MrNapokon
Legenda
- Poruka
- 59.319
Psihički bolesna osoba je jako rogobatan termin.
Neka osnovna podela psihičkih bolesti bi bila na neuroze i psihoze, pa dalje.
Osobi sa dijagnostikovanom neurozom (depresija, anksioznost, nesanica, okp, fobije), od koje se leči, na kojoj radi, i koja je mimo svoje bolesti kvalitetna kao ličnost, bih bila, svakako. Nije mi problem da podnosim teška ljudska stanja sve dok je ispod toga kvalitetno jezgro ličnosti koje se bori za zdravlje ostatka ličnosti. Nikad ne bih otišla od osobe zbog toga, osim ako ličnost krene da joj propada, pa postane ozbiljno zla, zajedljiva, destruktivna, itd.
Sa osobom koja doživi akutnu psihotičnu epizodu bih takođe bila, jer u svakome od nas mogu da se uzburkaju nesvesne sile na način koji ne možemo da predvidimo, i koji nas provremeno izmesti iz razuma.
Za hroničnu psihozu nisam sigurna, verovatno ne.
Za poremećaje ličnosti takođe nisam sigurna, naročito ako se ne drže pod kontrolom medikamentoznom terapijom.
Takva stanja jednostavno prevazilaze moje individualne kapacitete, i takvoj osobi je potrebna podrška primarne porodice, kao i institucionalna. Kao prijatelj bih bila tu, naravno.
Kategorički ne bih bila sa osobama koji se valjaju u svojoj bolesti kao svinja u pomijama i koriste 101 metodu samolečenja, bez temeljnog suočavanja sa sobom i traženja rešenja kao da im gori pod nogama (jer gori; gori im za život, ličnost, zdravlje, sreću, smisao).
Nije mi problem osoba u problemu, problem mi je osoba koja oko njega izgradi svoj identitet, to je nepopravljivo, naročito kad se pređu neke godine i kad cela ličnost okošta oko problema.
A narcisoidni poremecaj?
Tipa: fejzbucila je kraj Moravu.
