Citati...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ovo je najdublje čuvana tajna koju ne zna niko.
(To je koren svih korena
i pupoljak svih pupoljaka
i svod svih svodova
onog drveta zvanog život;
koje raste više no što se duša može nadati
i dublje no što um može sakriti...
To je čudo koje održava zvezde rasutim.

Nosim tvoje srce sa sobom
(nosim ga u svom srcu)...
 
"The great question that has never been answered, and which I have not yet been able to answer, despite my thirty years of research into the feminine soul, is What does a woman want?"

Sigmund Freud


freud.gif
 
“Life is one big road with lots of signs. So when you riding through the ruts, don't
complicate your mind. Flee from hate, mischief and jealousy. Don't bury your
 thoughts, put your vision to reality . Wake Up and Live!”


bobmarley.jpg
 
Kada naidjes na coveka s kojim vredi govoriti i s njim ne govoris, izgubio si ga. Kada naidjes na covekas kojim ne vredi govoriti i s njim govoris, izgubio si reci. Mudrac ne gubi ni coveka ni reci.
Konfucije
 
A za to cete da vidite sta ce da vam bude :-) Katarina iz Otvorenih vrata

To ja uvek kazem kad nekome kao pretim. A u stvari mislim da je to mnogo simpaticna recenica, cak sta vise radujem se sto sam dobila priliku da citiram to iz Otvorenih vrata u onom trenutku kad mi posane dosadno da se svadjam, a potpuno zaboravljam na onoga kome to govorim. Kao "Aj' zdravo ko te zvao" :lol:
 
Po stoti put moja se misao pita - kao sto zalutao i zatvoren leptir bije u staklo - sta je to sto mi ne da da zivim i da se zivotu radujem.
To je kajanje zbog necega sto nismo mogli da ne ucinimo, sto mozda nismo ni ucinili, i strah od necega sto nikad ne dolazi i ne nastupa a neprestano se primice i preti.
To je nauk koji se nikada ne moze do kraja shvatiti ni nauciti.
To je svrsen cin sa kojim se ne mirimo.
To je nada, neodredjena i bezizgledna nada, koja nas vise muci i boli nego sto nas tesi i krepi, a koja nas nikad ne napusta.
To je slika potpunog nesklada izmedju nas onakvih kakvi jesmo i onog sto zivi u nama i sto nas okruzuje sa svih strana.
Andric
 
- Dragi moj - rekao mi je jednom, ne kod kuće nego negde na ulici, posle dužeg razgovora; pratio sam ga. - Dragi moj, ne možeš voleti ljude onakve kakvi oni jesu. A ipak moraš. I zato im čini doro, pošto obuzdaš svoja osećanja, zapušiš nos i zatvoriš oči (ovo poslednje je neophodno). Trpi od njih zlo i pri tome se ne ljuti na njih, ako možeš, ''seti se da si i ti čovek''. Naravno, treba da budeš sa njima strog, ako ti je dato da budeš bar malo pametniji od proseka. Ljudi su po svojoj prirodi niski i spremni su da vole iz straha; nemoj se predavati takvoj ljubavi i nemoj prestajati da pezireš. Negde u Koranu Alah naređuje prorpoku da gleda na ''nepokorene'' kao na miševe, da im čini dobro i prođe pored njih - ovo je malo oholo, ali tačno. Treba umeti prezirati čak i onda kada su dobri, jer su najčešće tada rđavi. O, dragi moj, kažem ti to po sebi! Ko je bar malo pametan ne može da živi a da ne prezire sebe, bio pošten ili nepošten - svejedno. Ne možeš ljubiti bližnjeg svoga a da ga ne prezireš. Po mom mišljenju, čovek je stvoren bez fizičke mogućnosti da ljubi bližnjeg svoga. Tu je poredi neka greška u rečima od samog početka, i ''ljubav' prema čovečanstvu'' treba shvatiti samo kao ljubav prema onom čovečanstvu koje si ti sam stvorio u svojij duši (drugim rečima, stvorio si samoga sebe i ljubav prema samom sebi) i koga, zato,nikada neče ni biti u stvari
Dostojevski - Dečko
 
Iz Otvorenih vrata, kaze doktor za Voju da ne moze da mu pomogne jer je narkoman a za to je potrebno dugotrajno lecenje, a Katarina kaze "Narkoman? Pa gde bas sad da pocne da se drogira kad treba ovi ljudi da mi dodju" :lol:
 
Na smrt, zaborav resava sve. Zaborav, i to ne samo pojmova, reci i lica, nego svega sto postoji i zivi. Zaborav tela i zaborav vremena. Zaborav, da bi se moglo predahnuti i ziveti dalje u telu bez secanja, sa duhom bez imena. Zaborav, smrt sa pravom na nadu.
Andric
 
Smrt miliona je statitika.Smrt jedne osobe je tragedija
Staljin (ne volim ga,mislim da je tiranin,ali je dobro ovo rekao)

The life of a single human being is worth millions of times more than the properties of the richest man on Earth.
u prevodu: zivot jednog ljudskog bica vrijednije je milion puta vise nego svojevina (mozemo reci imovina) najbogatijeg covjeka na Zemlji.
Ernesto Che Guevara de la Serna
 
Takvi smo mi ljudi, jednom merom merimo rec kada je upucujemo ljudima oko sebe, a posve drugom kad nas ta ista rec, vracena, udari u lice. A stvar bi bila u redu kad bismo, upucujuci reci drugome, imali bar deseti deo one osetljivosti koju pokazujemo primajuci tu istu rec upucenu nama.
Andric
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top