Да ли ће Србија лустрирати Вучића и његову екипу након што падну са власти?

A ne ono "lustriramo" ih tako sto im oduzmemo mogucnost bavljenja politikom i funkcijom a oni puni para ne znaju ste ce siromasi, e za takvo "lustriranje" se zalazu lazni opozcionari...cak ni takva smesna lustracija nije sprovedena nikad u Srbiji....ali ako pogledamo istoriju mozemo se setiti kako su prosli oni prvi naprednjaci u 19 veku.
 
Zakone, koje je po preuzimanju vlasti donela, i koji su bar deklarativno obećavali bolju budućnost, ubrzo je počela da krši, a potom i poništava. Sve jača represija izazivala je snažniji otpor u narodu i jačala radikale, pa se među njima razvila bespoštedna borba, koja je eskalirala u poznatoj Timočkoj buni 1883. godine.

Naprednjačka vlast je krvavo ugušila bunu, pobivši veliki broj pobunjenih seljaka, a većinu njenih uhvaćenih vođa povešala pod brdom Kraljevica, kod Zaječara. Idući iz greške u grešku, kralj Milan i naprednjaci su 14. novembra 1885. godine ušli u rat sa Bugarskom i izgubili ga, zamalo ne izgubivši i suverenitet Srbije. Spasila ih je Austrougarska, nametnutim primirjem 3. marta 1886. u Bukureštu.

Neposredno po primirju, 6. aprila 1886. godine, liberali i radikali su sačinili međusobni sporazum (danas bi rekli – koaliciju), i, uprkos pritiscima koji su na narod vršili naprednjaci (Piroćanca je na čelu naprednjaka zamenio Milutin Garašanin) – dvadeset dana kasnije su, mada tesno, pobedili na izborima!

No, dotadašnja vlada naprednjaka, umesto da prizna rezultate izbora, pohapsila je deo novoizabranih poslanika i stražarno ih sprovela u njihove kuće, a za 25 poslanika Liberalno-radikalske koalicije je osporila mandat, i tako sebi, silom prilika, stvorila ponovo većinu u Skupštini.

Kralj Milan je, u ovako konfuznoj političkoj situaciji (istovremeno i njegov privatni život se odvijao tako – konfuzno), učinio potpuno neočekivani potez: najurio je naprednjake sa vlasti, i nešto duže od godine, 1. Juna 1887, poverio liberalu Jovanu Ristiću mandat za sastav vlade od Liberalno-radikalske koalicije).

Ovakav sled događaja izazvao je pravo oduševljene u narodu, jer mu je naprednjačka vlast dojadila. Iako je formiranje nove vlade više značilo radost naroda zbog odlaska stare – Savezna vlada (kako je nazvana zbog saveza liberala i radikala) proslavljena je narodnim veseljima gotovo po svim naseljima, upućivani su pozdravni telegrami iz svakog mesta koje je posedovalo to najnovije tehničko čudo (telegraf), a gotovo iz svih varoši, pa i manjih mesta, u Beograd su pohrlile delegacije na iskazivanje podrške novoj vladi.

Već od prvog dana gubitka vlasti videlo se šta čeka naprednjake: Odmah po proglašenju nove vlade (koju su činila 4 liberala i 4 radikala), narod se, dotad zlostavljan pod vlašću naprednjaka, sjatio oko kuće Milutina Garašanina.

Najpre su počeli bučni povici protiv njega, a onda je kiša klamenica poletela ka prozorima Garašaninove kuće – na šta je Garašanin ispalio iz kuće više metaka u masu i srećom lakše ranio samo jednog čoveka, što je potpuno razbesnelo masu.

Ipak, Garašanin je nekako uspeo da pobegne u zgradu Ministarstva unutrašnjih dela, a neredi su zahvatili ceo Beograd, uprkos pokušajima policije da ih kontroliše.;Bilo je mnogo povređenih žandarma, ali i naroda; jedan je i umro. Narednih dana, naprednjake je u Beogradu čekao pakao: susretani su i prebijani, u najboljem slučaju samo jahani.

Ubrzo, poražene i omrznute naprednjake širom cele Srbije stigla je žetva. Ono što su godinama sejali, izrodilo se u gorke plodove. Narod, oslobođen njihove teške stege i poniženja – uzeo je „pravdu“ u svoje ruke.

Godinama zlostavljan od naprednjaka, narod se (ne spontano i organizovano, kako je ustao u Timočkoj buni, već nepovezano, po pojedinim mestima i slučajevima, mada manjom žestinom od krajeva Morave, Mlave i Stiga) digao na osvetnički pohod, koji se u pojedinim slučajevima pretvarao u linč.

Popaljene su mnoge kuće, mnoga imanja poharana i ubijen veliki broj naprednjaka (čak i članovi njihovih porodica), i to na načine koji se mogu kvalifikovati kao zverski. Izvesno je da je u celoj državi pobijeno oko 140 naprednjaka i članova njihovih porodica (mnogo veći broj je zlostavljan i ponižavan), spaljeno je preko 50 kuća i izvršeno oko 70 pohara imovine.
 
DarkMoon:
Ubrzo, poražene i omrznute naprednjake širom cele Srbije stigla je žetva. Ono što su godinama sejali, izrodilo se u gorke plodove. Narod, oslobođen njihove teške stege i poniženja – uzeo je „pravdu“ u svoje ruke.
Kliknite za proširenje...
pa zato je u svacijem interesu da se sprovede zakonska lustracija
 
Sin Milutina Savića (1762–1842) iz sela Garaši pokraj Aranđelovca, imućnoga trgovca, Garašanin se školovao u očevoj kući, podučavan od strane privatnih učitelja. Zatim je učio grčku školu u Zemunu i bio je neko vreme u Orahovici, gdje je naučio njemački. Isprva je pomagao ocu u trgovini, da bi ga 1837. knez Miloš Obrenović uzeo u državnu službu i postavio za carinika u selu Višnjici, na Dunavu, a kasnije u Beogradu. Kada je uveo regularnu vojsku, knez Miloš je postavio Garašanina za starješinu, u činu pukovnika, zapovijedao je redovnom vojskom i vojnom policijom.[1] Poslije odlaska kneza Miloša, boravio je neko vrijeme u Vlaškoj, gde je bio zakupio neke mošeje. Godine 1842. njegov otac i stariji brat, koji su bili na Vučićevoj strani, poginuli su u borbi protiv kneza Mihajla. Iste godine, postavljen je za pomoćnika ministru unutarnjih poslova Vučiću. Kada je 1843. Vučić morao, na zahtjev Rusije, otići iz zemlje, Garašanin je umjesto njega postao ministar unutarnjih poslova i ostao je na tom položaju sve do 1852. godine.

Izgleda da se istorija ne samo ponavlja na neki nacin nego se i sprda sa nama.
 
VranV:
Ne, kujemo im posebno ordenje kakvo Srbija nije videla :D
Lustraciju je lako sprovesti.
Kliknite za proširenje...
lakse je reci nego sprovesti, treba zakon i po stavkama, ali prvo:
1. politicka volja, i kao predizborno obecanje, - ocekujemo od studenata da ga daju
2. i za vreme djindjica, i po njegovom ubistvu, opet nije sprovedena, jer bi kacila mnoge, zato kazem da se na njih studenti ne bi obazirali, to jest da jedino sa njima na vlasti imamo sansi da sprovedemo lustraciju
 
pertowic:
ti ne glasas. ti si amerikanac. ili si zaboravio?
Kliknite za proširenje...
mora da se putuje ovde, a imam pravo glasa ako sam rodjen u srbiji

znaci za studentsku listu i to na nevidjenol da ne znam imena, samo da su cvrsto za lustraciju po zakonu, ili za stranku koja najvise zagovara lustraciju, ali da se obaveze isto najcvrsce... pa zato sam i otvorio temu, jer mislim da je to najvaznije pitanje
 
Poslednja izmena:
bas kao:

Да ли ће Србија лустрирати Вучића и његову екипу након што падну са власти?​

Kliknite za proširenje...

Ражањ береш а голубови лете.

Мислим да ће тебе и теби сличне прво у затвор због подривања државе. Посебно ове наведене у иницијалном посту.
 
bas kao:

Спрема се документ о томе на који начин би будућа власт, могуће – предвођена студентима и академском заједницом спровела лустрацију.​

https://srbin.info/da-li-ce-srbija-lustrirati-vucica-i-njegovu-ekipu-nakon-sto-padnu-sa-vlasti

Како је Данас известио, постоји неколико докумената који циркулишу, који би требало да постану усвојени као нека врста званичне политике, било студентске листе, било студентског покрета, који би се примењивали по евентуалном паду режима.

Лустрација, је најскупља реч, уназад више од 25 година у Србији, још о петооктобарске револуције, када су се политичари и припадници режима деведесетих вратили на власт и дан данас главну реч. Одговорни за најтежу корупцију, оцењени као аутократе и диктатори, који хапсе и пребијају сопствени народ.


Саговорници Данаса, активни учесници и сведоци онога што се дешавало са покушајима лустрације Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке, политичких злочиначких партија, којима су током деведесетих припадили Александар Вучић и Ивица Дачић, говоре за Данас о томе шта је и због пропуштено још пре 25 година те је дочекало друштво са оваквим последицама и студентима да изнова покрећу питање о лустрацији.

„Кумовско-родбинско-буразерска средина појела је Закон о лустрацији“


Према речима адвоката Синише Николића, шефа кабинета убијеног премијера Зорана Ђинђића, који је био кључан за извођење петооктобарске револуције, кумовско-родбинско-буразерска средина у Србији је појела за 13 година Закон о лустрацији.

– Од њега су остали само дугмићи у виду историјских записа да је икада постојао. Једно од главних предизборних обећања коалиције ДОС и Уговора са народом који је та коалиција обнародовала пре тачно 25 година, никада није спроведено. Окупљајући коалицију програмски и организационо најразличитијих политичких странка, која ће срушити режим Милошевића, Зоран Ђинђић је од будућих савезника тражио безрезервну подрушку за лустрацију након освајања власти – каже наш саговорник.


Наравно, сви су били декларативно за то, додаје.

– Нажалост, заокупљени расподелом позиција након победе и трзавицама које су то пратиле, као и расчишћавањем затеченог муља у свим сегментима друштва, закон о лустрацији је пао у други план. Као председник владе, Ђиндјић је покренуо процедуру израде пакета закона о пострежимском уређења државе, медју којима су били и Закон о лустрацији, Закон о екстра профиту и Закон о сукобу интереса. Закон о екстрапрофиту, уз велику уздржаност дела владајуће коалицје, дао је скромне резултате, док усвајање Закона о лустрацији премијер Зоран Ђинђић није доживео – указује Синиша Николић.

Након ванредног стања, јуна 2003 године, усвојен је Закон о одговорности за кршење људских права, колоквијалног имена Закон о лустрацији.

– Законом су обухваћени сви носиоци јавних овлашћења у периоду од 23. марта 1976, као дана супања на снагу Међународног пакта о грађанским и политичким правима, са роком важења од 13 година.Тај рок је истекао јуна 2013. године. За то време важења закона, ни једна особа у Србији није лустрирана. Закон је предвидео да одлуке о појединцима који су кршили људска права, као и казне за те радње, изриче специјална комисија која би требала имати потпуну самосталност у раду и чији избор и састав гарантује непристрасност, објективност и ефикасност – објашњава саговорник Данаса.

Комисија, међутим, никада није била формирана у пуном капацитету.

– Политичари који су управљали државом након убиства премијера Зорана Ђинђића, од јуна 2003. до јуна 2013. године, нису активирали алат који им је био на дохват руке, да покушају да Србију уреде на демократски и цивилизован начин. Да ли из обзира према својим тадашњим коалиционим партнерима, родјацима, пријатељима, богатим појединцима, који би могли доћи под удар Закона, лустрација није спроведена – истиче Николић.

Њено одсуство, напомиње, довело је до тога да се данас поново говори о диктатури, урушавању правне државе, гашењу медија и гажењу људских права.

– За то време Чешка је спровела један од најдоследнијих и најбрже спроведених процеса лустрације у региону. На хиљаде људи, некадашњих сарадника комунистичке тајне полиције и партиских функционера, спречено је да поново заузму јавне функције. У Пољској су све судије и тужиоцу морали да потпишу изјаву да нису сарадјивали са тајним службама и комунистичким органима. Они који су слагали, аутоматски су губили функције. У Румунији су отворени јавно досијеи тајне, озлоглашене полиције Сецуритате, што је довело до тога да хиљаде људи буде означено као сараднци и учесници у кршењу људских права својих суграђана – каже Синиша Николић.

У Источној Немачкој након уједињења, додаје, сваки грађанин је могао да затражи и добије на увид свој досије Стаси полиције. Десетине хиљада људи је проверено, многи су изгубили државне послове, без могућности да их поврате.

– А Србија? Србија чека нову шансу, материјала и кандидата је све више, али основни предуслов за то је долазак људи који то желе да спроведу. Не обазирећи се на рођаке, кумове и бизнисмене. Закон је ту, треба га мало дотерати и продужити рок трајања. Да ли ћемо то икад доживети, тешко је рећи. Али нас то не спречава да покушамо – закључује Синиша Николић.

„Чак и када постоји политичка воља, лустрација се тешко спроводи у пракси“

Према речима историчара Драгана Поповића, лустрација је популарна мера међу противницима аутократских режима.

– Она се види као ефикасан начин заштите демократије од оних који доказано злоуоптребљавају систем да би га рушили изнутра. Иако нема сумње да може да буде врло корисна, постоје практични разлози зашто није широко заступљена у постауторитарним системима – каже за Данас Поповић.

Пре свега, напомиње, лустрацију није лако спровести.

– Чак и када постоји политичка воља, она се тешко спроводи у пракси. На пример, лустрација мора да задовољи захтеве из сфере заштите људских права, укључујући и судску заштиту за људе који су евентуално неправедно лустрирани. То веома оптерећује систем и чини га још тромијим и неефикаснијим, што парадоксално доприноси даљем урушавању владавине права уместо њеном јачању – објашњава саговорник Данаса.

Дакле, сматра, за лустрацију је потребна ефикасна структура у јавним службама и у институцијама државе.

– Такође, треба добро одмерити где је граница лустрационих мера. На пример, да ли лустрација сме да задире у нека од основних људских права, типа права да се буде биран? Све су то озбиљне дилеме и захтевају широку јавну расправу. То не значи да треба одустати од било каквих лустрационих или „веттинг“ мера. Забрана обављања јавне функције могла би много чешће да прати судске поступке, уз мале законске измене. Тако би се добила и судска правда и заштита од рушења система изнутра у будућности – каже Поповић.

Дакле, истиче даље, треба размишљати како да се одстране из система људи који су кршили људска права, али у исто време грађани морају да прилагоде своја очекивања.

– Нико нема чаробни штапић и неће сви напредњаци бити кажњени, јер је то физички немогуће, нити ће након пада Вучићеве власти наступити апсолутна правда. У питању је процес и морамо сви бити довољно стрпљиви и реални у жељама и очекивањима, ако желимо да изградимо озбиљан систем у ком неће бити могућ неки нови Вучић – мишљења је Драган Поповић.

Бојан Пајтић: Треба се водити комбинацијом пољског и чешког модела

Ових дана се поставља питање може ли бити лустрације, ако је није било пре 25 година. Одговор је једноставан – ако не буде лустрације, Србија никада неће постати уређена, правна, демократска држава – каже за Данас Бојан Пајтић, бивши премијер Војводине.

Зоран Ђинђић је желео лустрацију, подсећа, после смене Милошевићевог режима, по узору на бивше државе Варшавског пакта.

– Нажалост, за тако нешто није имао већину у ДОС-у. Да је било лустрације, односно забране бављења јавним послом за оне који су учествовали у власти која је гушила људска права и слободе било – данас не бисмо живели у Србији у којој је апсолутну моћ за себе приграбио Милошевићев министар информисања. Верујем да сви опоненти режима данас ово разумеју, што није био случај 2000. године. Треба се водити комбинацијом пољског и чешког модела – лустрација мора обухватити не само политичке, него и безбедносне, медијске, просветне и друге структуре које су у служби зла (као што се догодило у Пољској) и мора бити брза, ефикасна и са аутоматском применом (као у Чешкој) – закључује Бојан Пајтић.



Извор: danas
Kliknite za proširenje...
kada ce usa dignuti ruke od little britain?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Blues Brothers
Da li će Srbija lustrirati Vučića i njegovu ekipu nakon što padnu sa vlasti?
Odgovora
23
Pregleda
334
Duskwood
Duskwood
S
Šta će biti sa Vučićem nakon što se povuče sa političke scene?
4 5 6
Odgovora
148
Pregleda
2.048
Blues Brothers
Blues Brothers
M
Srbija posle Vučića
Odgovora
8
Pregleda
358
AleksaJ
AleksaJ

Back
Top