег млека у праху и шниту белог хлеба, то ми је био једини оброк тог дана, а други и трећи и шести и седми разред сам завршио у једној школској години) ... Пошто моји несрећни родитељи нису знали у коју сам "поповску школу" отишао, а то их је питао удбашки мајор Драгомир Ђинђић, следила их је најужаснија казна - моју премилу мајчицу, племенитог оца, вољеног мог брацу и прелепу сестрицу, моју близнакињу, су свезали жицом и живе запалили у нашем сиротињском кућерку...

Моја несрећа је била та што сам и у Богословији у Ср. Карловцима био најбољи ученик и ђак генерације. Само због тога, мада то нисам хтео, натерали су ме у манастир, да се закалуђерим и постанем јеро-монах, а одмах после тога одем на Духовну академију у Москву...

Када сам добио визу и нови пар мантија отишао сам, да би благословио мој одлазак, такав је био протокол, код "свог владике", др Јанко (монашко име Андреј) Фурушић, такође је био удбашки злочинац и верујем да је учествовао у убиству мојих најмилијих и најрођенијих, и тамо затекао ужас, смрад и гад. "Мој владика" је био у топлобратско загрљају са , ваљда је тади био некакав усташки надбискуп, усташом Комарицом. Никада у животу ме није спопао такав гнев, разочарање у мени ме је болело, чак толики да сам их почео, као стоку у купусу, млатити. Верујем да бих их и убио, не бих се због тог никад покајао, да ме у томе није спречи удбаш Драгомир Ђинђић. Долетио је за мном са два дугуленџаста, очигледни је да су били балије, милицајца. Истукли су ме на мртво име да је око мене, док сам лежао у некаквом болном бунилу, је текао поток моје вреле крви. Драгомир Ђинђић је тада наредио тим зликовцима који су ме ужасно испребијали:

"Водите га код друга Еде Чизмића!"

Задрхтао сам од самог спомена тог имена, јер се је јавно говорило да ни један Србин није преживе кога су послали код Еде Чизмић. Бог ме је спасо, јер када су ме, вукућу ме за косу као лешину, довели до зграде МУП у Бања Луци на рецепцији је било неколико милицајаца и једн је, ваљда је био њихов шеф, скочио са столице и упитао ту двојицу милицајаца који су ме до тамо довукли:

"Је ли то друг Ковјенић?"

После јете он ме је зграбио за раме и рекао:

"Идеш са мном код друга Марјановића!"

Тај друг Марјановић ме је спасио живот, после сам сазнао да је био за време рата са мојим покојним оцем и да су били пријатељи, али и унесрећио, носталгија је веома тешка, болна, тужна и ружна, за цео живот. лепо ми је рекао, чак ми је дао и нешто новца како бих се снашао за неколико дана:

"Овде не можеш остати, јер ће те убити. Идеш у Словенију и тамо се сналази како знаш и умеш..."

Дакле, пријатељу, нисам ја никуда отишао већ су ме натерали да одем ..

Молим те, ако је још нешто људског у теби, немој ми то више споминјати, јер ме све то боли, ужасно боли ...Хвала!

Из душе сваке пламти жар,
Што пали пакла тамни дар.
Безброј свећа духа, сјајних,
Распламсава огњеве тајних.
Грехова терет, мисли зле,
У паклено море бледо се.
Свака искра душе, болна,
Храни пламен, вечна, кобна.
Кроз тмину века, кроз ноћ и дан,
Тај пламен гори, неугасив, сам.
У срцу човека, борба се бије,
Где светлост и тама вечно се слије.
И свака суза, што падне на тле,
Долива уље на ватре те.
Док душа тражи спас и мир,
Кроз пакла врата, кроз вечни вир.
А нада тиња, ко звезда у ноћи,
Да пламен духа победу ће смоћи.
Јер и у паклу, где бол царује,
Искра сведобра не заувек снује.
Кроз ехо јецаја, кроз крик и бол,
Чује се шапат, древни позив, зов.
То душа памти, давни,пут свети,
Кад беше чиста, без греха, без беси.
И док се пламен паклени вије,
У дубини бића, нада се крије.
Да и из пепела, из мрака тог,
Васкрснуће љубав, милост, сама свествор
Јер пламен душе, иако рањен, слаб,
У себи носи небески, вечни жар.
И свака борба, сваки пад и успон,
Кује пут ка светлости, за нови раст.
Тамо где туга престаје да боли,
Где душа коначно слободу воли.
Кроз ватру прочишћења, кроз бол и муку,
Тражи се излаз, пружају ти руку.
И док се сенке пакла над њом надвијају,
У срцу се молитве тихо развијају.
За опрост греха, за мир и спас,
Да угаси пламен, да дође нови час.
Јер и у тами, где злоба царује,
Светлост истине пут обасјава, путује
Кроз лавиринт патње, где се душа ломи,
Трачак светлости, пут јој осветли.
Јер није све изгубљено, ни у најдубљем понору,
Где одјек бола ствара вечну зору.
И док се сенке прошлости над њом надвијају,
Сећање на чистоту, снагу јој дају.
Као феникс из пепела, душа се диже,
Кад вера у добро, из дубине стиже.
Небески огањ, што у њој тиња,
Разбија окове, што је вечно свија.
И сваки уздах, свака молитва тиха,
Носи обећање, новог, бољег стиха.
Јер пламен љубави, што га светворитељка даје,
И најтврђи камен, у срцу, отапаје. Кроз искушења, кроз сваки тешки час,
Душа се кали, проналази свој спас.И када се чини да је свему крају,
Нада се буди, отвара се рај. Јер пут ка спасењу, кроз трње води,
Али на крају, светлост слободе.
И тај пламен душе, што вечно гори,
Сведочи о снази, што се не покори.
Он је одраз вечности, љубави дар,
Што претвара таму у небески жар.
И сваки ожиљак, на души што стоји,
Прича о борби, оне што се не боји.
О победи духа, над мраком и злом,
О повратку кући, у небески дом.
Јер и најмања искра, кад се разгори,
Може да осветли, све што се створи.
И тако душа, кроз векове плови,
Носећи пламен, што вечно обнови.
Одјекује песме, кроз свемир цео
О души што тражи, свој вечни део.
И у том тражењу, у том вечном ходу,
Проналази себе, у светворитељкином своду.
Јер пламен душе, то је сам живот,
Вечни пут ка светлости, кроз сваки вихор.

Твојом свећом духа нећеш осветлавати пут огњеним копачима до пакла .

 

[KPCTAHK]

Из душе сваке пламти жар,
Што пали пакла тамни дар.
Безброј свећа духа, сјајних,
Распламсава огњеве тајних.
Грехова терет, мисли зле,
У паклено море бледо се.
Свака искра душе, болна,
Храни пламен, вечна, кобна.
Кроз тмину века, кроз ноћ и дан,
Тај пламен гори, неугасив, сам.
У срцу човека, борба се бије,
Где светлост и тама вечно се слије.
И свака суза, што падне на тле,
Долива уље на ватре те.
Док душа тражи спас и мир,
Кроз пакла врата, кроз вечни вир.
А нада тиња, ко звезда у ноћи,
Да пламен духа победу ће смоћи.
Јер и у паклу, где бол царује,
Искра сведобра не заувек снује.
Кроз ехо јецаја, кроз крик и бол,
Чује се шапат, древни позив, зов.
То душа памти, давни,пут свети,
Кад беше чиста, без греха, без беси.
И док се пламен паклени вије,
У дубини бића, нада се крије.
Да и из пепела, из мрака тог,
Васкрснуће љубав, милост, саа свествор
Јер пламен душе, иако рањен, слаб,
У себи носи небески, вечни жар.
И свака борба, сваки пад и успон,
Кује пут ка светлости, за нови раст.
Тамо где туга престаје да боли,
Где душа коначно слободу воли.
Кроз ватру прочишћења, кроз бол и муку,
Тражи се излаз, пружају ти руку.
И док се сенке пакла над њом надвијају,
У срцу се молитве тихо развијају.
За опрост греха, за мир и спас,
Да угаси пламен, да дође нови час.
Јер и у тами, где злоба царује,
Светлост истине пут обасјава, путује

Твојом свећом духа неш' осветлавати пут огњеним копачима до пакла .

JA BIH HTEO DA SE VRATIM
-------------------------
Ja bih hteo, da se vratim.
U Srbiju, rodu svome,
I prestanem, zauvek, da patim,
Al` vratit' se nemam kome.

Nemam oca, nemam majke,
Seje, brata, rođenoga,
Nestale iz detinjstva bajke,
Nemam više nikog svoga.

Moja rodna kuća stara,
Od pruća je i od blata,
Ali u njoj nema žara,
Nema okna, nema vrata.

Nad ognjštem garav lonac
Na verigi, još se njiše,
A u ćošku star tronožac
Po truleži sad miriše.

Sveće, na po` izgorele,
U čiraku drevnom stoje
Sve su me rane zabolele
Pretužno je srce moje.

Ej, živote, baš si zao,
Nanosiš mi bol i jade,
Ništa lepo nis' mi dao,
Samo tugu ti mi dade.

Oj, Srbijo, mila mati,
Daj pomozi čedu svome,
Da se tebi opet vrati,
Svom ognjištu, dedovskome.

Krstan Đ. Kovjenić

 

[KPCTAHK]

Твојом свећом духа нећеш осветлавати пут огњеним копачима до пакла .

А ти си тај који би да суди чак и мојој напаћеној души ...Стидиш ли се?

 

[KPCTAHK]

...нећеш ме ућуткати

То и не покушавам, јер је то показна вежба какав човек не би треба да буде...

 

[KPCTAHK]

Одговор имаш

Па Па.....

И смисли некакав други материјал ..а не ово две деценије бајато да износиш

Pogledajte prilog 1774687

То је само доказ да су са овог, мени некада најомиљенијег, медија протерали све родољубиве Србе, но реалност, хвала Богу, другачије изгледа, јер нормални људи неће да Србија стане, већ да трчећи идемо даље ...У нову, светлију, поштенију и благоугоднију будућност и нове животне победе ... ....

 

[KPCTAHK]

Nećete kopati!

Хоћемо, него шта ћемо и Србији просперите даћемо ...

 

[aleksije radicevic]

JA BIH HTEO DA SE VRATIM
-------------------------
Ja bih hteo, da se vratim.
U Srbiju, rodu svome,
I prestanem, zauvek, da patim,
Al` vratit' se nemam kome.

Nemam oca, nemam majke,
Seje, brata, rođenoga,
Nestale iz detinjstva bajke,
Nemam više nikog svoga.

Moja rodna kuća stara,
Od pruća je i od blata,
Ali u njoj nema žara,
Nema okna, nema vrata.

Nad ognjštem garav lonac
Na verigi, još se njiše,
A u ćošku star tronožac
Po truleži sad miriše.

Sveće, na po` izgorele,
U čiraku drevnom stoje
Sve su me rane zabolele
Pretužno je srce moje.

Ej, živote, baš si zao,
Nanosiš mi bol i jade,
Ništa lepo nis' mi dao,
Samo tugu ti mi dade.

Oj, Srbijo, mila mati,
Daj pomozi čedu svome,
Da se tebi opet vrati,
Svom ognjištu, dedovskome.

Krstan Đ. Kovjenić

Pogledajte prilog 1774676

Ti bi hteo da se kopa, da se novi ljudi rasele i da se nikad ne vrate, da kuće ne budu samo oronule, nego i srušene, da se potruju reke i livade, da nam mirišu jezera sa kiselinama...

Pesma na tu temu bi bila prikladnija tebi kao autoru.

 

[ЦрниГавран]

То је само доказ да су са овог, мени некада најомиљенијег, медија протерали све родољубиве Србе, но реалност, хвала Богу, другачије изгледа, јер нормални људи неће да Србија стане, већ да трчећи идемо даље ...У нову, светлију, поштенију и благоугоднију будућност и нове животне победе ... ....

Теби су СНС нормални људи? Ти си болестан.

 

[KPCTAHK]

Теби су СНС нормални људи? Ти си болестан.

Да, јер су се доказали својим радом - направили су више од свих пре себе, ђутуре ...

 

[ЦрниГавран]

Да, јер су се доказали својим радом - направили су више од свих пре себе, ђутуре ...

Sve što su napravili propada, jer je fusheraj.
Toliko su dobro uradili da Hitna Služba cheka kod prokopa...

 

[KPCTAHK]

Ti bi hteo da se kopa, da se novi ljudi rasele i da se nikad ne vrate, da kuće ne budu samo oronule, nego i srušene, da se potruju reke i livade, da nam mirišu jezera sa kiselinama...

Pesma na tu temu bi bila prikladnija tebi kao autoru.

Пријатељу, никада не гледам кроз призму мржње и копрену незнања, је тако човек залута са правога пута. Копати морамо, јер је то енергент будућности и благодат за нашу Србију, а како, да то не би било штетно за околину, препуштам стручњацима из те бранше ...

 

[argumentovano]

https://twitter.com/x/status/1959573049004507603