Čitalački klub

Evo moj predlog:
Fernando Valjeho - Bogorodica plaćenika

Roman autora koji se smatra zvezdom u usponu među latinoameričkim piscima predstavlja realističnu sliku Medelina, drugog po veličini grada u Kolumbiji, poznatog i kao grad koji je bio uporište Pabla Eskobara. Valjeho je pisac sa neverovatnim talentom za društvenu satiru, cinizam na račun crkve i političara koje smatra odgovornim za haos koji je zavladao u Kolumbiji u vreme nakon Eskobara .

U jedan kolumbijski grad, u Medeljinu, koji je svojevremeno bio uporište Pabla Eskobara i njegove vesele družine. U zemlju koja je opustošena i uništena u sinergiji života lokalnih nekorumpiranih političara, Pablove družbe, a sve uz blagoslov hrišćanskog klera. U taj grad, posle svojevoljnog izgnanstva, vraća se junak naše priče, Bezimeni. On, u „sobi za leptire“ svog starog prijatelja kolekcionara, upoznaje jednog od najlepših leptira kojeg je ikada video u svom životu, mladog 16-godišnjeg Aleksisa. Aleksis je predivan dečak, koji je silom prilika okačio svoje detinjstvo o klin i postao plaćenik, los sicarios. Plaćenici su deca, dečaci, uglavnom u predpubertetskom dobu koja obavljaju ubistva za lokalne kriminalce.
Poput umetnika u mladosti, ovaj gej u starosti, naš pripovedač, pokušava da se oslobodi hrišćanske indoktrinacije, čiji je vazduh udisao ceo svoj život. On napušta svoju ženu i petoro sitne dece, napušta Crkvu i odlazi u Kolumbiju, zemlju svoje nevine mladosti u pokušaju da nađe sebe, spasenje i Boga. Ali, umesto da zatekne pastoralu svog detinjstva, on nalazi post-apokaliptične prizore ruševina njegovog starog zavičaja koji samo u naznakama prepoznaje. Lutajući gradom od crkve do crkve, sa Aleksisom kao vodičem, on nalazi samo fragmente nekadašnjeg Medeljina. Srušene scene njegovog detinjstva nisu jedine ruševine na koje nailazi.
U zemlji u kojoj je upravo urušen jedan sistem, zemlji bez ekonomskog i političkog cilja, najveće ruševine su ljudi i ono što je od njih ostalo. Bezobzirni, surovi, prosti, prazni… I onda naš junak i njegov anđeoski ljubavnik Aleksis kreću u anti-potragu za buđenjem iz kolumbijske noćne more.
Vrhunski cinizam i ironija su oružja na koja računa Fernando Valjeho u ovom romanu. On ih upotrebljava kao sredstvo pomoću koga želi da prodrma one koji čitaju ovu knjigu, da ih natera da se trgnu iz dremeža u kome su se našli. Humor u ovoj knjizi će svakog dovoljno budnog čitaoca da natera na gorak smeh, jer ono o čemu Valjeho piše jesu ozbiljne stvari koje ne zaslužuju da im se podsmevamo. Ili, upravo zaslužuju?
 
Овом приликом предлажем роман Професор и његова домаћица, Јоко Огава

''Јоко Огава једна је од најцењенијих савремених јапанских књижевница. Рођена је 1962. године у Окајами и до сада је објавила преко двадесет романа и неколико књига прича. Добитница је свих престижних књижевних награда у Јапану, између осталог, понела је Акутагавину награду за Дневник трудноће, чувену Награду Јомијури за књигу Професор и његова домаћица, као и Танизакијеву награду за књигу Минин марш. Добитница је и Награде Ширли Џексон за своју прву књигу преведену на енглески језик Базен, три новеле. Према три њена романа снимљени су филмови у Јапану и Француској.''
 
  1. Vladimir Nabokov - Lužinova odbrana
    Lužinova odbrana je dirljiva priča o opsednosti i ludilu. Kao dečak, Lužin je neprivlačan, zbunjen, odbačen, nerešiva enigma roditeljima i predmet podsmeha drugovima iz razreda. Šah mu je utočište u koje beži od neprijatnosti svakodnevnog života. Izuzetno je talentovan, dobija titulu velemajstora - ali plaća visoku cenu. U Lužinovom opsesivnom mozgu šah postepeno istiskuje stvarnost.
  2. Fernando Valjeho - Bogorodica plaćenika
    Roman autora koji se smatra zvezdom u usponu među latinoameričkim piscima predstavlja realističnu sliku Medelina, drugog po veličini grada u Kolumbiji, poznatog i kao grad koji je bio uporište Pabla Eskobara. Valjeho je pisac sa neverovatnim talentom za društvenu satiru, cinizam na račun crkve i političara koje smatra odgovornim za haos koji je zavladao u Kolumbiji u vreme nakon Eskobara .U jedan kolumbijski grad, u Medeljinu, koji je svojevremeno bio uporište Pabla Eskobara i njegove vesele družine. U zemlju koja je opustošena i uništena u sinergiji života lokalnih nekorumpiranih političara, Pablove družbe, a sve uz blagoslov hrišćanskog klera. U taj grad, posle svojevoljnog izgnanstva, vraća se junak naše priče, Bezimeni. On, u „sobi za leptire“ svog starog prijatelja kolekcionara, upoznaje jednog od najlepših leptira kojeg je ikada video u svom životu, mladog 16-godišnjeg Aleksisa. Aleksis je predivan dečak, koji je silom prilika okačio svoje detinjstvo o klin i postao plaćenik, los sicarios. Plaćenici su deca, dečaci, uglavnom u predpubertetskom dobu koja obavljaju ubistva za lokalne kriminalce. Poput umetnika u mladosti, ovaj gej u starosti, naš pripovedač, pokušava da se oslobodi hrišćanske indoktrinacije, čiji je vazduh udisao ceo svoj život. On napušta svoju ženu i petoro sitne dece, napušta Crkvu i odlazi u Kolumbiju, zemlju svoje nevine mladosti u pokušaju da nađe sebe, spasenje i Boga. Ali, umesto da zatekne pastoralu svog detinjstva, on nalazi post-apokaliptične prizore ruševina njegovog starog zavičaja koji samo u naznakama prepoznaje. Lutajući gradom od crkve do crkve, sa Aleksisom kao vodičem, on nalazi samo fragmente nekadašnjeg Medeljina. Srušene scene njegovog detinjstva nisu jedine ruševine na koje nailazi. U zemlji u kojoj je upravo urušen jedan sistem, zemlji bez ekonomskog i političkog cilja, najveće ruševine su ljudi i ono što je od njih ostalo. Bezobzirni, surovi, prosti, prazni… I onda naš junak i njegov anđeoski ljubavnik Aleksis kreću u anti-potragu za buđenjem iz kolumbijske noćne more. Vrhunski cinizam i ironija su oružja na koja računa Fernando Valjeho u ovom romanu. On ih upotrebljava kao sredstvo pomoću koga želi da prodrma one koji čitaju ovu knjigu, da ih natera da se trgnu iz dremeža u kome su se našli. Humor u ovoj knjizi će svakog dovoljno budnog čitaoca da natera na gorak smeh, jer ono o čemu Valjeho piše jesu ozbiljne stvari koje ne zaslužuju da im se podsmevamo. Ili, upravo zaslužuju?
  3. Štefan Cvajg - Nestrpljivo srce
    Još jedna biografska Zweigova knjiga, ali ovaj put fiktivne osobe. Priča o nametnutoj ljubavi. Mladi Austrougarski poručnik, u danima neposredno pred rat, upoznaje bogatu, ali invalidnu djevojku. Na nagovor njenog oca (novog plemića) i iz vlastite samilosti često je posjećuje. Shvati da se je zaljubila u njega, kad je već prekasno. Lomi se u moralnoj dvojbi - upropastiti svoj život ili njen. U trenucima kad pronalazi neku vrstu rešenja - počinje rat...
  4. Jurij Hudolin - Pastorak
    Jedan od najboljih romana regionalne književnosti XXI veka. Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka Jugoslavija je još bila država, donekle bezbedna, što je, osim žarke zaljubljenosti, mogao biti još jedan razlog da Ingrid spakuje Benjamina, ispiše ga iz slovenačke škole, napusti službu i posle nekoliko strastvenih poseta preseli se kod gospodina Čivitika na hrvatsku obalu. U istarskom primorskom selu tog avgusta Ingrid i njenog sina Benjamina očekuje prividni raj: izvanredne prirodne lepote, vedri i simpatični italijanski posetioci, prepuna gostionica Lorisa Čivitika i, što je najvažnije, njegova srdačna i nežna dobrodošlica budućoj supruzi i pastorku. Ali i Istra i Loris posle nekog vremena pokazuju drugo lice. Nakon prvobitnog divljenja očuhu, u Benjamina počinje da se uvlači strah, pa tako i briga za majku. Istovremeno se u njihove živote krajem osamdesetih umeša i nacionalizam. Očuh i pastorak će se naći na životnoj raskrsnici, koja ih uvodi u pakleni konflikt...
  5. Oušn Vuong - Na zemlji smo nakratko predivni
    Da počnem ponovo, napisaće Mali Pas, mladić u dvadesetim godinama, u prvom redu pisma koje upućuje nepismenoj majci, koja nikada neće moći da ga pročita. Dodeljujući svim čitaocima – osim majci samoj – ulogu neposrednih svedoka intimne ispovesti, Mali Pas otpočinje snažnu priču o identitetu, odrastanju, muškosti i ljubavi. Iskustvima koja će bez zadrške podeliti sa svima – jasno određenima poreklom i seksualnošću, ali i istorijom jedne porodice koja je emigrirala iz Vijetnama u SAD – baca svetlo na životne priče mnogih pripadnika radničke klase u Americi, postavljajući pritom neotklonjivo važno pitanje: kako ćemo preživeti u ovom i ovakvom svetu, a da nikad ne zaboravimo ko smo? Odnos između majke i sina retko je ispisivan sa ovoliko mučne težine u čijoj osnovi jasno sjaje trenuci neizmerne nežnosti i empatije. Oušn Vuong nesvakidašnjom, lirski i metaforički bogatom prozom daje oštar pogled na američku svakodnevicu, uronjenu u nasilje, traumu i zavisnost o ilegalnim opoidnim lekovima, ali donosi i snažan uvid u vijetnamsku kulturu, najsnažnije i najneposrednije utemeljenu u ženskim figurama junakove porodice. Lepotu na zemlji o kojoj piše, a koja postoji tek nakratko, nemoguće je zaboraviti.
  6. Joko Ogava - Profesor i njegova domaćica
    Joko Ogava, jedna od najpoznatijih japanskih književnica, napisala je potresno lepu knjigu o porodici, pamćenju i matematici. On je izvanredan profesor matematike s neobičnim problemom — posle teške ozlede glave njegovo pamćenje svedeno je na samo osamdeset minuta. Ona je majka desetogodišnjeg dečaka i spretna domaćica koja pazi na Profesora. Svakoga jutra, Profesor i njegova domaćica iznova se upoznaju; među njima se rađa neobičan i divan odnos. Iako mu sećanje ne traje dugo (njegov mozak je poput trake koja se svakih osamdeset minuta briše), Profesor i dalje živo pamti skladne jednačine iz prošlosti. A brojevi, u svom jasnom poretku, domaćici i njenom sinu otkrivaju skroviti lirski svet. Profesor ume da poveže najjednostavniju veličinu, kao što je veličina domaćičine cipele, sa univerzumom i na taj način tešnje i dublje povezuje njihove živote, iako mu pamćenje polako nestaje. Profesor i njegova domaćica knjiga je o čarobnoj priči o značenju života u sadašnjem vremenu i o neobičnim jednačina koje su kadre da stvore porodicu…

Imamo šest predloga, glasamo tri dana za po tri predloga, u sredu uvece prebrojacemo
 

Back
Top