U novija vremena, pojavila su se kod nas neka mišljenja koja su bar do izvesne mele dovela u pitanje takva tradicionalna tumačenja; od strane Radivoja Radića i Tibora Živkovića, kao i jednim delom (ili barem indirektno) Predraga Komatine. Ozbiljnija analiza pisanih izvora ukazuje da se naše većinsko viđenje stare Dioklitije zasniva na tumačenju da je Porfirogenit maltene zaboravio da navede da su Dioklićani bili Srbi, .....
Када кренемо са моралисањем по матрици "дај да погледамо наше двориште, колико смо ми грешни и неваљали" такво моралисање, или паламуђење што би наш народ рекао, нас може само одвести на погрешан колосјек, а некад богами и странпутицом ка аутошовинизму.
Овдје је тема тзв црвена Хрватска, ако има везе са Дукљом, а има, да се на то фокусирамо.
Немам појма да ли је већинско виђење међу Србљем да је Коста заборавио да наведе да су Дукљани Срби, али када смо се већ дотакли на жалост упокојеног Тибора он је у свом дјелу (
овдје стр. 122-123) у осврту на погл 35 дао објашњење које је ван сваке разумне сумње тачно;
Већ је раније извео закључак да су поглавља 29-36 недовршена, а овдје и да је садржај у погл. 35 само нацрт гдје је Коста поновио само оно што је већ написао у поглављу 29 и да је по прикупљању информација из извора које корсти намјеравао да изложи историју и савремено познавање тадашње Дукље. Ако је нешто нацрт, само питање "зашто у погл.35 није поменуо Србе?" је бесмислено.
.... i onda uz kolektivno predstavljanje čitavog tog primorskog pojasa sklavinija kao srpski prostor, tradicionalno (i rekao bih jednim delom dnevno politički motivisano) poznije istorijske izvore tumačimo kroz istu vizuru, prilagođavanja svake reči gledištu da je Duklja stara srpska država.
Ако ћемо право, такав калуп мање-више сви користе, можемо погледати енглеску историју, рани средњи па и развијени средњи вијек, видјећемо да је такав приступ присутан. Разлика је да ли ће се код таквог приступа вршити и једно препарирање и дестиловање историје што у Хрватској раде, или ће се временом одустати од неодрживих тврдњи или увјерења.
Важни су и мотиви, да ли ћемо робовати политичким мотивима зарад неких актуелних процеса или тежити бољем сагледавању историјских процеса.
Што се Дукље тиче и историје тог простора од XI вијека па на овамо, има сасвим довољно "муниције" која ће дати потврду да је историја тог простора неодвојив део српске историје, а како ће на то гледати неки који и тако имају само анимозитет према Србима, кога брига.
