Cveće u slici, pesmi i priči

[umbra*]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Lada]

 

[Lada]

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]

 

[*pustinjakinja]

Helianthus. Helia – sunce. Anthus – cvet. Sunčani cvet, suncokret.

Simbolika suncokreta u svim kulturama sveta je poprilično moćna, vezana za najvažnije aspekte života. On simboliše mudrost, sreću, zdravlje, plodnost i dugovečnost. Pošto se uvek okreće prema suncu, simboliše snagu, toplinu, postojanost i duboku odanost. Cvet je duhovnog rasta, fleksibilnosti i mogućnosti. Samim tim simboliše i bogatstvo i ambiciju.
U kineskoj tradiciji suncokret simboliše dug život, snagu i sreću a mlade kineskinje veruju da 3 semenke suncokreta bačene preko leđa omogućavaju susret sa budućim mladoženjom. Indijanci ga koriste u letnjim festivalima kao simbol žetve. Po njihovom verovanju cvet suncokreta donosi vitalnost, energiju i plodnost.
U starim vremenima ljudi su nosili ogrlice od nanizanih suncokretovih semenki verujući da ih čuvaju od velikih boginja. Veruje se i da leči depresiju, poboljšava stanje duha, rasteruje lošu energiju. Žuta boja suncokretovog cveta simboliše vitalnost i inteligenciju. To je biljka besmrtnosti.
Suncokret pripada planeti Sunca, astrološki znak mu je Lav, element Vatra a simbol Duhovnost.
U hrišćanstvu je simbol božije ljubavi i predstavlja nepokolebljivu veru da vodi dušu do najvišeg duhovnog nivoa.
Prvi su ga uzgajali meksički indijanci jos 2600 godine pre Hrista. Za Maye , Aztece i Inke predstavljao je sunčano božanstvo.
Nacionalni je cvet Ukraine, službeni cvet grada Kitakyusku, zvanični grb američke države Kansas.

Suncokret je cvet koji prati kretanje sunca. Ili bar tako tvrde priče i legende koje govore da je to nekada bio sasvim običan i neugledan cvet. Svi ostali cvetovi u polju i životinje koje su živele blizu stalno su mu se rugale zbog njegove jednostavnosti, usamljenosti i ružnoće. Suncokret je bio sam, napušten i tužno spuštene glave svaku noć. Ali ujutro, čim bi svanuo dan, suncokret bi digao svoju glavu i pomno pratio sunce, sve dok ono ne bi ponovo zašlo. I tako svaki dan. Sunce je odlučilo da nagradi taj mali tužni, jednostavni cvet i da mu boju svojih zraka. Tu prelepu zlatnu boju. Nagradilo ga sunce za njegovu ljubav i vernost. Od tada se više niko nije rugao suncokretu jer je bio najviši i najlepši cvet u polju obasjan sunčevim zrakama.

 

[*pustinjakinja]

Legenda o cveću: Suncokret​

Krvava Luna je obasjavala njeno uplakano lice...prošlo je mnogo dugih noći kako nije spavala. Mislila je samo na njega, na obožavanog čoveka za kojeg je živela. Videla ga je sasvim slučajno, jedne blage noći, dok je ista Luna obasjavala prozore njene odaje...bio je samo sena u daljini koja se pretvorila u najlepše i najmilije biće koje su njene mlade oči ikad videle.
Ali, taj Bog Sunca, zabave i muške lepote nije dolazio svake noći da bi video nju. Njegovo srce nije kucalo zbog nje, već zbog druge žene, njene sestre...Od tada svoje dane je provodila u zatamnjenim odajama tugujući nad svojom sudbinom, ali sa čežnjom je dozivala Noć, jer je njen voljeni tada dolazio...

Klitija je živela iz dana u dan sama i odvojena od spoljnog sveta, ne gubeći nadu. Čeznula je i iščekivala dolazak voljenog Apolona u njene odaje. Ali on je svake noći svoju ljubav poklanjao njenoj sestri Leukoteji...I odjednom, bez upozorenja, mržnja zameni ljubav i Klitija ocu otkrije tajnu ljubav svoje sestre. Leukoteja je bila kažnjena užasnom kaznom...živa je zakopana...
Bog Sunca nije mogao oprostiti Klitiji njen čin i ona je jedno jutro, tugujući umrla. Bog Sunca ju je pretvorio u Suncokret, koji će svaki dan slediti Sunce, ali će noću venuti i spuštati svoju glavu prema tamnoj zemlji... ( izvor net )

p.s mislim da je u tekstu napravljena greška, naime nije u pitanju Apolon već Helios

 

[Lada]

 

[*pustinjakinja]

Dok istražujem o suncokretima, sećanje me vrati u daleku prošlost.
Proleće, kraj prvog osnovne, beše neka priredba, ne mogu se setiti tačno povodom čega ( moguće da je u vezi 25. maja ),
ali su mi u sećanju živo ostali kostimi devojčica. Zelena haljinica, a na glavi šeširići u obliku suncokreta.
Mrštila sam se tad na oboje, kao i na samu priredbu, ali moram i danas priznati da je to bio jedan lep kadar u porteretu života.
Žao mi je što su fotografije izgubljene...ali eto, ostale su u memoriji.

 

[*pustinjakinja]

Zaplela se noc u moje prste
pa mi preti da jutro nece svanuti
da otici ces predaleko
a neces ni trepnuti

Cuti, da ti bar cujem srce
dok me ljubis zadnji put
da jos jednom ti cuvam dusu
a vec sutra idi bilo kud

Ref.
Voli me, voli me k’o prvog dana
kao Boga
k’o da nema na srcu rana
nista od toga

Voli me, voli i kad si daleko
i kada nemas srece
srce se kao suncokret
ka srcu okrece

Muzika i tekst: Aleksandra Milutinović

 

[umbra*]

SUNCOKRETI

U tužnom oku suncokreta,
što nemo prati neba bludnje,
tu su sve žeđi ovog sveta,
sva nespokojstva i sve žudnje.

Šume u strahu svom od mraka:
„Bog je pomalo sve što zari;
I svetlosti je jedna zraka
mera i cena sviju stvari!…

„Sve je što živi na dnu tmine
s prokletstvom nemim na svet palo
– Sve što ne gleda u visine,
i nije jednom zasijalo!…

“ S istoka kralji, obučeni
u teško zlato, stoje plačni;
I žreci sunca, naspram seni
prosjački vape u čas mračni.

Te tužne oči suncokreta
u mom su srcu otvorene –
Ali su sunca nakraj sveta,
i tiho slaze mrak i sene.

Pomreće noćas širom vrti,
dvoredi sjajnih suncokreta,
ali će biti u toj smrti
sva žarka sunca ovog sveta.

Jovan Dučić

 

[*pustinjakinja]

Znamo da kućni ljubimci dele osećanja svojih vlasnika.
No da li smo svesni koliko su naši cvetni ljubimci osetljivi na naš unutarnji svet ?
Od cveća se ništa ne može sakriti. Životinju možemo donekle i zavarati, cvet ne.

 

[*pustinjakinja]

Kažu da cveće lepo uspeva ako mu se posveti ljubav i pažnja. Baš kao i u međuljudskim odnosima.
No, baš kao i ljudi, čini mi se da i cveće nije spremno da razume, te ljubav i pažnja padaju u ponor ničega...
I onda se zamislim. Šta ponuditi od Duše veće ...

 

[PetarSamotnjak]

 

[*pustinjakinja]

Put cveća je prepun mirisa. Miris ostaje i kada se sve drugo zaboravi.
Taj mali trag nezaborava ume da osvetli svaki kut prekriven paučinom,
da uhvati u zamku odbeglu misao i otvori svaku bravu bez ključa.

 

[*pustinjakinja]

Koji to cvet zamiriše onako iznenada, niodkud, oko vas ?
Kojim putevima vas odvede ?

 

[Branko Lori]

Ruzmarin ! Naziv potiče od latinskog ros (rosa) i marinus (more), odnosno "morska rosa", što govori da je za njegov rast vrlo povoljan povetarac s mora, koji donosi vlagu.

Tu je i neizostavni Bosiljak ! Nekada sam ih voleo imati na terasi i u svojoj blizini ! Kad otvorim prozor noću i ujutro volim da mi zamirišu. Na mene deluju opojno i mistično
Uopšteno volim poljsko cveće živo šareno i razasuto po livadama u svoj svojoj lepoti i slobodi !

 

[PetarSamotnjak]

 

[*pustinjakinja]

Cvete beli

Cvete moj beli
od kada to ničeš tek tako
na mestima gde te niko
očekivao nije ni u najluđem snu
šta li su Anđeli želeli reći
mirisom tvojim što neodoljivo mami
dok krade uzdah u junskoj noći

Cvete moj beli
i da hoću da zaboravim
neki te vetar uvek donese
tamo nikneš, onde zamirišeš
tu nestaneš, pa se pojaviš
neko te slika bojama proleća
dok ime tvoje na jesen podseća

Cvete moj beli
Anđeli dragi da li su se razigrali
pa ne daju zaborava senka
na miris tvoj da padne
te ničeš i cvetaš po navici
u nemestu i nevremenu
u svakom mom begstva pokušaju

Nemojte Anđeli s cvećem da se igrate
posumnjaću i u Ljubav vašu
zar ne vidite, Nebo je kišama prelilo čašu
reke će da poplave i svet će da stane
u samo jednu kap, cvete moj beli
sve što ćutim će da isteče
pre nego korak stigne da uteče

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

Marklen Mosijenko, Belo cveće , 1928

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[Lada]

Zumbul

Jedan plavi,raskošni zumbul
terase moje,
na deo neba,liči

U susret njoj,
ljubičici snenoj,žudno hrli,
nežno je grli,
između dva rastanka u proleće.