Vecina bi i to je dobra i pametna odluka.
To je bas tesko reci ovako sa pristojne distance. Imala sam i tu dilemu relativno skoro jer sam u podmakloj trudnoci radila prenatalni test koji pokazuje da li je sve u redu sa bebom.
Bila sam u slicnoj situaciji. Nisam abortirala.
To je dusa koju sam bas ja morala da rodim
odmah
Bila sam u slicnoj situaciji. Nisam abortirala.
Sada mi sve izgleda kao da sam gledala film o nekom drugom, a tada...
16 god., drugi razred srednje. Saznajem da sam trudna, odlazim na ultrazvuk, 9. nedelja. Kod geneticara mi govore da su velike sanse da mi dete ima zeciju usnu, sest prstiju, poremecaje rada srca a mozda i mentalne probleme. Nikada necu zaboraviti tu scenu. U prostoriji sedim sa tri veeelike, bezdusne zene koje mi to saopstavaju kroz osmeh/ podsmeh i ubedjuju me da abortiram dok je vreme. Meni se prostorija vrti, vidim njih tri kako se kikocu u tresu im se ogromne grudi i podvaljak. Od tada mi je zneski smeh posebno strasan kada zvuci onako zlobno. Uzimam knjizicu i papire. Ne znam kako sam dosla do stanice, ne secam se. Znam samo da mi se u autobusu sve zacrnelo pred ocima, i stanicu pred moju mi se vratila slika.
Hodajuci prema zgradi sam pomislila kako nikada nikome nisam nista lose uradila i kako nisam zasluzila da dobijem bolesno dete. Rodicu ga! Sada to zvuci i smesno i naivno jer vise ne verujem toliko u pravdu kao onda. Ali, eto, ispada da sreca prati hrabre ili lude, kako god
Nisam vadila ni plodovu vodu, nista. Nisam htela. Znala sam da se sve biti OK. I jeste
Bila sam u slicnoj situaciji. Nisam abortirala.
Sada mi sve izgleda kao da sam gledala film o nekom drugom, a tada...
16 god., drugi razred srednje. Saznajem da sam trudna, odlazim na ultrazvuk, 9. nedelja. Kod geneticara mi govore da su velike sanse da mi dete ima zeciju usnu, sest prstiju, poremecaje rada srca a mozda i mentalne probleme. Nikada necu zaboraviti tu scenu. U prostoriji sedim sa tri veeelike, bezdusne zene koje mi to saopstavaju kroz osmeh/ podsmeh i ubedjuju me da abortiram dok je vreme. Meni se prostorija vrti, vidim njih tri kako se kikocu u tresu im se ogromne grudi i podvaljak. Od tada mi je zneski smeh posebno strasan kada zvuci onako zlobno. Uzimam knjizicu i papire. Ne znam kako sam dosla do stanice, ne secam se. Znam samo da mi se u autobusu sve zacrnelo pred ocima, i stanicu pred moju mi se vratila slika.
Hodajuci prema zgradi sam pomislila kako nikada nikome nisam nista lose uradila i kako nisam zasluzila da dobijem bolesno dete. Rodicu ga! Sada to zvuci i smesno i naivno jer vise ne verujem toliko u pravdu kao onda. Ali, eto, ispada da sreca prati hrabre ili lude, kako god
Nisam vadila ni plodovu vodu, nista. Nisam htela. Znala sam da se sve biti OK. I jeste
Ne treba da se izvinjavas, ni nije normalno.bogomoljka, izvini, ali ovo ne lici na normalnu situaciju
ako govoris o komsiji sa kojom se razgovara o genetickim analizama koje treba odraditi nakon rizicnih stvari uocenih u trudnoci, ovo ne bi trebalo, niti smelo tako da izgleda i iz mog dvostrukog iskustva i ne izgleda
gde si to radila?
- - - - - - - - - -
ne, samo govorim na osnovu svoje struke i na osnovu licnog iskustva
zena za adolescente, a ove tri su grozota koju ne zelim nikome.
Ne treba da se izvinjavas, ni nije normalno.
Bila u sam u drzavnom domu zdravlja. Ginekolog je bila divna
Isla sam gde su me poslali, sada i da me pitas o detaljima- nemam veze.
U svakom poslu ima onih zbog kojih je ispravne sramota. Ne treba da se osecas prozvano
Meni ovde mnogo strasnje zvuci da neko u 9. nedelji na osnovu ultrazvuka moze da prognozira sanse za zeciju usnu, broj prstiju i mentalne probleme, za srce aj da im se nesto ucinilo sumnjivim, i da daje preporuku za abortus ,,dok je vreme'' nego sama neljubaznost i bahatost lekara.Bila sam u slicnoj situaciji. Nisam abortirala.
Sada mi sve izgleda kao da sam gledala film o nekom drugom, a tada...
16 god., drugi razred srednje. Saznajem da sam trudna, odlazim na ultrazvuk, 9. nedelja. Kod geneticara mi govore da su velike sanse da mi dete ima zeciju usnu, sest prstiju, poremecaje rada srca a mozda i mentalne probleme. Nikada necu zaboraviti tu scenu. U prostoriji sedim sa tri veeelike, bezdusne zene koje mi to saopstavaju kroz osmeh/ podsmeh i ubedjuju me da abortiram dok je vreme. Meni se prostorija vrti, vidim njih tri kako se kikocu u tresu im se ogromne grudi i podvaljak. Od tada mi je zneski smeh posebno strasan kada zvuci onako zlobno. Uzimam knjizicu i papire. Ne znam kako sam dosla do stanice, ne secam se. Znam samo da mi se u autobusu sve zacrnelo pred ocima, i stanicu pred moju mi se vratila slika.
Hodajuci prema zgradi sam pomislila kako nikada nikome nisam nista lose uradila i kako nisam zasluzila da dobijem bolesno dete. Rodicu ga! Sada to zvuci i smesno i naivno jer vise ne verujem toliko u pravdu kao onda. Ali, eto, ispada da sreca prati hrabre ili lude, kako god
Nisam vadila ni plodovu vodu, nista. Nisam htela. Znala sam da se sve biti OK. I jeste
