Pa jeste ali nije postojala šizma koliko znam u odnosu na Vizantijsku crkvu već obrnuto Rim je doživljavao i prihvatio tako da se grčka crkva otcepila!
Međutim mi možemo unutar nas Srba da znamo ponešto o Bosanskoj tj. ima dokaza da nije bila Rimaska ali ne možemo to dokazati nekome!
Vladimir Ćorović:
"Bosna i Hercegovina, na citavom svom podrucju, nemaju ni onoliko pravoslavnih manastira koliko ih ima sam
Novi Pazar; a nijednog koji bi se približno mogao meriti sa Studenicom, Sopocanima, Žicom ili Decanima.
U samoj Bosni, koliko danas znamo, sve do XIV veka nije bilo nijednog pravoslavnog episkopa,
a takozvana dabarska episkopija, koju je osnovao Sv. Sava i koja je posle postala bosanska,
pripadala je tada raškoj, a ne bosanskoj državi. U Humu, medutim, bio je pravoslavni episkop najpre u Stonu,
posle u Petrovu Manastiru na Limu, a od XVI veka u Trebinjskom Manastiru. Od humskih i travunskih manastira,
koji su danas u Hercegovini, jedina je Zavala, koja, po mom mišljenju, nije mlada od XIV veka;
trebinjski Sv. Stevan nije danas ocuvan ni u ruševinama; a svi ostali: Trebinjski manastir (Tvrdoš),
Žitomišljic, Duži i Dobricevo poticu iz XVI ili iz još docnijih stoleca.
U Bosni, isto tako; sigurno je samo za Dobrun da je iz XIV veka; svi ostali manastiri ili su,
u najboljem slucaju, iz XV stoleca (Papraca, Rmanj) ili su još
kasniji (Lomnica, Ozren, Vozuca, Tamna, Gostovic, Moštanica, Gomionica, Liplje i Krupa).
Još 1516. pisao je pop Vuk u Sarajevu, kako je „pravoslavne vere hrišcanske u ovoj zemlji velika oskudica,
tako da se ništa ne nalazi". Pojava je lako razumljiva.
Gonjena i od vlasti i od katolickih sveštenika, pravoslavna crkva nije mogla da se nesmetano razvija,
narocito ne s bogomoljama koje bi upadale u oci i bile dokaz snage „šizmatika".
Pravoslavni elemenat ispovedao je svoju veru krijuci ili u vrlo skromnim, danas propalim hramovima.
Da se u takvim prilikama nije mogla razviti u Bosni pravoslavna književnost slicna onoj u Srbiji,
gde su manastiri bili prava književna središta, razume se samo po sebi.
Kad se pocne javljati širi književni interes bice to u vezi sa širenjem uticaja pecske patrijaršije,
posle pada bosanske države, i onda, kad ljudi iz bosansko-hercegovackih manastira dodu u mogucnost
da tešnje opšte i saraduju sa svojim drugovima iz ostalih manastira. "
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/bih/vcorovic-bih-knjizevnost_l.html
