Da li biste radije...

[Richard III]

Da morate da birate, da li biste radije:

1. Živeli lagodan život pun hedonizma, promena, avantura, erotskih i drugih uživanja, ali nakon smrti bili zaboravljeni;

ili

2. Živeli disciplinovan, ozbiljan, težak, ali svrhom ispunjen život koji bi rezultirao nekim velikim delom po kom bi vas nakon smrti zauvek pamtili?

Da morate da birate, šta bi ste od ovo dvoje izabrali? Uživanje i lagodnost do maksimuma i zaborav nakon smrti, ili trud, napor, ozbiljnost, samoodricanje zbog kog ne biste uživali za života ali biste dobili večno pamćenje nakon smrti? I zašto?

 

[gost 392895]

Birala bih drugo ali me bas briga da li bi me pamtili posle smrti. imam osecaj da treba nesto da pruzim zajednici kada sam vec stvorena. ali meni bi to bilo uzivanje i spadalo bi pod prvo. tako da bih dobila oba. mada ne verujem da ce to ikad dostici taj nivo da budem zapamcena.

 

[ChristopherWalken]

Ovo prvo.

 

[Richard III]

Ovo prvo.

Obrazloži?

 

[Џорџи]

U svakom slucaju mi nista ne znaci dal bi me se neko secao

 

[gost 392895]

U svakom slucaju mi nista ne znaci dal bi me se neko secao

bas tako, ionako ces biti mrtav tada pa neces ni znati

 

[louiskrstic]

Život ima tačno određenu svrhu smisao i cilj tako da postavljene mogućnosti nisu u skladu sa životnom realnošću.
Svesno ili slučajno "Lu9" je izabrala ono što je približno svrsi života a to je da naučimo raditi sa ljubavlju jer samo takav rad daje prave rezultate - dovodi do brže ekspanzije svesti. U trenutku kada se osoba otvori prema pravom životnom toku otkriva kolika je radost i sreća iza svih zalaganja, strpljenja i muka sa kojima smo se sučeljavali.
Najsrećniji su ljudi koji umeju i mogu od sebe davati životu bez sebičnosti...
Minuli duhovni velikani nisu isprazno podučavali da čovek treba živeti visokoetičnim životom, nesebičnim, strpljivim bez razularenosti negativnih pasija uma...Uistinu mora se proći kroz ogroman broj života ovde da bi se dosegao vrh vlastite duhovne evolucije ali je znatno kraći ako osoba vodi računa da ne praktikuje bahanalije...

 

[oziman]

Da morate da birate, da li biste radije:

1. Živeli lagodan život pun hedonizma, promena, avantura, erotskih i drugih uživanja, ali nakon smrti bili zaboravljeni;

ili

2. Živeli disciplinovan, ozbiljan, težak, ali svrhom ispunjen život koji bi rezultirao nekim velikim delom po kom bi vas nakon smrti zauvek pamtili?

Da morate da birate, šta bi ste od ovo dvoje izabrali? Uživanje i lagodnost do maksimuma i zaborav nakon smrti, ili trud, napor, ozbiljnost, samoodricanje zbog kog ne biste uživali za života ali biste dobili večno pamćenje nakon smrti? I zašto?

О том "вечном памћењу" све је давно рекао Марко Аурелије овим речима:

"I Kamil, Keso, Volesus, Dentatus; onda Scipion i Katon; zatim Avgust, pa Hadrijan i Antonin. Sve prolazi, i vrlo brzo o tome govori još samo predanje. Najzad se potpuno zaboravi. I to ti govorim o ljudima koji su se divno istakli među mnogim hiljadama ljudi. A svi ostali nestali su i pali u zaborav još sa svojim poslednji dahom. Šta je uopšte „večita uspomena"? Samo prazna reč.

Marko Aurelije

А о тој мизерији, о људској сујети, Шопенхауер је све објаснио овако:

Sledeće mesto, pozajmljeno iz Tajmsa od 31. marta 1846, iz podrobnog izveštaja o upravo izvršenom pogubljenju Tomasa Viksa, pomoćnika koji je iz osvete ubio svog majstora: »Na dan koji je određen za pogubljenje, rano ujutro, k njemu je došao poštovani zatvorski sveštenik. Samo Viks, mada se ponašao mirno, nije obraćao pažnju na njegove prekore: naprotiv, jedino što mu je na srcu ležalo bilo je to da mu uspe da pokaže što veću hrabrost pred svedocima svog sramnog kraja. — A to mu je upravo uspelo. U dvorištu, preko kojeg je morao da prođe prema vešalima postavljenim uz sam zatvor, on je rekao: »Pa dobro, kako reče doktor Dod, uskoro ću saznati veliku tajnu!« Mada vezanih ruku, on se bez i najmanje strane pomoći uspeo lestvicama do gubilišta; stojeći na njemu, poklonio se desno i levo publici, dobivši pri tome odgovor i nagradu gromoglasnim uzvikom odobravanja sakupljene gomile, itd"

Ovo je izvanredan egzemplar častoljublja: čovek, imajući pred sobom smrt u njenom najužasnijem vidu, pored večnosti koja se otvara za njom, nema nikakvu drugu brigu osim o utisku koji treba da načini na sakupljenu gomilu besposličara, i o mišljenju koje će ostaviti o sebi u njihovim , glavama!
Sopenhauer Parerga i paralipomena 1

Pogledajmo ovu situaciju.
Neko ko napusta ovaj svet , koji se suocava sa smrcu i sa svim onim nepoznatim sto ona donosi i koja je u odnosu na njegov zivot nesto kao vecnost u odnosu na tren. Taj covek jedino sto misli jeste kakav ce utisak ostaviti u glavama sakupljenih besposlicara ???!!!

Kada se ovako iznese ekstrem, on postaje jasan i mozemo to primeniti na sopstveni zivot i shvatiti da je jedini nacin da se oslobodimo te gluposti jasna svest o istoj i njeno objektivno i razumno sagledavanje, a na taj nacin mozemo zakljuciti sledece:

1) Većina mišljenja koja caruju u glavama ljudi obično biva savršeno lažna, izopačena, pogrešna i apsurdna, i stoga sama po sebi ne zasluzuje nikakvu pažnju.

2) Mišljenje drugih, u većini stvari i slučajeva, može da ima veoma mali realan uticaj na nas.

3) Misljenje onog ko o nama misli uglavnom postaje veoma neprijatno, tako da bi se skoro svako smrtno uvredio kada bi čuo šta se o njemu govori i u kakvom tonu.

4) Cak i sama čast ima za nas samo posredan, a ne neposredan značaj.

А интересантно је да та брига типа "Шта ће тамо нека апстрактна гомила мислити о мени" протеже се и за стање после смрти. Толико су људи заробљени у ту мизерију, у тај примитивизам, у тај заостатак давне племенске прошлости.

"Шта ће тупави чланови чопора мислити о мени. Сада и после моје смрти."

 

[DeeLite]

ovo prvo

 

[gost 392895]

О том "вечном памћењу" све је давно рекао Марко Аурелије овим речима:



А о тој мизерији, о људској сујети, Шопенхауер је све објаснио овако:



Pogledajmo ovu situaciju.
Neko ko napusta ovaj svet , koji se suocava sa smrcu i sa svim onim nepoznatim sto ona donosi i koja je u odnosu na njegov zivot nesto kao vecnost u odnosu na tren. Taj covek jedino sto misli jeste kakav ce utisak ostaviti u glavama sakupljenih besposlicara ???!!!

Kada se ovako iznese ekstrem, on postaje jasan i mozemo to primeniti na sopstveni zivot i shvatiti da je jedini nacin da se oslobodimo te gluposti jasna svest o istoj i njeno objektivno i razumno sagledavanje, a na taj nacin mozemo zakljuciti sledece:

1) Većina mišljenja koja caruju u glavama ljudi obično biva savršeno lažna, izopačena, pogrešna i apsurdna, i stoga sama po sebi ne zasluzuje nikakvu pažnju.

2) Mišljenje drugih, u većini stvari i slučajeva, može da ima veoma mali realan uticaj na nas.

3) Misljenje onog ko o nama misli uglavnom postaje veoma neprijatno, tako da bi se skoro svako smrtno uvredio kada bi čuo šta se o njemu govori i u kakvom tonu.

4) Cak i sama čast ima za nas samo posredan, a ne neposredan značaj.

А интересантно је да та брига типа "Шта ће тамо нека апстрактна гомила мислити о мени" протеже се и за стање после смрти. Толико су људи заробљени у ту мизерију, у тај примитивизам, у тај заостатак давне племенске прошлости.

"Шта ће тупави чланови чопора мислити о мени. Сада и после моје смрти."

meni cak i nagrade nemaju nikakav smisao osim za popularnost koja me ne privlaci. ima par ljudi koji su odbili nobelovu nagradu.

 

[Arkadijanac]

Naravno da bi prco sve što mogu za života, posle smrti ionako su su svi impotentni.

 

[Dragoljub69]

Da morate da birate, da li biste radije:

1. Živeli lagodan život pun hedonizma, promena, avantura, erotskih i drugih uživanja, ali nakon smrti bili zaboravljeni;

ili

2. Živeli disciplinovan, ozbiljan, težak, ali svrhom ispunjen život koji bi rezultirao nekim velikim delom po kom bi vas nakon smrti zauvek pamtili?

Da morate da birate, šta bi ste od ovo dvoje izabrali? Uživanje i lagodnost do maksimuma i zaborav nakon smrti, ili trud, napor, ozbiljnost, samoodricanje zbog kog ne biste uživali za života ali biste dobili večno pamćenje nakon smrti? I zašto?

Biram svrhom ispunjen život.ali mu dajem i po repu samo tako!
Ima vreme rada i vreme lada-sve to treba sadržajno i ništa napola!

 

[Suzaana]

Biram ovo prvo.
Razog?
Zato sto zivim svoj zivot onako kako ja hocu.A i ma kako da ga zivim,to nece svakom da odgovara,svako ce naci manu,bilo ovako ili onako.
Sta vredi Tesli,umro je u svojoj 87.god.siromasan i zaboravljen i pri tom u dugovima.
I jos mnogi siromasni ljudi,posmrtni milioneri.I sta im to znaci?

 

[Dragoljub69]

Biram ovo prvo.
Razog?
Zato sto zivim svoj zivot onako kako ja hocu.A i ma kako da ga zivim,to nece svakom da odgovara,svako ce naci manu,bilo ovako ili onako.
Sta vredi Tesli,umro je u svojoj 87.god.siromasan i zaboravljen i pri tom u dugovima.
I jos mnogi siromasni ljudi,posmrtni milioneri.I sta im to znaci?

A šta tebi će da znači uživanje u životu i borba da što lepše živiš kad jednom omirišeš cveće odozdo?
Lepo je taj brilijant zvani život razgledati sa svih strana i na sve strane,ali se na kraju tim teže rastati od njega...
Nekako se sirotinja i materijalna i duhovna lakše rastaje od života...

 

[Suzaana]

Lepo je taj brilijant zvani život razgledati sa svih strana i na sve strane,ali se na kraju tim teže rastati od njega...
Nekako se sirotinja i materijalna i duhovna lakše rastaje od života...

Pa ne bih rekla.Nekako sam zivot tako uredi,da kad dodje kraj,ono se nekako samo namesti.Mnogim ljudima na kraju zivota pocnu da se prividjaju mrtvi rodjaci,a ne retko oni pocnu da pricaju sa njima.Ili postanu senilini,pa i ne znaju da im je dosao kraj.Tako valjda priroda uredi,da coveku lakse bude ,pa se lako oprosti od ovozemaljskog zivota.A neko umre i u snu,udesu,nesrecnim slucajem,pa nema kad ni da misli sta je sve ostavio na ovom svetu.
Inace,sto se tice te sirotinje koju spominjes,ni ona se ne bi rastala tako lako,da se ona pita:takvi ljudi imaju porodicu,kuce,mace...pa im sve to nadomesti materijalno bogatstvo.
Ali,kao sto rekoh,sve to prioda tako namesti,pa nam se tad ucini,da idemo ka necem boljem,spokojnijem.

 

[Saša Belopoljanski]

Broj 2.

 

[Dragoljub69]

Pa ne bih rekla.Nekako sam zivot tako uredi,da kad dodje kraj,ono se nekako samo namesti.Mnogim ljudima na kraju zivota pocnu da se prividjaju mrtvi rodjaci,a ne retko oni pocnu da pricaju sa njima.Ili postanu senilini,pa i ne znaju da im je dosao kraj.Tako valjda priroda uredi,da coveku lakse bude ,pa se lako oprosti od ovozemaljskog zivota.A neko umre i u snu,udesu,nesrecnim slucajem,pa nema kad ni da misli sta je sve ostavio na ovom svetu.
Inace,sto se tice te sirotinje koju spominjes,ni ona se ne bi rastala tako lako,da se ona pita:takvi ljudi imaju porodicu,kuce,mace...pa im sve to nadomesti materijalno bogatstvo.
Ali,kao sto rekoh,sve to prioda tako namesti,pa nam se tad ucini,da idemo ka necem boljem,spokojnijem.

Umiranje je opak čin,ali intelektualci umiru komplikovanije,često u fikcijama,naročito somatskim...
Nije to odgovaranje od intelektualnosti,čak ni od vere,samo konstatacija da se svaka svrha umiranjem briše i izjednačuje u beznačaju.
Ono šta je važno,to je ostavljati potomcima svoj trud-biti pred sobom ok!

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ne znam kako ljudima nije jasno da briga o buducnosti nema nuzno za cilj vecnu, ili samo relativno dugu, ili uopste bilo kakvu popularnost.

Oziman je prostak . . . zato u drugima moze da vidi samo prostacke motive.

Zar je toliko tesko pojmiti da covek moze da voli zivot a da pritom nije hedonista koji juri za trenutnim ili buducim zadovoljstvima?

Popularnost je sporedna stvar. Kome je cilj popularnost nego nekome ko ne podnosi sebe, tj. ko ne moze da prihvati sopstvenu realnost, te ima potrebu da veruje da je nesto sto nije?

 

[Thucydides]

Da morate da birate, da li biste radije:

1. Živeli lagodan život pun hedonizma, promena, avantura, erotskih i drugih uživanja, ali nakon smrti bili zaboravljeni;

ili

2. Živeli disciplinovan, ozbiljan, težak, ali svrhom ispunjen život koji bi rezultirao nekim velikim delom po kom bi vas nakon smrti zauvek pamtili?

Da morate da birate, šta bi ste od ovo dvoje izabrali? Uživanje i lagodnost do maksimuma i zaborav nakon smrti, ili trud, napor, ozbiljnost, samoodricanje zbog kog ne biste uživali za života ali biste dobili večno pamćenje nakon smrti? I zašto?

Moja volja je moja sudbina, a sto sudbina propise, to se mora. Sto se pak mora to je lako. Dvojka, ako ako ...

 

[Suzaana]

Ono šta je važno,to je ostavljati potomcima svoj trud-biti pred sobom ok!

To sto neko zivi zivot:"lagodan život pun hedonizma, promena, avantura, erotskih i drugih uživanja" nikako ne znaci da je drugom ucinio kakvo zlo,pa na kraju nije pred sobom ok.Potomci imaju svoju priliku za zivot,da zive onako kako zele,bilo bi sebicno zahtevati od drugog tezak zivot samo da bi neko sutra dan ziveo sa lakocom.

 

[Grof Vronski]

Svakako, stavku 1-
Tako se i ponašam, koliko mogućnosti dozvoljavaju...
Ne treba mi slava posle smrti...

 

[mizaca]

I 1 i 2.....Ljudi smo,nismo mi nikakvi ni veliki gresnici ni sveci.samo obicni forumasi.Ti si ocigledno vrlo mlad momak......

 

[Richard III]

Ne znam kako ljudima nije jasno da briga o buducnosti nema nuzno za cilj vecnu, ili samo relativno dugu, ili uopste bilo kakvu popularnost.

Oziman je prostak . . . zato u drugima moze da vidi samo prostacke motive.

Zar je toliko tesko pojmiti da covek moze da voli zivot a da pritom nije hedonista koji juri za trenutnim ili buducim zadovoljstvima?

Popularnost je sporedna stvar. Kome je cilj popularnost nego nekome ko ne podnosi sebe, tj. ko ne moze da prihvati sopstvenu realnost, te ima potrebu da veruje da je nesto sto nije?

Naravno da je moguće, ali ja sam s razlogom postavio temu kao crno-belu filozofsku dilemu sa dve isključive opcije. Otud i ono boldovano "morate" u uvodnom postu. Sivi, diplomatski odgovori me prosto ne zanimaju jer su stoput vidjeni i smaraju, više me interesuje šta bi forumaši odabrali izmedju ove dve opcije i zbog čega. Dakle - ekstremno ispunjen život ovde i anonimnost posle, ili mučenje i teškoće u ovom životu sa večnom slavom kao nagradom nakon smrti.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Hedonizam je kao kad neko rasipa novac samo sto umesto novca rasipa snagu. Ne znam kako to moze da bude ispunjen zivot kad te na kraju ostavlja istrosenim.

Dakle, biram drugu opciju, ali naglasavam da to nije zbog popularnosti, jer onda naleces na kritike kao sto su Ozimanove, vec zato sto covek na taj nacin jaca, suzdrzavanjem od nepotrebnog trosenja energije covek sakuplja energiju i tako jaca. Popularnost je tu posledica, kao dokaz snage, a ne kao cilj kojim se pokusava pobeci od neprijatne realnosti u tudja priznanja necega sto ne postoji ali bi voleli da postoji.

Dakle, suzdrzavanjem se energija sakuplja, koncentrise se, kako bi se mogla iskoristiti na zaista potrebne stvari. A danas je ljudi trose na seks . . .

Briga o buducnosti postoji zato sto smo smrtnici, svesni smo da cemo umreti, zato zelimo da ostavimo nesto iza nas, nekakvo potomstvo, ako ne nase sopstveno, onda barem potomstvo naseg naroda tj. krvi.

U svakom slucaju, popularnost nije u prvom planu.

 

[Grof Vronski]

I 1 i 2.....Ljudi smo,nismo mi nikakvi ni veliki gresnici ni sveci.samo obicni forumasi.Ti si ocigledno vrlo mlad momak......

Ja ?
Po krsnom listu, i ne baš !
Al' sam zato u duši nepopravljivi adolescent ....