То ти кажем. Решење је или 3-4 странке оне најјаче нпр. Демократска, Напредна, СПС и УРС нпр. или укинути вишепартијски систем.
У Енглеској је рецимо парламент главни, понајвише Горњи дом. Код нас премијер има већи значај од председника, влада је та која иде испред скупштине.
И ЛДП је бољи од УРС-а, не много, али је бољи.
У Енглеској доминира доњи парламент, а премијер и министри су његов продужетак, тако да је премијер најодговорнија функција, поред тога имају већински систем бирање који фаворизује победу једне странке и коалиционе владе су реткост, садашња је коалициона, прва после више деценија.
Ми имамо мешовити систем, где председник има одговорност за спољне послове, а премијер за унутрашње.
Снага позиције зависи од расподеле места у парламенту.
Тадић је био предсеник са снажном подршком странке и бланко оставкама у фиоци, тако да је био најјача фигура у Србији, учинивши премијера невидљивим.
Тома би данас имао већи утицај да не мора да дели врх странке са Вучићем, што је аномалија у Србији, не правило.
И мора да се консултује са Дачићем, који се показао јогунаст, али пошто му странка није довољно јака, мора да слуша Тому и Вучића.
- - - - - - - - - -
Mogao bih da podrzim resenje u kojem mi biramo samo skupstinu pa da ona bira predsednika. Sa ovim stanjem imamo mogucnost da bude "vuku na dve strane". Kakvi god da su, neka dodju do izrazaja - pa neka budu ocenjeni na sledecim izborima. Da sprecimo obe strane da govore da im je druga strana smetala.
Онда укини пропорционални систем и уведи већински, једноставније је.
А председник из парламента и није председник, па та функција и може да се укине онда.
