Ma smrt je jeziva,kaze se za neke smrti ali ma smrt je smejurija,takođe se kaže sred kikotanja.
Kikotanje potiče otuda, što se govori o konačno upokojenom neprijatelju ili o nekome veoma udaljenom,o nekome ko nam se zamerio ili ko odavno boravi u prošlosti,o nekom rimskom caru,o nekom čukundedi,ili pak o nekom moćniku u čijoj se rogobatnoj smrti jedino vidi još uvek žilava,još uvek ljudska pravda koju u suštini priželjkujemo svima pa i nama samima.
Kako se radujem toj smrti kako mi je žao zbog nje,kako je slavim.Ponekad je za smejanje dovoljno da pokojnik bude neznanac, o čijem neizostavno smešnom udesu čitamo iz novina, jadničak, kaže se kroz smeh, smrt kao prikazivanje ili predstava onoga o kome je vest, priče koje se pričaju ili čitaju ili čuju, doživljene kao pozorište, uvek ima neki stepen nestvarnosti u onome o čemu nas obavštavaju - kao da se nikad ništa ne dešava do kraja, čak ni ono što nam se dešava ... a ne zaboravljamo......Čak ni ono što zaboravljamo !...
Xavijer Marijas
