Contra eremitae

Целибат је само за најјаче међу људима. Човек који савлада своју сексуалност више није обичан човек који егзистира у овој природи, већ нужно постаје надприродан. Уздржавање од сексуалних активности није за сваког. Што рече Ниче, не треба чедност саветовати слабим људима јер ће код њих оно створити противефекат, те ће водити у распаљеност чула.
Чедност је само за људе који имају снажну господарећу вољу. Чедност је само повишена мужевност! Појачана активност!
 
Matej 19

9 Него, ја вам кажем да ко остави своју же -
ну, сем због прељубе, и ожени се другом,
чи ни прељубу, и ко се ожени распуш те ни -
цом, чини прељубу.”
10 А његови ученици му рекоше: „Ако је
тако човеку са женом, није добро женити
се.” 11 А он им рече: „Не схватају сви ове
ре чи, него они који ма је дато. 12 Јер има
ушкопљеника који су се из утробе материне
тако родили иако нису згрешили, и има уш -
копљеника који су сами себе ушкопили ра -
ди царства небескога, и они су веома ис так -
нути. Ко може да схвати, схватиће.
 
Šta je ovo ovde?
Gomila drkadžija koji bi da svoj status predstave kao "višu muževnost". :kafa:

Ајде? Не знам шта си хтео овим рећи, али постигао си једно - избламирао си се жестоко.

Не знам на које 'дркаџије' мислиш... ја ти ту не спадам. А мој претходни коментар се односио на све врсте полних уживања, па тако и на мастурбацију.

Све у свему, ти си вероватно пример човека који свој кукавичлук и слабост крије иза 'хумора'.

Видим да не знаш неке ствари и да си невероватно површан, па да ти мало појасним. Да, чедност је изворно мушки идеал. Не само идеал, већ једна од најмужевнијих стања.
Мушкарац који је опседнут сексуалношћу, давно је изгубио своју мужевност. Он постаје женствени мушкарац или прикривени, потиснути хомосексуалац. Мушкарац је потпун тек у духу, а та фалусна мужевност није ништа друго до скрнављење изворне мужевности.
Елем, мушкарац је активни принцип и као такав он не жели да се предаје уживањима, не жели да поклекне пред налетима страсти и анималних нагона, јер тада постаје пасиван (женски принцип - јин). Он суверено господари самим собом. С обзиром да мушкарац представља активни принцип (јанг), он свуда тражи искључиво борбу. Најпре борбу са унутрашњим непријатељем, борбу са оним што је у њему искључиво људско, али и анимално, а затим и спољашњу борбу - борбу против разноразних непријатеља. И као такав, мушкарац не жели да се без борбе преда уживањима који могу да га спутају у духовној реализацији и буђењу истинске мужевности. А истинска мужевност почива у чисто активном принципу - борби, како унутрашњој тако и спољашњој. Зато се и каже да је истински мушкарац тек онај који је успео да у себи пробуди и споји аскетску и ратничку улогу.

Баш такви попут тебе, опчињени сексуалношћу, нису више мушкарци. Такви као ти примају мерило мушкости из туђих руку. Немају више вредност сами по себи. Данас је мерило маскуланитета постао број љубавних афера, полних односа и све оно што је иначе карактеристично за жене које све пребивају у полности. Тиме ти и теби слични примате мерило своје мушкости из женских руку и тада наравно да више нема мушкарца. Наступа феминизираност.

И није нимало случајно што се од припадника свих витешких редова који су у историји до сад постојали, тражила уздржаност од сексуалних активности.

Искрено, ја се још се нисам определио за целибат, тако да не браним овај концепт из субјективних разлога. Још увек стојим онамо где је свети Августин био када се молио: "Господе, дај ми чедност, али не још" :D .
 
Poslednja izmena:
Ајде? Не знам шта си хтео овим рећи, али постигао си једно - избламирао си се жестоко.

Не знам на које 'дркаџије' мислиш... ја ти ту не спадам. А мој претходни коментар се односио на све врсте полних уживања, па тако и на мастурбацију.

Све у свему, ти си вероватно пример човека који свој кукавичлук и слабост крије иза 'хумора'.

Видим да не знаш неке ствари и да си невероватно површан, па да ти мало појасним. Да, чедност је изворно мушки идеал. Не само идеал, већ једна од најмужевнијих стања.
Мушкарац који је опседнут сексуалношћу, давно је изгубио своју мужевност. Он постаје женствени мушкарац или прикривени, потиснути хомосексуалац. Мушкарац је потпун тек у духу, а та фалусна мужевност није ништа друго до скрнављење изворне мужевности.
Елем, мушкарац је активни принцип и као такав он не жели да се предаје уживањима, не жели да поклекне пред налетима страсти и анималних нагона, јер тада постаје пасиван (женски принцип - јин). Он суверено господари самим собом. С обзиром да мушкарац представља активни принцип (јанг), он свуда тражи искључиво борбу. Најпре борбу са унутрашњим непријатељем, борбу са оним што је у њему искључиво људско, али и анимално, а затим и спољашњу борбу - борбу против разноразних непријатеља. И као такав, мушкарац не жели да се без борбе преда уживањима који могу да га спутају у духовној реализацији и буђењу истинске мужевности. А истинска мужевност почива у чисто активном принципу - борби, како унутрашњој тако и спољашњој. Зато се и каже да је истински мушкарац тек онај који је успео да у себи пробуди и споји аскетску и ратничку улогу.

Баш такви попут тебе, опчињени сексуалношћу, нису више мушкарци. Такви као ти примају мерило мушкости из туђих руку. Немају више вредност сами по себи. Данас је мерило маскуланитета постао број љубавних афера, полних односа и све оно што је иначе карактеристично за жене које све пребивају у полности. Тиме ти и теби слични примате мерило своје мушкости из женских руку и тада наравно да више нема мушкарца. Наступа феминизираност.

И није нимало случајно што се од припадника свих витешких редова који су у историји до сад постојали, тражила уздржаност од сексуалних активности.

Искрено, ја се још се нисам определио за целибат, тако да не браним овај концепт из субјективних разлога. Још увек стојим онамо где је свети Августин био када се молио: "Господе, дај ми чедност, али не још" :D .

Ja sam iz ovoga shvatio da je petao feminizirani latentni homoseksualac. :eek:
001pevac.jpg
 
средиште аскетизма је борба са смрћу, јер аскетизам идентификује смрт као паразита који људску природу води и вуче ка небићу из кога је створена. у том смислу, надвладати смрт у себи значи надвладати своју људску природу, коју смрт прожима. у томе је суштина аскетског подвига.
 
средиште аскетизма је борба са смрћу, јер аскетизам идентификује смрт као паразита који људску природу води и вуче ка небићу из кога је створена. у том смислу, надвладати смрт у себи значи надвладати своју људску природу, коју смрт прожима. у томе је суштина аскетског подвига.
A, to li je! Asketi su oni koji su preležali smrt. Ko Čak Noris, sunce ti! :eek:
 
Zazijavalo

Е мој ти, па ти и не знаш шта је истинска аскеза! Када неко помене аскезу ти вероватно помислиш на самомучење, а аскеза суштински нема везе са тим. Аскеза се саветује само људима аристократског духа и онима који немају сажаљења према себи. Достојевски то лепо објашњава: "Аристократа кад силази у демократију, он је заносан. Никога не вређа, а сви га мрзе. За њега ништа није да жртвује себе, свој живот али и туђ."

Аскеза је урођена само оним људима који имају несавладиву вољу за моћ. Најпре да господаре собом, јер онај ко је укротио своје нагоне и превладао оно што је у њему само људско, стиче моћ да праведно господари и другима. Онај ко је најпре строг према себи, стиче право да буде строг и неумољив према другима. Није то за људе плебејског, ропског духа. Даље ти од аскезе и посвети се разонодама и играма које су резервисане за гомилу.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Е мој ти, па ти и не знаш шта је истинска аскеза! Када неко помене аскезу ти вероватно помислиш на самомучење, а аскеза суштински нема везе са тим. Аскеза се саветује само људима аристократског духа и онима који немају сажаљења према себи. Достојевски то лепо објашњава: "Аристократа кад силази у демократију, он је заносан. Никога не вређа, а сви га мрзе. За њега ништа није да жртвује себе, свој живот али и туђ."

Аскеза је урођена само оним људима који имају несавладиву вољу за моћ. Најпре да господаре собом, јер онај ко је укротио своје нагоне и превладао оно што је у њему само људско, стиче моћ да праведно господари и другима. Онај ко је најпре строг према себи, стиче право да буде строг и неумољив према другима. Није то за људе плебејског, ропског духа. Даље ти од аскезе и посвети се разонодама и играма које су резервисане за гомилу.

Bravo.
 
Е мој ти, па ти и не знаш шта је истинска аскеза! Када неко помене аскезу ти вероватно помислиш на самомучење, а аскеза суштински нема везе са тим. Аскеза се саветује само људима аристократског духа и онима који немају сажаљења према себи. Достојевски то лепо објашњава: "Аристократа кад силази у демократију, он је заносан. Никога не вређа, а сви га мрзе. За њега ништа није да жртвује себе, свој живот али и туђ."
Aha. Nemam ja pojma, nego ćeš ti da me učiš. :lol:

Šta ima askeza da se savetuje bilo kome? Gomila neprilagođenih likova pokušava taj svoj hendikep da nametne kao nedostižni model ponašanja i da nar'ani neograničeni ego koji nije spreman da se uhvati u koštac sa pravim životnim izazovima.
U takvom sklopu neograničene ambicije i straha od života Adler je poodavno otkrio izvor homoseksualnog ponašanja.
Ovo vidimo i kod tvog ljubimca Šopnehauerea koji ne samo da je bio *****, već je i iskreno i aktivno mrzeo žene, a imao je šta da kaže i na poglavlju eugenike.

Аскеза је урођена само оним људима који имају несавладиву вољу за моћ. Најпре да господаре собом, јер онај ко је укротио своје нагоне и превладао оно што је у њему само људско, стиче моћ да праведно господари и другима. Онај ко је најпре строг према себи, стиче право да буде строг и неумољив према другима. Није то за људе плебејског, ропског духа. Даље ти од аскезе и посвети се разонодама и играма које су резервисане за гомилу.
Askeza nije nikome urođena, već eventualno indukovana, najčešće prestrogim vaspitanjem gde su rano navikavanje na nošu i redovno batinanje uobičajena praksa.
Slažem se da je svojstvena ljudima koji imaju nesavladivu želju da gospodare drugima. Problem je da su istovremeno sasvim svesni da nemaju na to nikakvo pravo jer nisu ni bolji, niti makar drugačiji od onih koje bi da vode. U svom razvoju odavno su odustali od pokušaja da se nametnu nekim realnim kvalitetima (nije da nisu pokušali, nego im nije uspelo) i onda im ostaje samo askeza.

I u tom smislu askeza kao odricanje od životnih zadovoljstava ne izdiže ih iznad "običnog puka", ali ih primiče kafanskim rekorderima u proždiranju ćevapa i ispijanju piva čije ponašanje je dirigovano zapravo identičnim pobudama.

E, tako. :kafa:
 
Aha. Nemam ja pojma, nego ćeš ti da me učiš. :lol:

Šta ima askeza da se savetuje bilo kome? Gomila neprilagođenih likova pokušava taj svoj hendikep da nametne kao nedostižni model ponašanja i da nar'ani neograničeni ego koji nije spreman da se uhvati u koštac sa pravim životnim izazovima.
U takvom sklopu neograničene ambicije i straha od života Adler je poodavno otkrio izvor homoseksualnog ponašanja.

Askeza nije nikome urođena, već eventualno indukovana, najčešće prestrogim vaspitanjem gde su rano navikavanje na nošu i redovno batinanje uobičajena praksa.
Slažem se da je svojstvena ljudima koji imaju nesavladivu želju da gospodare drugima. Problem je da su istovremeno sasvim svesni da nemaju na to nikakvo pravo jer nisu ni bolji, niti makar drugačiji od onih koje bi da vode. U svom razvoju odavno su odustali od pokušaja da se nametnu nekim realnim kvalitetima (nije da nisu pokušali, nego im nije uspelo) i onda im ostaje samo askeza.

I u tom smislu askeza kao odricanje od životnih zadovoljstava ne izdiže ih iznad "običnog puka", ali ih primiče kafanskim rekorderima u proždiranju ćevapa i ispijanju piva čije ponašanje je dirigovano zapravo identičnim pobudama.

E, tako. :kafa:

Па наравно да учиш од мене, него шта! Кад си већ толико поблесавио, просветли се барем мало читајући мене.

Што се тиче овог твог коментара, једино што би од мене за тебе било смислено и поучно јесте ово: :rotf: :rotf:. Али пошто овај форум читају и многи други, ваљало би због њих нешто више рећи.



Ипак, морам да ти одам признање јер си у једном у праву. Лепо си ме исправио те си рекао да аскеза није сваком урођена. То је тачно. Ето ја сам типичан пример, некада сам био велики хедониста све док ме један догађај није вратио к себи и захваљујући којем сам увидео промашеност хедонистичког начина живота. Али то је дуга прича, те не бих то започињао сада. Након тога сам све више почео да ценим вредност и предности аскезе, иако и сам још увек нисам аскета.

Нигде ја нисам написао да онај ко се учи самоконтроли путем аскезе треба да бежи од жене као ђаво од крста. Већ напротив, пожељно је да такав мушкарац сву своју борбу - и унутрашњу и спољашњу, посвети некој жени. Жена увек даје инспирацију.
Ако ћемо да узмемо у обзир мит о андрогину, мушкарац и жена нису полови већ полуполови који тек спајањем постају једно.

Такође, они најјачи нису угасили сваку страст у себи већ су њоме загосподарили и могу ту страст пустити с времена на време на вољу а да се не упрљају. Али ни тада мушкарац не сме да мисли на сопствено уживање и не сме да постаје пасиван, већ да пружи уживање супротном полу. Да себе даје из обиља сопствене личности! Жена је та којој треба уживање, а не мушкарац... мушкарац тражи борбу и савладавање препрека, а жена тражи уживање и пажњу.

По твом писању и твојим критеријумима нечије мужевности, закључило би се да си својом појавом и карактером надмашио сав витешки род. Испаде да си ти већа мушкарчина него сви они витезови који су живели спартанским и аскетским животом - ти си очигледно прешишао и спартанце и центурионе и темпларе и самураје и витезове реда Змаја и румунске легионаре итд.

Уместо што празнословиш, препоручујем ти барем да читаш Ничеа... ето и он је био атеиста попут тебе али је написао у "Антихристу" следеће: "Природа међусобно раздваја оне који су претежно духовно настројени, оне чија је снага у мишићавости и темпераментну, и најзад оне који се не истичу ни у чему - средњаци. Трећи су најбројнији, први су најелитнији. Највиша каста (духовна) - ја је називам најређа - као савршена има и предности најређих: њој припада да представља срећу, лепоту и доброту на земљи. Једино најдуховнијим је дата дозвола за лепоту. Они су најснажнији и налазе своју срећу тамо где би други нашли своју пропаст: у лавиринту, у окрутности према себи и другоме; њихово задовољство је самосавлађивање, код њих је аскетизам њихова природа, потреба инстинкт.Они владају не зато што хоће, већ зато што јесу: није им дато да буду други."

Такође и Ошо- познати хедониста и тантриста изричито каже да је јога - пут самосавлађивања, борбе и господарења искључиво за оне најмужевније, док је тантра као синоним за предају и пасивност пре свега за оне женствене мушкарце.

А то што ти заговараш и чему одајеш хвалоспеве, може да ради и онај коме фали 18 зуба, који има један разред школе и промају у глави. Док собом и другима могу господарити само одабрани. Само они племићког духа.



И да, не препоручујем ти да више улазиш са мном у расправу јер ћеш тонути све дубље и дубље. Поздрав!
 
Poslednja izmena od moderatora:
...Šta ima askeza da se savetuje bilo kome? Gomila neprilagođenih likova pokušava taj svoj hendikep da nametne kao nedostižni model ponašanja i da nar'ani neograničeni ego koji nije spreman da se uhvati u koštac sa pravim životnim izazovima. U takvom sklopu neograničene ambicije i straha od života Adler je poodavno otkrio izvor homoseksualnog ponašanja...

па не би се то могло гледати тако просто. аскетизам су проповедале и неке философске школе у старој Грчкој, а не би се баш могло рећи да су у њиховом друштву хомосексуалци били ''неприлагођени''.
 
па не би се то могло гледати тако просто. аскетизам су проповедале и неке философске школе у старој Грчкој, а не би се баш могло рећи да су у њиховом друштву хомосексуалци били ''неприлагођени''.
E, nije stvar u tome kako ih drugi doživljavaju. Stvar je kako doživljavaju sami sebe.
 
Е мој ти, па ти и не знаш шта је истинска аскеза! Када неко помене аскезу ти вероватно помислиш на самомучење, а аскеза суштински нема везе са тим. Аскеза се саветује само људима аристократског духа и онима који немају сажаљења према себи. Достојевски то лепо објашњава: "Аристократа кад силази у демократију, он је заносан. Никога не вређа, а сви га мрзе. За њега ништа није да жртвује себе, свој живот али и туђ."

Аскеза је урођена само оним људима који имају несавладиву вољу за моћ. Најпре да господаре собом, јер онај ко је укротио своје нагоне и превладао оно што је у њему само људско, стиче моћ да праведно господари и другима. Онај ко је најпре строг према себи, стиче право да буде строг и неумољив према другима. Није то за људе плебејског, ропског духа. Даље ти од аскезе и посвети се разонодама и играма које су резервисане за гомилу.
Prvi priželjkivao smrt kao oslobođenje (Dostojevski)a drugi (Niče) zagovarao takav "junački" rezon,ali je odapeo od švalerske bolestti ne mogavši odoleti ženskim čarima...Mada
ga pratio glas da ni žemske nisu bile ravnodušne...
I kao vrhunac tvoje kontraverznosti-u potpisu ti razočarani Artur,bezvoljan i suicidan poput Seneke, a uz to i verovatne devijantne seksualnosti što pomenuo Zazi...
Jedina ispravna konkluzija iz svega ovog bi bila da si sklon veoma specifičnoj askezi...Dosad neviđenoj i nadasve -originalnoj...:mrgreen::ok::rumenko::hahaha:
 
аскетизам је свако кроћење људске природе којом господаре нагони. у том смислу, и морал се може посматрати као један облик аскетизма. питање је да ли су противници аскетизма толико доследни себи да се могу изјаснити и као противници морала :D
 
fisherman, a да ипак ти прочиташ мој задњи коментар... постаћеш мудрији.

И шта фали смрти какву су је "заговарали" Достојевски и Ниче? Који нормалан и обилан дух не жуди за смрћу мученика, пророка и хероја? Па има ли ичег лепшег? Ако људи толико цене достојанство и лепоту живота, зашто не би ценили и достојанство једне лепе смрти... свака узвишена смрт има своју сврху и не може да се деси да не испуни своју мисију. Некада је и боље умрети у четрдесетој године као мученик и херој, него живети до 80-те а зазирати од смрти. Престати јести онда када нам је најлепше.
 
Poslednja izmena:
Fali to što ne možeš da je zamišljaš mrtav...:mrgreen::hahaha:
Za filozofom biti nije dovoljno pročitati par stotina filozofskih knjiga...Potrebno je da ti makar ponekad zablista um...:mrgreen:
Ovde na Krsti srećem takve...Zbog njih i dolazim...
Nisi jedan od njih-definitivno-ili se ne trudiš dovoljno...:mrgreen:
 
Sto bi rekao Ducic, bezuslovno, veliki deo srece je u odricanju...iz toga sledi da ko ne moze da bude bar malo asketa, taj nikad ne moze da bude zadovoljan u zivotu, i odatle "pena na usta " za sve i svako mu je drugi kriv, od coveka do Boga.
 
Fali to što ne možeš da je zamišljaš mrtav...:mrgreen::hahaha:
Za filozofom biti nije dovoljno pročitati par stotina filozofskih knjiga...Potrebno je da ti makar ponekad zablista um...:mrgreen:
Ovde na Krsti srećem takve...Zbog njih i dolazim...
Nisi jedan od njih-definitivno-ili se ne trudiš dovoljno...:mrgreen:


Ма шта кажеш? Зато ме пратиш у стопу и свуда ми постављаш нека подпитања... али требало би да знаш да се мудрост не преноси ;) .
Џаба ти употребљаваш ум када ти ничему не служи. Ја и не желим много да умујем и држим филозофске спекулације и празнословља. Све што напишем има упориште у реалности и решавању конкретних животних проблема. Ти и твоји пајташи слободно останите у неким апстракцијама, теоретским наклапањима и расправљању типа "Јесмо ли ми заиста ми" и томе слично. Моја животна философија је врло једноставна, стаје у две речи. али је у исто време за многе и компликована - а она гласи. контемплација и акција!
Ајд' сад иш!
 
...Моја животна философија је врло једноставна, стаје у две речи. али је у исто време за многе и компликована - а она гласи. контемплација и акција!

ora et labora?

Bogami, ovde gordost pršti na sve strane.

Faciamus quod ait Propheta: Dixi: custodiam vias meas, ut non delinquam in lingua mea. Posui ori meo custodiam, obmutui et humiliatus sum et silui a bonis. Hic ostendit Propheta, si a bonis eloquiis interdum propter taciturnitatem debet tacere, quanto magis a malis verbis propter poenam peccati debet cessari... In multiloquio non effugies peccatum...
(Regula S.P.N. Benedicti, Caput 6: De taciturnitate)

:lol:
 
аскетизам је свако кроћење људске природе којом господаре нагони. у том смислу, и морал се може посматрати као један облик аскетизма. питање је да ли су противници аскетизма толико доследни себи да се могу изјаснити и као противници морала :D
Nije baš tako. Askeza je kad ne yebeš, moral je kad ne yebeš ako ona neće.

I nisam protivnik askeze. Preciznije - baš me briga za tuđa pošćenja. Bilo da je reč o kaluđerima koji misle da će tako postići neke važnije ciljeve, bilo da je reč o psolednjim evropskim zamlatama koje veruju da samo prave muškarčine mogu da krešu druge prave muškarčine, pri čemu intenzitet askeze određuje ko će biti gore, a ko dole.

Jednostavno, idu na živce budale koje misle da ih jedan takav, u suštini besmislen i autodestruktivan čin, čini boljima od drugih. :kafa:
 

Back
Top