Čudan?

[Urwald]

U svakodnevnom govoru reč "čudan/čudak" često nosi negativnu konotaciju i najčešće se koristi za opis osobe koja na neki način odstupa od onoga što se smatra "normalnim". Naravno, upitno je i to šta važi za "normalno".

Kako vi definišete „čudaka“? Ko određuje šta je čudno?
Da li je biti "čudan" nešto negativno/nepoželjno i sl?
Zašto ljudi imaju tendenciju da osuđuju ili odbacuju one koji se razlikuju?
Da li ste se ikada osećali kao da ste „čudni“ u nekoj situaciji? Kako ste to doživeli?

 

[DzoniDzon]

U praksi ljudi često povučene osobe sa manjim samopouzdanjem proglašavaju za čudake. Najveći čudaci su one osobe koje uopšte ne deluju čudno nego desi se neka situacija i ti onda vidiš da nešto nije kako treba. Svako se ponekad oseća čudno kada se nadje u nekoj situaciji ili u društvu sa ljudima sa kojima nema ništa zajedničko.

 

[lapsi]

Ne mora biti povučen, stidljiv, asocijalan. Može normalno funkcionisati u društvu, ali i zastupati neke čudne stavove ili imati čudne navike. Npr.da češe jaja u prisustvu žena.

 

[Urwald]

U praksi ljudi često povučene osobe sa manjim samopouzdanjem proglašavaju za čudake. Najveći čudaci su one osobe koje uopšte ne deluju čudno nego desi se neka situacija i ti onda vidiš da nešto nije kako treba. Svako se ponekad oseća čudno kada se nadje u nekoj situaciji ili u društvu sa ljudima sa kojima nema ništa zajedničko.

To za povučene osobe važi 100%, meni se xxx puta desilo da čujem na poslu iza leđa da me neko nozove čudnim jer sam povučen, ne pričam u društvu i sl.
A teško mi pada da pokušam da im objasnim da i da su mi najrođeniji ne bih hteo privatno da provodim vreme sa njima.

 

[Urwald]

Npr.da češe jaja u prisustvu žena.

A ako češe jaja u prisustvu drugih muških onda nije čudno?

 

[lapsi]

A ako češe jaja u prisustvu drugih muških onda nije čudno?

Nije. Muškima je to kao kada žena provlači prste kroz kosu. Vaški ima i gore i dole.

 

[DzoniDzon]

To za povučene osobe važi 100%, meni se xxx puta desilo da čujem na poslu iza leđa da me neko nozove čudnim jer sam povučen, ne pričam u društvu i sl.
A teško mi pada da pokušam da im objasnim da i da su mi najrođeniji ne bih hteo privatno da provodim vreme sa njima.

Ja sam često radio i bio u kolektivu sa ljudima sa kojima nemam 1% nečega zajedničkog. Tipa odem na teren sa kolegama i čitam knjigu a oni me gledaju kao debila i komentarišu kao sam zaludan isl. Mislim brate šta ima da bude čudno jer neko čita? Šta ja onda imam sa takvim ljudima da pričam? Volim epsku fantastiku, istoriju, tehniku, obožavam tematike o drugom svetskom ratu, o mornarici, istraživačima isl. I ja treba stalno da spuštam svoju lestvicu i da pričam sa ljudima koji veruju da Putin jaše medveda? Bavim se privatnim poslom koji nema veze sa onim sto radim u firmi, krećem se po raznim i dobrim i lošim krugovima, pokušavam da osetim život. Gledam da živim kroz sopstveni doživljaj a ne da čekam da mi se kaže i objasni šta treba da radim, mislim itd.

 

[Skafander]

Da li vas zovu "čudnim"? I zašto?

Tema za sve one koji nisu "normalni" po kalupu većine.

Zovu vas čudnima? Super. To znači da ste možda samo normalni u nenormalnom društvu.

Ja, recimo, kažu da sam čudan.

Zašto?

Zato što:

Kupam se svaki dan.

Nemam Facebook.

Vozim bicikl umesto auta — jer mi to daje zdravlje, slobodu i mudrost, ne statusnu laž.

Ne pušim.

Ne pijem.

Ne pljujem.

Ne psujem.

Imam manire, kulturu, ljubaznost, učtivost.

Uredan sam, pristojan i nesebičan.

Ne idem na more da se slikam za Instagram — idem na jezero, u mir, prirodu i tišinu.

Ne gledam televiziju (ni "Zadrugu", ni "Utisak", ni "Zvezde Granda").

Jedem jedan obrok uveče, danju postim, jer želim da moj organizam ima snagu a ne tromost. Da organizam pojede toksine i loše ćelije i da mozak radi brže i bolje.

Ne jedem slatkiše, ne padam na "šećerne laži".

Brijem se, ne puštam bradu, jer nisam "trend".

Sam se šišam, jer znam bolje šta mi treba nego frizer sa TikToka.

Nisam "nakazno tetoviran" – moje telo je već original, ne treba mu šara.

Ne pratim modu, jer mi je karakter jači od brenda.

Ne izlazim uveče da blejim po betonu i kupujem buku.

Ne koristim klimu – koristim prirodu i zdrav razum.

Pijem mnogo vode, jer sam živo biće, ne konzerva.

Slušam muziku – onu koja dušu hrani, ne onu koja mozak prazni.

Volim pse više nego mnogo ljudi.

Volim slobodu, ne okove kredita, šefova, statusnih simbola.

Volim ljubav, prirodu, humor, nauku, optimizam.

Retko kupujem garderobu – kad stara funkcioniše, nova mi ne treba.

Ne idem po tržnim centrima – ne tražim smisao u plastici i popustima.

Nisam lenj, ni fizički ni mentalno.

Nisam egoista – život mi nije samo JA-JA-JA.

Radim društveno koristan posao, ne trčim samo za platom i statusom.

Pošten sam, pravedan, skroman, lojalan, veran.

Nisam pokvaren, ne podmećem drugima nogu da bih ja napredovao.

Ne zapošljavam se preko veze, ne ulazim u krug nepotizma i korupcije.

Ne idem u kladionice, ne pratim "ko je dao gol" nego ko je ostao čovek.


I sve to – u ovom svetu – znači da sam ja… čudan.

A možda sam samo poslednji Mohikanac normalnosti?

Zato vas pitam:
Da li i vas neko zove "čudnim"? Zašto?
Šta radite, mislite ili osećate, a društvo vam kaže: "Šta ti, čoveče, nisi normalan"?

Možda nismo mi čudni — možda je svet samo zaboravio šta znači biti čovek.

 

[lapsi]

Da li vas zovu "čudnim"? I zašto?

Tema za sve one koji nisu "normalni" po kalupu većine.

Zovu vas čudnima? Super. To znači da ste možda samo normalni u nenormalnom društvu.

Ja, recimo, kažu da sam čudan.

Zašto?

Zato što:

Kupam se svaki dan.

Nemam Facebook.

Vozim bicikl umesto auta — jer mi to daje zdravlje, slobodu i mudrost, ne statusnu laž.

Ne pušim.

Ne pijem.

Ne pljujem.

Ne psujem.

Imam manire, kulturu, ljubaznost, učtivost.

Uredan sam, pristojan i nesebičan.

Ne idem na more da se slikam za Instagram — idem na jezero, u mir, prirodu i tišinu.

Ne gledam televiziju (ni "Zadrugu", ni "Utisak", ni "Zvezde Granda").

Jedem jedan obrok uveče, danju postim, jer želim da moj organizam ima snagu a ne tromost. Da organizam pojede toksine i loše ćelije i da mozak radi brže i bolje.

Ne jedem slatkiše, ne padam na "šećerne laži".

Brijem se, ne puštam bradu, jer nisam "trend".

Sam se šišam, jer znam bolje šta mi treba nego frizer sa TikToka.

Nisam "nakazno tetoviran" – moje telo je već original, ne treba mu šara.

Ne pratim modu, jer mi je karakter jači od brenda.

Ne izlazim uveče da blejim po betonu i kupujem buku.

Ne koristim klimu – koristim prirodu i zdrav razum.

Pijem mnogo vode, jer sam živo biće, ne konzerva.

Slušam muziku – onu koja dušu hrani, ne onu koja mozak prazni.

Volim pse više nego mnogo ljudi.

Volim slobodu, ne okove kredita, šefova, statusnih simbola.

Volim ljubav, prirodu, humor, nauku, optimizam.

Retko kupujem garderobu – kad stara funkcioniše, nova mi ne treba.

Ne idem po tržnim centrima – ne tražim smisao u plastici i popustima.

Nisam lenj, ni fizički ni mentalno.

Nisam egoista – život mi nije samo JA-JA-JA.

Radim društveno koristan posao, ne trčim samo za platom i statusom.

Pošten sam, pravedan, skroman, lojalan, veran.

Nisam pokvaren, ne podmećem drugima nogu da bih ja napredovao.

Ne zapošljavam se preko veze, ne ulazim u krug nepotizma i korupcije.

Ne idem u kladionice, ne pratim "ko je dao gol" nego ko je ostao čovek.


I sve to – u ovom svetu – znači da sam ja… čudan.

A možda sam samo poslednji Mohikanac normalnosti?

Zato vas pitam:
Da li i vas neko zove "čudnim"? Zašto?
Šta radite, mislite ili osećate, a društvo vam kaže: "Šta ti, čoveče, nisi normalan"?

Možda nismo mi čudni — možda je svet samo zaboravio šta znači biti čovek.

Jesi li ti prijatelju uopšte živ?

 

[Skafander]

Jesi li ti prijatelju uopšte živ?

Jesam, jesam, hvala ti što pitaš. Ma umorili me dogmaši i egoisti. Morao sam da spavam, hehe. Da odmorim dušu. Hvala ti što misliš i na mene. Hehe

 

[Urwald]

Ja sam često radio i bio u kolektivu sa ljudima sa kojima nemam 1% nečega zajedničkog. Tipa odem na teren sa kolegama i čitam knjigu a oni me gledaju kao debila i komentarišu kao sam zaludan isl. Mislim brate šta ima da bude čudno jer neko čita? Šta ja onda imam sa takvim ljudima da pričam? Volim epsku fantastiku, istoriju, tehniku, obožavam tematike o drugom svetskom ratu, o mornarici, istraživačima isl. I ja treba stalno da spuštam svoju lestvicu i da pričam sa ljudima koji veruju da Putin jaše medveda? Bavim se privatnim poslom koji nema veze sa onim sto radim u firmi, krećem se po raznim i dobrim i lošim krugovima, pokušavam da osetim život. Gledam da živim kroz sopstveni doživljaj a ne da čekam da mi se kaže i objasni šta treba da radim, mislim itd.

Pa kontam da ako se izdvajamo iz "krda" neminovno nam neko mora nalepiti epitet "čudan". Fazon kao kada igraš Tetris:
Ako se uklopiš - "nestaneš"
Kontam da je to onda širi društveni problem, pogotovu jer će biti i onih koji pored lepljenja tog epiteta na nekog moraju i da "čačkaju mečku".

 

[Edmund]

osećali

Čuš osećali?!
Ceo život nosim tu etiketu
Često u negativnom kontekstu

 

[Urwald]

Čuš osećali?!
Ceo život nosim tu etiketu
Često u negativnom kontekstu

Za šta je tačno vezano biti čudan kod tebe?

 

[Samsonight]

Da li ste se ikada osećali kao da ste „čudni“ u nekoj situaciji? Kako ste to doživeli?

Nisam se osećala, ali mi se mnogo puta reklo, insinuiralo i pokazalo.
Prvo mi je bilo malo krivo.
Imam fotku na rođendanu drugarice iz osnovne-stvarno izgledam kao čudak među ostalima koji su svi OK.
Ćale mi je kupio muški duks na vašaru te godine (!), i mnogo veći nego što mi treba, i sva sam kao bila prezahvalna jer sam uopšte pozvana na taj event.
U srednjoj školi mi je već:"Čudna si!" postalo prijatno. Zavolela sam biti čudnom.

Na fakultetu mi je bilo uvredljivo ako moje kolege ne misle da sam čudna.

Sad sam već u nekom stadijumu života kad me boli uvo za sve. Čak i ako do mene stigne znamenje da moja rođena sestra misli da sam čudna!
Šta me briga-Imam dve sestre, pa ako sam jednoj čudna-ovoj drugoj sam čudna za medalju i usput zaslužujem epolete za preživljavanje i ostajanje sasvim svojim!

 

[Edmund]

Za šta je tačno vezano biti čudan kod tebe?

Za sve
Za pojavu, stavove... Možda i karakter i prirodu

 

[lapsi]

Ne da sam čudna!!!!
Odudaram.

 

[Urwald]

U srednjoj školi mi je već:"Čudna si!" postalo prijatno. Zavolela sam biti čudnom.

Čudna u smislu?

 

[Urwald]

Za sve
Za pojavu, stavove... Možda i karakter i prirodu

Kako je to uticalo na tvoj sadašnji odnos sa ljudima?

 

[Edmund]

Kako je to uticalo na tvoj sadašnji odnos sa ljudima?

Dobro pitanje
Loše je uticalo na ljubavni život
Nemam veštine ni umeća prilaženja i stvaranja veza
Sa ljudima sam sad... Ok... Ne dam se
Umem donekle... Zavisi koja sredina je u pitanju
Lakše mi je u novim i nepoznatim društvima

 

[Edmund]

Što bi @lapsi ?
Čemu zabezek?

 

[DzoniDzon]

Pa kontam da ako se izdvajamo iz "krda" neminovno nam neko mora nalepiti epitet "čudan". Fazon kao kada igraš Tetris:
Ako se uklopiš - "nestaneš"
Kontam da je to onda širi društveni problem, pogotovu jer će biti i onih koji pored lepljenja tog epiteta na nekog moraju i da "čačkaju mečku".

Pa vidi ovako par ljudi je tako duži period pokušavlo aktivno da me provocira na šta sam bio hladan. Ne zato što nisam hteo da odgovorim nego me zanimalo dokle su spremni da idu. E kad su došli do kraja onda su se iznanadili kako eto i ja mogu da postanem i primitivan i agresivan i to 100 puta vise od njih i da sam spreman da ih izlomim. Jednu budalu sam i izlomio i bio i na sudu i gle čuda dobio vrlo malu novčanu kaznu jer svi očevici svedočili u moju korist. Od tog trenutka ni jedna budala se više nije kačila u tom okruženju. Bukvalno smo živeli jedni pored drugih kao da ne postojimo. I najbolje je tako. Ja ne postojim za tebe i ti ne postojis za mene.

 

[Urwald]

Dobro pitanje
Loše je uticalo na ljubavni život
Nemam veštine ni umeća prilaženja i stvaranja veza

U kom momentu kreće problem?

Sa ljudima sam sad... Ok... Ne dam se
Umem donekle... Zavisi koja sredina je u pitanju
Lakše mi je u novim i nepoznatim društvima

Kontam da onda moraš imati i neko manje - prilično dobro društvo oko sebe?

 

[lapsi]

Što bi @lapsi ?
Čemu zabezek?

Na mene nisi ostavio takav utisak, čak šta više stvorila sam sliku ljepuškastog prepotenka?! Sada sam se zamislila dobro!

 

[Edmund]

ljepuškastog prepotenka

Ahahhahaha

Uljepšala si mi dan

 

[Urwald]

Pa vidi ovako par ljudi je tako duži period pokušavlo aktivno da me provocira na šta sam bio hladan. Ne zato što nisam hteo da odgovorim nego me zanimalo dokle su spremni da idu. E kad su došli do kraja onda su se iznanadili kako eto i ja mogu da postanem i primitivan i agresivan i to 100 puta vise od njih i da sam spreman da ih izlomim. Jednu budalu sam i izlomio i bio i na sudu i gle čuda dobio vrlo malu novčanu kaznu jer svi očevici svedočili u moju korist. Od tog trenutka ni jedna budala se više nije kačila u tom okruženju. Bukvalno smo živeli jedni pored drugih kao da ne postojimo. I najbolje je tako. Ja ne postojim za tebe i ti ne postojis za mene.

Kapiram to, imao sam sličnih situacija - najčešće je pretnja dovoljna da takve skinem sa grbače. Baš se spremam sutra sa jednim da uđem u neku raspravu jer mi je danas skakao nad glavom. Čisto da mu stavim do znanja da neki putevi vode u provalije.