@Raisa
Pazi ti da ne zavrsis u nekom haremu tako
pa da odem tamo mou lepo i sama. Samo kazem da svakako porodicu vidim tamo,ne ovde,
Какав потенцијал? Мислим, у ком смислу?
Као ја да сам писала, само што не бих ставила исте земље као ти. Као што смо ми емотивно везани за неке градове овде, тако ће и наша деца бити везана за неке боље земње, ако се роде и одрасту тамо. С тим што ће нека друга места можда моћи више да понуде, а не да труну у безнађу због сентиметалности и носталгије.
Hhaha mpetro e jesi lud...
da,ali nije sad ja cekam sacuvaj Boze neku udaju ili slicno ja cu studirati neshto cime cu svakako biti u inostranstvu i to zauvek,po mogucnosti ako budem upslea da se uvalim u neku slicnu zemlju koju sam navela a ima sanse ja cu tamo ziveti.,..Zaboga ne cekam ja da se udam
)
Ja sam jako vezana za ljude ovde i jako sentimentalna,pa ponekad tako pomislim da ce svi u tom gradu imati vec izgradjene zivote, { zivotne drugare iz srednje skole sa kojima ce prepricavati dozivljaje it. } a da cesh ti uvek biti...a friend...ali ne toliko bliski....pa mi zbog toga dodje teshko... Nekako mi je cudno da ovde steknes zivotne prijatelje i onda...Odesh..I dolazis na po koji mesec,...moj najbolji drug je bio u Americi i on mi stalno govori ako su zivotni prijatelji i posle 10 godina da se nadjesh sa njima bice kao da nikad nisi otisao ali.....
Prag jeste lep, ali ti na kraju dosadi. Bar je meni dosadio jer mi je na 2,5 sata pa cesto idem do njega.
Sto se tice nostalgije vecina ne moze da proceni kako ce da je podnese. Kada sam ja odlazio iz Srbije, mislio sam: "koja nostalgija, samo sto dalje odavde". A onda kako prolazi dan za danom sve vise pocinjes da razmisljas o svom kraju, porodici i prijateljima. Meni je najlepsi osecaj kada udjem u lastin autobus i kada znam da sam kod kuce za 14 sati.
Какав потенцијал? Мислим, у ком смислу?
И мени је јако драго кад дођем у Београд након неког пута, скроз се распилавим , али реално - тако би ми било и да живим у Тирани. Или било где другде.
a ko je rekao da ochekuje da se to odjednom promeni?
Одједном није значило за пет секунди, него у неко нормално време, рецимо пар година. Колико се може издржати. А да чекам овде до седамдесете неко потенцијално побољшање - no way. 
U chemu je fora sa crticama?Zavisi...ako-se-ovde-situacija-promeni...mozda-i-ostanem...
Al-takoo-bih-volela-da-vidim-kako-se-zhivi-u-drugim-zemljama...
U chemu je fora sa crticama?
I sa ovim se apsolutno slažem, mada ti nisu potrebne sve od ovih karakteristika. Neko je otišao uz pomoć novca, bez imalo truda, a mnogi su otišli bez dinara u džepu, uz mukotrpan rad. Ja znam da novca nemam, a možda čak ni sreće, ali imam tu upornost i jedva čekam da krenem sa 'debelim radom i trudom', nebitno da li ću ostati ovde ili otići.Vetjina koja smatra da je odlazak preferabilan ima stav kao da je samo na njima izbor da ostanu. Ne govorim lichno, al' tipa ovaj komentar iznad - 'mozhda i ostanem'.
Eh, ljudi moji, da bi se otishlo negde u inostranstvo potreban je debeli rad i trud, podosta novca i jak karakter, ali i sretja. A ne znam bash da li i pola vas koji biste 'napolje' mozhe da se pohvali svim ovim karakteristikama...
Само тако настави!
Ех, подсећаш ме на мене од пре неколико година, тако пуна ентузијазма
Ако није тајна, шта желиш да студираш?
svašta ću ja još saznati
Ista situacija sa mnom. Debeli trud i rad, i ogromna upornost. I bash tako - nevezano za to hotju li otitji ili ne. Ja tipujem na to da odem iz dobropoznatih razloga. Al' niko ne zna shta nosi dan, shta nosi notj..
