CRveNA SOBA (zabranjen ulaz)

Kad bi ti čovječan bio, moje bi ruke živjele,
vezući nježnosti i platna svilena,
da ti prinesu haljine čudesne legende.

Kad bi ti čovječan bio,
oči bi moje upaljene sjale danju i noću,
I uperene bi tako bile u tebe što sav bi blistao,
kao onaj što se okrunio bio sunčevim plamenom.

Kad bi ti čovječan bio, moja bi usta voće bila
za tvoju žeđ, i za tvoj san muzika ljubavna,
svečanost utjehe za tvoje nježnosti.

Kad bi ti čovječan bio, ja bih ti bila igračka djetinja,
oružje za tvoj rat, flauta u poznim ljetima
koja bi pjevala obredu vrlo bliskom smrti.

Kad bi ti čovječan bio, O, Odabrani,
ja bih sve bila u tvome postojanju.
Ali sam ništa . . .
Nisam drugo već ova žudnja neodoljiva da postojim.

I mislim, kad bi ti čovječan bio,
da bi ruke moje živjele vezući nježnost i svilu,
da ti prinesu haljine čudesne legende.

M. C.
 
decorative20framed2020mirrorgo.jpg


Ponekad u suton neki lik
gleda nas iz dubine ogledala;
umetnost treba da je poput ogledala
koje nam otkriva nas sopstveni lik.
 
cintwin5ho.jpg


Prepirali su se i ustanovili da nisam luda. A ustanovili su to samo zato sto sam se za vreme posmatranja svim silama savladjivala da se ne odam. Nisam se odala, jer se bojim ludnice; bojim se da ce me tamo omesti da se tamo bavim svojim ludackim poslom. Zakljucili su da sam sklona afektima i jos tome nesto slicno, no inace da sam zdrave pameti. Oni su tako zakljucili, ali ja znam da sam luda. Lekar mi je prepisao lecenje, uveravajuci me, ako se budem strogo pridrzavala njegovih propisa, da ce to proci. Sve sto me uznemiruje proci ce. O, sta bih ja dala da to prodje! Suvise me muci. Ispricacu redom kako i zbog cega je doslo do tog posmatranja, kako sam poludela i kako sam ispoljila to svoje ludilo.
 

Ovaj tango za mene, tebe, nju i njega
Je tako opasan ples, po nasu divlju glad
Tako tesko se u nama, lomi daljina koja kida
A umreti je lako, svaki put nebo zna, cuje glas,
Ti si sam, i plasi te do smrti

Znam zelis da sam tu, da hodamo po tlu, toplom od suza
Noc kad mene ne bude pomisli da san pada ti na lice
Gde saputace mrak, zastace ti dah, cekaces sama

 
"O ludače divna pijanico!
Kada razvališ svoja vrata i staneš igrati
budalu pred gomilom;
Kada za jednu noć istreseš kesu i rugaš se trezvenosti;
Kada ideš čudnim putevima i igraš se
beskorisnim stvarima;
Ne haj za sklad i pravo!
Kada razvališ svoja jedrila na buri i krmilo
se krhka nadvoje,
Onda ću te i ja pratioti druže,
i pijan u ponor otići.

Straćio sam mnoge dane i noći u društvu trezvenih,
mudrih suseda.
Mnogo znanja osedelo mi kosu,
mnogo bdenja pomutilo mi pogled.
Godinama sam pabirdžio među stvarima
i gomilao parčad i tralje:
Smrvi ih i igraj po njima
i zavitlaj sve u vetar.
Jer znam sa je najviša mudrost: pijan u ponor otići.

Ostavi neka se izgube sve krivudave sumnje,
ostavi me da izgubim putanju svoju bez nade.
Pusti besnu buru neka me otkine sa mojih lengera.
Svet je naseljen dostojnicima i radnicima,
korisnim i pametnim.
To su ljudi koji su lako prvi, i ljudi koji skromno
idu za njima.
Ostavi ih neka budu srećni a i neka rade na sreću drugih,
a mene ostavi da budem lud i nekoristan.
Jer znam da je kraj svakoga rada: pijan u ponor otići.

Ovoga se časa odričem svih prava da me ubrajaju u redove
čestitih ljudi.
Neću se više ponosiiti znanjem i sudom svojim
o dobru i zlu.
Razbiću sud sećanja, prosuću poslednje kapi suza.
Okupaću se u peni rujniga bisernog vina
i razvedriti svoj smeh
I namerno ću razderati obrazinu staloženog građanina.
I zavetovaću se sveto da ću biti bez dostojanstva
i pijan u ponor otići."
 
090103ch10reddevil30mm.jpg


Ali, najdivnija medju zverima, covek je istovremeno i zver cije su celjusti razjapljene prema beskrajnosti, i to je izvor njegove patnje i nezadovoljstva. Sve slati koje je okusao, sva zverstva koja je pocinio, svi drumovi kojima se uputio ne mogu ga zasititi; njegova je glad neutoljiva, jer to je metafizicka glad: sve telesne ekstaze kojima se predavao bile su samo uzaludni pokusaji da prekoraci granice telesnog.
 
firespirit-1.jpg


:arrow: Uzletanje nad prosecnim
:arrow: Strasno, mucno osecanje preobilja u tamnijem, punijem i neodredjenijem vidu
:arrow: Ekstaticka afirmacija citavog zivota
:arrow: Mocno i blazeno istovremeno
:arrow: Panteisticka simpatija sa zadovoljstvom i bolom
:arrow: Osvecenje najstrahovitnije i najproblematicnije osobine egzistencije
:arrow: Vecita volja za stvaranjem, plodnoscu i vracanjem
:arrow: Osecanje jedinstva u odnosu na nuznost stvaranja i unistenja


8)
 
@Divlja

Судећи по овом, морам признати да си ти заиста достигла највиши ниво просвећености у рангу 7. неба, 10 сефирота и највише Бодишатве пред излазак из кармичког точка реинкарнације. :mrgreen:
 
10-1.jpg

am I flying on the wind, or you keep me there, am I learning how to spread my wings, or you are spreading them to me, are you making me to stay by your touch, just one,or I'm just dreaming some strange dreams for this time, I give in, becoming white of all the light, you are drawing in in my eyes...it is just the dance of a lost swan...
 
Black20Dress20Red20Rose-1.jpg

crvena ima mnogo nijansi, mnogo sjaja i gorchine, mnogo tame i slasti...
gubim se u tom lavirintu, gde osecjanja poprimaju boje
pucaju od zrelosti,
boja uzvrele krvi, zaspalih usana ruzha
o, chiji se trn tako pruzha , i bode, kako bode..
svetlost i tama, kuda li putanje samo njihove tezhe
na vrhu nosecji mene celu, razapetu...
o volim, kako samo volim tu radost i bol, gde gorchina ne uchini mi se sladja, poput crnila maka u senci sjaja, njegovih krilatih sokova..
crvena, ima toliko nijansi, toliko, da puca podamnom crnilom svojim..
ja mu se predajem, korak... u vechnost
 
Jer lepota. F., dobro to upamti, samo je lepota u isti mah bozanska i vidna, i tako je ona put culnoga, ona je, mali F., put umetnika ka duhu. A mislis li ti, dakle, moj dragi, da ikada moze postici mudrost i pravo musko dostojanstvo onaj koga put ka mudrosti vodi kroz cula? Ili, naprotiv, verujes ( a ja ti dopustam da sam odlucis) da je to opasno- umilan put, uistinu put lutanja i greha, koji nuzno zavodi? Jer ti treba da znas da pesnici ne mogu ici putem lepote a da im se ne pridruzi eros, i ne nametne im se za vodju; pa cak i ako smo junaci svoje vrste i cedni ratnici, mi smo kao zene, jer strast je nase uzdizanje, a nasa ceznja mora ostati ljubav,- to je nasa slast i nasa sramota. Vidis li dakle da mi pesnici ne mozemo biti ni mudri ni dostojanstveni? Da nuzno moramo lutati, nuzno moramo ostati raspusni i pustolovi osecanja?


nc8rs.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top