Čitalački klub - poziv na čitanje

[Цлио]

Ja sam knjigu citala na brzinu, osim toga pozajmila sam je iz iz knjizare i sve vreme cuvala da je ne uflekam, cim sam je procitala vratila sam je.
Sad vidim da sam trebala da vodim beleske, zapisala sam samo imena glavnih junaka, zaista ima mnogo muzike, knjiga, hrane pica, mirisa, ukusa. Sve je vrlo detaljno opisano, od tradicionalnih jela Japana do hamburgera.
Zasto je pisac izabaro bas ovu pesmu Bitlsa za naslov ? Mozda nam to otkrije njen tekst.
Sto se tice drugih koji su procitali knjigu - mrka kapa, Bi2 se nije pojavila na forumu 10 dana (nema smisla da joj pisem PP, kad dodje na forum sigurno ce procitati ovo), a Beth se javila i rekla da nam se prikljucuje 25. 2.
Ovo treba da bude diskusija, a ne dijalog izmedju nas dvoje :rolleyes:, zato bih sacekla
Bi2 ili Beth ili nekoga ko je procitao knjigu.


"Rubber Soul" (1965)
Norwegian Wood (This Bird Has Flown)

(Lennon/McCartney)

I once had a girl, or should I say, she once had me
She showed me her room, isn't it good, norwegian wood?

She asked me to stay and she told me to sit anywhere
So I looked around and I noticed there wasn't a chair

I sat on the rug, biding my time, drinking her wine
We talked until two and then she said, "It's time for bed"

She told me she worked in the morning and started to laugh
I told her I didn't and crawled off to sleep in the bath

And when I awoke I was alone, this bird had flown
So I lit a fire, isn't it good, norwegian wood?

 

[nina19]

Caos, ja sam ovde kod vas nova, ali ideja citalackog kluba mi se zaista dopada. Nazalost za "Norvesku sumu" sam tek sada videla, a nisam je citala. Ako je nabavim uskoro pridruzicu vam se u prici. "Zovem se crveno" citala letos, pa cu vas tu definitivno pratiti.
Gledala sam ovih dana film okji se zove "Klub Jane Austen" ili nekako slicno, tema je poput ovoga formuma, s tim sto se likovi sastaju 1x mesecno i diskutuju o jednoj od knjiga Jane Austen. Nije vrhunsko filmsko dostignuce ali je zabavan i simpatican.
Vidimo se

 

[quentin]

Dobrodošla nina19.
Nadam se da će se javiti još neko ko je čitao Murakamija, da ne ispadne da je ideja bila besmislena.
Hvala i Sokolici što nas je učinila ljepljivom.

 

[Цлио]

Nina19 i ja ti zelim dobrodoslicu .
Mislim da ideja citalckog kluba nije besmislena, samo smo mozda izabrali pravu knjigu u krivo vreme. Gledala sam po internetu, jos u jesen prosle godina bila je najprodavanija po beogradskim knjizarama i nema je u bibliotekama. Verujem da bi je vise ljudi procitalo, da im je bila dostupna (i) na taj nacin.
"Zovem se crveno" i ja sam uzela iz biblioteke, kao i nina19, pre jedno pola godine.
Ja bih ostavila mogucnost da se javi jos neko, pa da pisemo, bar u troje, za pocetak.

 

[Sokolica_M]

Dobrodošla nina19.
Nadam se da će se javiti još neko ko je čitao Murakamija, da ne ispadne da je ideja bila besmislena.
Hvala i Sokolici što nas je učinila ljepljivom.

Nema na čemu.
I zaslužuje da bude lepljiva, dobra je ovo ideja.

Nego, vi još niste pročitali ''Norvešku šumu''?
Ja bih čitala ''Zovem se Crveno'', ali ne znam kad će da počne ta diskusija, te koliko imam vremena...

 

[quentin]

Ti možeš početi sa Zovem se Crveno. Čini se da o Murakamiju neće biti mnogo priče, što je šteta. Sačekaću još koji dan, pa ću predložiti rok za Pamuka, tri sedmice, recimo.
Nadam se da će se još neko javiti i napisati nešto o Norveškoj šumi. Knjiga to zaslužuje. Ja sam počeo sa svojim utiscima. Jedino je Clio odgovorila. Malo mi je neobično da je na forumu gdje se okupljaju ljubitelji književnosti tako malo interesovanja za ovakvu ideju.

 

[Prisoner]

J
Sto se tice drugih koji su procitali knjigu - mrka kapa, Bi2 se nije pojavila na forumu 10 dana (nema smisla da joj pisem PP, kad dodje na forum sigurno ce procitati ovo), a Beth se javila i rekla da nam se prikljucuje 25. 2.
Ovo treba da bude diskusija, a ne dijalog izmedju nas dvoje :rolleyes:, zato bih sacekla
Bi2 ili Beth ili nekoga ko je procitao knjigu....

Bila sam forumu svakog dana, ali namerno nisam htela ništa da pišem na ovoj temi. Niti da vas ostale požurujem, nema smisla, niti da spamujem bez potrebe. Mislim da je to od mene sasvim ok. ponašanje. Čekala sam današnji dan, onako kako je Quentin zakazao, i ono"zvrrrr"... i ....evo me...
Prva sam pročitala knjigu, zapravo progutala. Medjutim, kako mi se vreme do zakazanog časa za diskusiju odužilo, ja sam kupila Vidojkovićeve Kandže, jer sam i na temi o njemu obećala da ću nešto njegovo pročitati.

Večeras završavam ovu knjigu i najverovatnije u toku noći se i ja uključujem u raspravu o Norveškoj šumi.

 

[Prisoner]

Čini se da o Murakamiju neće biti mnogo priče, što je šteta.

Grešiš.......Biće priče, biće....:wink:...

Htela sam posle čitanja knjigu proslediti drugu, ali baš zbog ove teme nisam to još učinila. Tako da ću ja sigurno kuckati i citate koji su ostavili utisak na mene, ali i one o kojima bih htela čuti tudje mišljenje.

Pišemo se kasnije...:wink:

 

[Prisoner]

Nema na čemu.
I zaslužuje da bude lepljiva, dobra je ovo ideja...

Tema zaslužuje da bude ulepljena, ne zbog nas i njenog postavljača, nego zbog drugih korisnika.
Dobro si uradila.

 

[Prisoner]

Zvrrrrrrrr!..Vrijeme je isteklo....

Hm....jak sam karakter, samo par rečenica pre nego što odem......

Na prvo čitanje ove knjige i Murakamija kao pisca ( ovo je prvo i jedino što sam od njega pročitala ) mogu reći da je na mene ostavio utisak odličnog zanatlije. Odličnog pisca. "Norveška šuma" je prevashodno pisana, slobodna sam čak reći - odradjena, za mladju populaciju zapadne civilizacije u kojoj je pisac spojio umetnost, ono lepo, sa korisnim.Ali, meni je baš ta korisna strana ove knjige jako zasmetala. Pored ovog, meni kao ženi, zasmetalo još nešto o čemu bih volela čuti i vaše mišljenje. Uopšte, da li je to neko osim mene primetio.

Kako ništa nije savršeno, pa ni ova knjiga, ipak sam je doživela kao pravo osveženje, lepe sate sam provela uz nju, i toplo bih je preporučila svakome.

 

[Цлио]

Bila sam forumu svakog dana, ali namerno nisam htela ništa da pišem na ovoj temi. Niti da vas ostale požurujem, nema smisla, niti da spamujem bez potrebe. Mislim da je to od mene sasvim ok. ponašanje. Čekala sam današnji dan, onako kako je Quentin zakazao, i ono"zvrrrr"... i ....evo me...
Prva sam pročitala knjigu, zapravo progutala. Medjutim, kako mi se vreme do zakazanog časa za diskusiju odužilo, ja sam kupila Vidojkovićeve Kandže, jer sam i na temi o njemu obećala da ću nešto njegovo pročitati.

Večeras završavam ovu knjigu i najverovatnije u toku noći se i ja uključujem u raspravu o Norveškoj šumi.

Gledala sam tvoj profil i ucinilo mi se da nisi posecivala forum neko vreme, videla datum od pre 10 dana, kao poslednju posetu. Ustvari, ko zna sta sam gledala .
Izvini, drago mi je sto si s nama.
Znam da si prava i kupila i procitala knjigu .
Pozdrav

 

[Цлио]

Hm....jak sam karakter, samo par rečenica pre nego što odem......

Na prvo čitanje ove knjige i Murakamija kao pisca ( ovo je prvo i jedino što sam od njega pročitala ) mogu reći da je na mene ostavio utisak odličnog zanatlije. Odličnog pisca. "Norveška šuma" je prevashodno pisana, slobodna sam čak reći - odradjena, za mladju populaciju zapadne civilizacije u kojoj je pisac spojio umetnost, ono lepo, sa korisnim.Ali, meni je baš ta korisna strana ove knjige jako zasmetala. Pored ovog, meni kao ženi, zasmetalo još nešto o čemu bih volela čuti i vaše mišljenje. Uopšte, da li je to neko osim mene primetio.

Kako ništa nije savršeno, pa ni ova knjiga, ipak sam je doživela kao pravo osveženje, lepe sate sam provela uz nju, i toplo bih je preporučila svakome.

Slazem se sa tim da je Murakami dobar zanatlija, npr. 30 strana ide ravno, nista narocito se ne dogadja, jede, pije, pivo, vino, cita, izlazi sa drugom iz doma u grad, ide na predavanja, pere i pegla kosulje... onda ubacuje Midori sa njenom pricom, njenu porodicu, oca, npr. odlazak u bolnicu. Nema pisama od Naoko, odjednom ga poziva u sanatorijum, citamo pricu o tome kao je Reiki tu dospela u, pa prekine njenu pricu, onda opet ravno, drzi nam paznju, pitamo se sta se dogodilo sa Reiki, nastavlja... Tim smenama ritma drzi paznju citaoca, smenama "obicnih" i interesnatnih, nekad "iscasenih" delova knjige.
Sta ti je zasmetalo kao zeni, posto je ovde samo quentin, za sada nas dve mozemo o tome da diskutujemo

 

[quentin]

Jasno je da Murakami zna da piše, da ovo nije loša knjiga, ali hajde da je malo dublje analiziramo. Knjiga ima dvije teme, one vječne, neko bi rekao jedine, seksualnost i smrt, i vezu među njima. To je OK, ali meni je tretman tih tema nekako neprirodan i hladan. Pripovijedanje je suviše monotono i pravolinijsko. U knjizi se na sve strane umire, tri samoubistva, pa Midorini otac i majka (oboje od raka mozga, u kratkom periodu?!?!?!?), ali nekako se ne vidi da se to doživljava kao neka tragedija. Čak i kad se Naoko ubije, Vatanabe odlazi i na taj put i prolazi kroz neke teške trenutke, ali to se baš ne osjeća. Odnos prema seksualnosti još je čudniji. Ponašanje likova djeluje vrlo neprirodno s obzirom na njihovu mladost.

 

[Цлио]

Zadrzla bih se na temi tanatosa i opet izvukla neke paralele sa "Carobnim bregom", znam da ne analiziramo tu knjigu, ali dolaze mi asoicijacije .
Smrt odn. samoubistvo Kizukija pokrece citav roman, da se nije dogodilo, ni Vatanab i Naoko se ne bi zblizili. Onda dolazi do citave serije smrti, koja se zavrsava Naokinim samoubistvom.
Cini se da Vatanab najteze prihvata smrt prijatelja, seca se veceri koje su proveli zajedno igrajuci bilijar, kao da ga ta smrt na neki nacin ucini drugacijim, rana smrt prijatelja cini da on na sve sledece smrti gleda iz neke druge prespektive, opet iscasene.
Mladi Kastrop dolazeci u sanatorijum shvata, vrlo brzo, da se tu ljudi svakodnevno umiru, prve smrti ga pogadjaju, ima period kada ide kod bolesnika kojma nema spasa da bi im olaksao poslednje casove i posle nosi cvece na njihove grobove.
Medjutim, kada umire njegov rodajk Joakim, u drugom delu romana, on ostaje ravnodusan, kao da je oguglao, kad se na licu mrtvog Joakima pojavi nesto nalik na smesak, on shvata da je doslo do procesa raspadanja tkiva i da les treba ukloniti iz sobe.
To radi sasvim mehanicki, mada mu je Joakim najbliza osoba u sanatorijumu, osoba sa kojom je proveo najvise vremena.
Medjutim, ja sam se na tom mestu uvek isplacem, dok me smrti kod Murakamija ostavljau ravnodusnom kao i samog glavnog junaka. Nekao nas pisac od pocetka uvodi u svoj svet, pa i nama on postaje blizak, tolike smrti u relativno malom romanu, koji se desava u mirnodopsko vreme nisu cudne ? Bar je mene uspeo, quentina nije :wink:.

 

[Prisoner]

Ja bih rekla život, a smrt je ta nit koja veže..
Sa tvojim ostalim zapažanjima se slažem.

Prvo što mi je u knjizi zapalo za oko su uvrnutosti. Sve je "uvrnuto", počev od :
- Studentski dom u kome je Vatanabe živeo, za koji i sam kaže da je ."mutan".. ..Domom je upravljao čudan par..." Taj nerazdvojni par čudaka (g.Uniforma i g.Pitomac) je u dvorištu studentskog doma...",.....Vatanabe..priča o svetu u kome žive.......»Hej, Kizuki, naopak je ovo svet, mislio sam.»...Cimer –Esesovac; čudan, ali ipak drag lik.....Kizuki.....mlad momak koji zbog nečega nije shvatio život, nije se uklopio u čudan svet, griža savest zbog problema svoje devojke.-ubija se...čudan......Devojka Naoko - na oko normalna, sa problemom u glavi zbog kojeg je imala problem "suvoće" - ubija se.....Devojka Hacumi – divna, normalna devojka..nije se uklopila u Nagasavin način života, ubila se...Drug Nagasava - kreten, uvrnut, vrlo dobro funkcionište u životu....Devojka Midori – samo na oko otkačena devojka, simpatično luckasta, zapravo jako normalna....Midori priča bez stida, pita ono što ne zna, ispituje....deluje čudno.....Drugarica Reiko .- sa psihijatrijskim dosijeom....kao udatu ženu klinkica od trinaest godina provaljuje da je lezbejka, čudno.....Prihvatilište.."Ami"..čudna ustanova, nit je bolnica,nit ludnica....Čudan portir, .....Čudan dr Mijata ......Menadžer.-«Da znaš, Vatanabe, prekjuče sam odradio onu iz butika.»....»Ako hoćeš da smuvaš žensku, obavezno joj daj nešto na poklon, pa je onda nalivaj alkoholom da se napije, nalivaj je, to obavezno."...«Onda još samo da je opališ. Prosto, je l' da?»....čudan savet o zavodjenju devojaka....Sam Vatanabe je normalan mlad momak, prijatelji kažu da je čudan.

Murakama daje divnu paralelu sa Naoko, koja izgleda sasvim normalno, ali to zapravo nije, i Midori, koja izgleda luckasto, uvrnuto, ali je zapravo svesna, normalna devojka, požrtvovana ćerka.

Ovom galerijom likova pisac kao da nam objašnjava da su zapravo ludosti kod čoveka stalne i skoro neophodne....Niko nije savršen, ni previše normalan. Iliti ono naše, domaće..."svako je lud na svoj način". Mislim da upravo zbog ovog knjiga nema ni jednog jasno definisanog lika ni kao pozitivca, ni kao negativca.

.
Kroz celu "Šumu" Murakama provlači Vatanabea kao nekog "trećeg" koji povezuje date parove, a sudbine tih parova čine njegov život.:

- Iz odnosa Nioko + Kizuki + Vatanabe = Kizuki odlazi iz života, Vatanabe zauzima njegovo mesto, Nioko nastavlja život dalje.
- Iz drugarstva Nioko +.Vatanabe+ Reiko = Nioko odlazi nemoćna da sagleda svoje probleme, Reiko nastavlja život dalje, izlazi iz prihvatilišta, i zauzima njeno mesto u vezi sa Vatanabeom:
- Iz veze Nagasava + Vatanabe+Hicumi = Hicumi nije mogla da živi bez Nagasave, ali ni sa njim, ubija se, život nije stao, Vatanabe se i dalje druži sa Nagasavom, posao;
- Iz veze Nioko+Vatanabe+ Midori = Nioko nema više, Midori zauzima njeno mesto i Vatanabeov život teče dalje.

Šta kaže Murakami ovim silnim samoubistvima? Jednostavno, život teče dalje.Ne posustaj, ne odustaj. Možda će neko pokojnika i žaliti, i biti uplakan na sahrani (sramotno malo ljudi na sahrani Nioko ) al neće zbog njegove smrti život stati. Zbog samoubice se niko drugi neće ubiti. Da, ljudima će biti žao, ali će svako svoj život nastaviti da živi kako zna i ume.Ili, jednostavnije, grublje - niko nije nezamenljiv. Umesto jedne devojke, naći će se druga.( Nioko i Midori ) Umesto jednog prijatelja, drugi. Eto, i dete izgubi roditelje ( mala Midori) pa nastavlja svoj život dalje.
Na jednom mestu Vatanabe priznaje da vreme čini svoje i da uspomene protiv volje blede. Njemu je žao zbog toga, ali i on sam vidi da je nemoćan. Još jedan razlog više da se istraje u životu bez obzira kakav je.





.

 

[Prisoner]

Smrt odn. samoubistvo Kizukija pokrece citav roman, da se nije dogodilo, ni Vatanab i Naoko se ne bi zblizili. Onda dolazi do citave serije smrti, koja se zavrsava Naokinim samoubistvom.
Cini se da Vatanab najteze prihvata smrt prijatelja, seca se veceri koje su proveli zajedno igrajuci bilijar, kao da ga ta smrt na neki nacin ucini drugacijim, rana smrt prijatelja cini da on na sve sledece smrti gleda iz neke druge prespektive, opet iscasene.

To Murakami i kaže....Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane..

Koliko sam ja mogla da ukapiram, Naoko, kao balavica, nije mogla znati zbog čega je "suva" u odnosima sa Kizukijem koga je volela. To je njoj, naravno, pravilo probleme. Kizuki, isto balavac, ali kapira da je problem u njemu. Rešava problem tako što se ubija. Hm....e, sad, da je jedno od njih dvoje još tada znalo za postojanje pansiona "Ami", ili potražilo pomoć nekog psihijatra, Vatanabe se ne bi kresao sa Reiko, jel tako?

 

[Prisoner]

.Cini se da Vatanab najteze prihvata smrt prijatelja, seca se veceri koje su proveli zajedno igrajuci bilijar, kao da ga ta smrt na neki nacin ucini drugacijim, rana smrt prijatelja cini da on na sve sledece smrti gleda iz neke druge prespektive, opet iscasene....:.

Da, drugačijim. Kizukijeva smrt mu je donela Naoko.
Pre toga je bio samo njihov drug. Na razmišljanja o Kizukiju, Vatanabe se vraćao tražeći razlog njegove smrti zbog odnosa Naoko prema njemu. Sećaš se njihovih šetnji i kako je Naoko šipčila napred a Vatanabe za njom? Vatanabe je znao da razlog njenog ponašanja leži negde u vezi sa Kizukijem.

 

[Prisoner]

..... Pripovijedanje je suviše monotono i pravolinijsko. U knjizi se na sve strane umire, tri samoubistva, pa Midorini otac i majka (oboje od raka mozga, u kratkom periodu?!?!?!?), ali nekako se ne vidi da se to doživljava kao neka tragedija. Čak i kad se Naoko ubije, Vatanabe odlazi i na taj put i prolazi kroz neke teške trenutke, ali to se baš ne osjeća. Odnos prema seksualnosti još je čudniji. Ponašanje likova djeluje vrlo neprirodno s obzirom na njihovu mladost.

Murakami sve vreme održava atmosferu namerno monotonom, što ti reče, pravolinijski...Clio - "ravno". On čitaocu ne dopušta emocije koje bi ga odvele od teme. Lično imam utisak kako me je kroz "Šumu" proveo zapušenog i nosa i ušiju. Sve mi je ponudio, sve sam ja videla, ali mi nije dopustio da išta osetim. Bilo je tu raznih opisa, i šuma i cveća, ali "mlakih",hladnih, tako da cvrkut ptica nisam mogla čuti. Mirise nisam osetila, jer on tako nije hteo.Skoncentrisao me samo na ljude i njihove živote, sudbine. ali ni jednog momenta mi nije dopustio da me emocije ponesu i negde odlutam van teme bez njegovog dopuštenja. Fantastično.Ovoga sam bila svesna tek ovde..

.str, 53. "Te noći sam spavao s Naoko". ........".Bila je napeta kao struna i zbunjena, i želela je da je umirim. Ugasio sam svetlo u sobi, i svlačio joj odeću, polako i nežno. Skinuo sam i svoju. Tada smo se zagrlili."

I taman kad ja, kao čitalac, očekujem sledeće opise ljubavnog čina, Murakami me jednostavno "hladi" , ne dozvoljava mi da se previše unesem u sledeću scenu samo jednom rečenicom: ...
" Bilo je toplo te kišovite noći i mi, onako nagi, nismo osećali hladnoću."
Ja sam se sa pravom pitala šta me baš tad briga kakva je to noć bila, ili, zašto taj opis noći nije postavio na početku scene.? I, kako u tom trenutku nekome uopšte može biti hladno??? Posle sam shvatila šta je on zapravao hteo ovom rečenicom.

Sledećom dugom rečenicom postepeno me vraća u ljubavnu scenu:
" U tami, bez reči, Naoko i ja smo istraživali tela jedno drugog."
Nešto potpuno očekivano, ali ne previše uzbudljivo:
" Poljubio sam je i dlanovima joj meko obujmio grudi."
Zatim, obaveštenja o dogadjajima bez ikakvih emocija:
" Ona je dodirnula moj otvrdli penis."
" Njena vagina, topla i vlažna, želela me je."

Već sledećom rečenicom seče sve i vraća se na problem:
" Ipak, strahovito ju je bolelo kad sam ušao u nju."
Ovde i počinje kraj ovog ljubavnog čina..


E, odo' ja sad da 'pavam. Dosta sam vam nakuckala noćas, pa vi lepo čitajte i dodajte nešto svoga..

pišemo se...:wink:

 

[Цлио]

Stizu mi gosti za sat vremena, posle mi idemo u goste, moza tek veceras.
poz

 

[strelica66]

ILO, recenice nisu kratke, sasvim su OK, bar u ovom romanu, lako se cita. Ja nisam ucestvovala u izboru, medjutim mislim da smo se svi zeznuli, jer smo uzeli knjigu koja je jedna od najprodavanijih ( bas sam bila u Platou i videla je medju 10 ili 20 ), tek je izasla ( Geopoetika 2007.) sto znaci da je nema u bibliotekama. Nazalost, ljudi koji bi citali jednostavno ne mogu da priuste sebi knjigu i ja sam se snasla, tako sto sam posudila iz knjizare rodjaka mog muza.
Treba razmisliti o ovome. Sigurna sam da bi mnogi citali i Doris Lesing npr. knjizare su zatrpane njenim knjigama, ali mali ucenicki i studentski dzeparci, stariji clanovi imaju porodice, decu...
Koliko sam upucena procitali smo samo quentin, Bi2 i ja ( mozda jos neko izvinjavam se, ako sam preskocila ), ali definitivno premalo za neku ozbiljniju, da ne kazem bilo kakvu diskusiju .
Mozda da iz ovoga izvucemo nauk , da biramo knjige npr. 5 - 6 godina stare, nisu prestare, a ima ih po bibliotekama.

Nazalost, kasno sam uocila temu. Biblioteka mi je, kao sto neko rece 'sugava', a kupovala sam neke druge knjige, te jednostavno nisam mogla da kupim i ovu. Nadam se da cu uspeti da se ukljucim u narednom periodu, sa sledecom knjigom. Mislim da je Clio u pravu, mozda birati nesto malo manje aktuelne knjige do kojih je lakse doci. U svakom slucaju, odlicna tema.

 

[quentin]

OK, imamo taj troguao Nioko-Kizuki-Vatanabe u kome se ni jedna veza nije do kraja realizovala, kako se čini zbog nekih Naokinih inhibicija i upitne seksualne orjentacije. Kao posljedica toga, prvo se ubija Kizuki (što je meni krajnje čudno, sa sedamnaest godine niko se ne ubija zbog seksualnih problema), a kasnije i sama Naoko. Vatanabe ostaje živ. Pitanje je kako i zbog čega. Da li je u pitanju uticaj Nagasave i Midori, ili je on jednostavno manje osjetljiv. Ovo drugo bi možda objasnilo i zašto nam pisac ne dopušta da se emotivno vežemo za likove, jer ipak je Nagasava pripovjedač, radi se o njegovim sjećanjima i njegovom pokušaju da si objasni neke stvari iz prošlosti. Naravno, pravog odgovora na ovo nema i ne treba da ga bude. Svako može da nađe istinu koju mu odgovara.
Tako gledajući, knjiga je dobra. Ipak, ja lično nisam u njoj naročito uživao. Vjerovatno najviše od svega mi je smetao glavni junak. Lik koji je za sebe stalno govori da je sasvim običan a ipak privlači tako jedinstvene likove kao Midori i Nagsavu, čita Skota Ficdžeralda, naliva se viskijem, sa 19 ili 20 godina sasvim je otuđen od roditelja i tako dalje, zaista kao da je kreiran da bi se populacija od 16 do 22 godine identifikovala s njim. I nije samo on, svi se ponašaju sasvim neobično za svoje mlade godine. Ne znam, možda je u Japanu drugačine nego kod nas, ali meni je to smetalo.

 

[Prisoner]

OK, imamo taj troguao Nioko-Kizuki-Vatanabe u kome se ni jedna veza nije do kraja realizovala, kako se čini zbog nekih Naokinih inhibicija i upitne seksualne orjentacije. Kao posljedica toga, prvo se ubija Kizuki (što je meni krajnje čudno, sa sedamnaest godine niko se ne ubija zbog seksualnih problema), a kasnije i sama Naoko. Vatanabe ostaje živ. Pitanje je kako i zbog čega

Moja neka razmišljanja idu ovako:Nioko i Kizuki rastu zajedno. Ako sam zapamtila dobro, od svoje trinaeste godine su zajedno.Samim tim, dovoljno su upoznati i upućeni jedno na drugo. Nioko priznaje da voli Kizukija. Ono što mene brine, koliko je ona sigurna u to? Koliko dete Nioko ume da pravi razliku izmedju navike i ljubavi? Da, Nioko voli Kizukija, samo je pitanje kako? Mislim da je tu bio njen problem. Kizuki, opet, znajući da ga Nioko voli, i da je ceo život sa njom, tako mlad ne može podneti činjenicu da se ona zbog nečega ne može opustiti u seksualnom odnosu sa njim, odnosno, da oni ne mogu imati seksualni odnos. Balava glava shvata da je problem u njemu. Samoubistvom rešava taj problem. Do tada Vatanabe je onaj treći, drug. Ako Nioko nije znala da napravi razliku izmedju navike i ljubavi, onda i nije čudo što nije mogla opustiti u ljubavnim odnosima sa Kizukijem, zar ne? Šta je uzrok njenom neznanju? Po meni mladost-ludost, odnosno glupost. Možda i strah da pita nekog starijeg za mišljenje i savet, zbog činjenice da su ipak svesni kako rade nešto zabranjeno za njihove godine..Opet glupost. Kizuki svojom odlukom odlazi, Naoko ostaje da živi sa tim da je nešto htela, a da zbog nečega to ipak nije mogla ostvariti sa osobom koju je mislila da voli.
Život ide dalje. Kizukija zamenjuje Vatanabe. Sa Naoko se dešava nešto čudno. Ona užasnuto konstatuje da ipak može ovlažiti iako ne voli Vatanabea.Ovaj je svestan da ga Nioko ne voli. Ne toliko koliko svoju prvu ljubav.

str. 170...... za mene jako zanimljiva scena..."ručnog olakšavanja"....
«Hvala ti.»
«Hej, Naoko, rekao sam»
«Molim?»
«Voleo bih da mi olakšaš».
«Važi.».......

ili, ova odmah posle ...str. 17l.

..»Hoće li ti sad biti malo lakše da hodaš?» pitala je Naoko.

«Hoće, hvala na pitanju», odgovorih.

«Onda, da li ste za jednu malu šetnju.»

«Sa zadovoljstvom.»....

Da li je ovo normalno pitanje odmah posle vodjenja ljubavi? Ili nam na ovaj način Murakami pokazuje da u njihovom odnosu nema ni traga od ljubavi? Ja bih rekla, ovo drugo. Nioko njemu drugarski pomaže da lakše hoda. Tu nema ljubavi. Sve je i dalje samo na drugarskoj bazi, samo što Naoko to ne kapira. Još uvek ne može, jer se isto tako ponašala i sa Kizukijem, a mislila je da to ljubav.


Quentine, da li se u ovom delu slažeš sa mojim zapažanjima?

 

[Prisoner]

..... ili je on jednostavno manje osjetljiv. Ovo drugo bi možda objasnilo i zašto nam pisac ne dopušta da se emotivno vežemo za likove, jer ipak je Nagasava pripovjedač, radi se o njegovim sjećanjima i njegovom pokušaju da si objasni neke stvari iz prošlosti. Naravno, pravog odgovora na ovo nema i ne treba da ga bude. Svako može da nađe istinu koju mu odgovara.
Tako gledajući, knjiga je dobra. .

Za Murakamija ništa nije vrednije od samog života.
Svi primeri samoubistva su glupost, jer bez obzira zbog čega se čovek odluči na ovakav korak, ubiti se je glupo, pa glupo. Da se ne ponavljam, objasnio nam je pisac zbog čega je u Vatanabeov život ušla Midori, na primer.

Vatanabe je manje čudan od ostalih. Samim tim je i manje osetljiv, i više zna šta je život

Da li si primetio koliko je prostora posvetio dogadjajima od Kizukijeve do smrti Nioko, a koliko malo objašnjavajući smrt lepe Hicumi, koja je tek teška glupost?

Za mene je knjiga dobra ne zbog teme, nego zbog načina pisanja. Kada sam sklopila korice, imala sam utisak kako sam upravo izašla iz prihvatilišta "Ami", zbog čega sam se , priznajem, osećala "uvrnuto" . U toku čitanja nije bilo nikakvih oscilacija emocija, kad ih jednostavno nije ni bilo. Proveo me lako i neosetno kroz šumu japanskih brestova i čega sve ono ne, a da nisam osetila njen miris. Pokazao mi je čišćenje ptičijih kaveza, bez ptica i cvrkuta. Cveće i klopu bez mirisa i ukusa, a da toga u toku čitanja nisam bila ni svesna.
Ipak sam morala primetiti dve stvari koje su mi zasmetale. Muzika i Vatanabeov, ili Murakamijev, odnos prema seksu.

 

[quentin]

Možemo se složiti da je samoubistvo kao način rješavanja problema glupost, ali čudan je njegov tretman u knjizi i odnos junaka prema toj pojavi u njegovoj okolini. Mislim, da se meni, ne daj bože, toliko ljudi oko mene ubije, sigurno bih se držao drugačije od tog Vatanabea, a i svako drugi bi, posebno ako ima 19 ili 20 godina. Znači, to je neprirodno, neuvjerljivo i smeta mi.
I odnos prema seksu je jednako neprirodan. Ako Naoko Vatanabea ne voli, pa je za nju jasno, on nju, kako kaže, voli, pa je to što on kaže nejasno. Isto kao i kad je smrt u pitanju, prema seksu junaci se odnose neprirodno, kao da nisu ljudska bića. Tako rutinski odnos prema seksualnom nagonu ("Hoće li ti sad biti malo lakše da hodaš?" i ostalo, i s njegove i njene strane), ne viđa se ni u odnosu prostitutke i neke bezosjećajne mušterije. A opet, kad ga ona mala Midori zavodi na način kome teško da bi bilo koji muškarac odolio, on ostaje ravnodušan. Sve u svemu, taj Vatanabe ispada totalni čudak. Mene knjiga nije osvojila, nisam se uživio u svijet koji je pisac stvorio. Jednostavno, likovi kao da nisu od krvi i mesa.

 

[Prisoner]

Sigurno si i ti primetio kako pisac kroji likove. Toplo - hladno, čudno-normalno. Vatanabe jeste čudan, i sve je smrti (gluposti) mirno progutao, nekako svario i najnormalnije nastavio da živi sa normalnom osobom koju mu je život doneo, a koja baš i nedeluje baš najnormalnije. Kad pogledaš, pa i nije toliko čudan koliko se nama čini?

Moram se prisetiti tog dela sa Midori, ne sećam se sad ovako...Mada, moram priznati da likovi zaista izgledaju tako kako si ih opisao.

Baš me zanima kako si ti doživeo korišćenje muzike u knjizi?...Meni je to užasno smetalo. Jednostavno, ne mogu da verujem da niko u Japunu, u tom periodu, nije slušao ni jednu drugu vrstu muzike osim zapadnjačke??? Nebitno iz kog je perioda, ali svuda, na svakom mestu, u svakom gradu, na svakom ćošku...svi isključivo slušaju samo, i samo zapadnjačku muziku ??? On ne pominje ni jednom rečju, ni slučajno, a kamoli namerno, neki japanski hit ??? Kao da tamo niko nije stvarao nikakvu muziku ? Ma, nemoguće.. Zbog ovog sam stekla utisak da je spojio lepo sa korisnim, odnosno, da je svoje delo iskoristio kao jednu vrstu šljaštećeg bilborda kojim je uz put mahao i vrištao: Mi, Japanci, jesmo mali, žuti i živimo na kraju sveta, ali smo isti kao i vi ! Svi slušamo istu muziku !.....Možda i grešim dušu. ...Šta ako je hteo da nam tom muzikom prenese da je poruka iz njegove knjige tačna, jer oni, Japanci, isto misle, isto osećaju kao mi? Eto, i istu vrstu muzike slušaju?

.Vatanabe u svim opisima seksualnih radnji, jer tu ljubavi i nema, polni kontakt sa bilo kojom ženom opisuje kao "prodiranje" ili "ulaženje".? Pa, kaže:...

.
»Ipak , strahovito ju je bolelo kad sam ušao u nju Kad sam je upitao da li joj je to prvi put , Naoko je potvrdila. Potpuno sam se zbunio. Bio sam ubedjen da su Naoko i Kizuki spavali zajedno. Prodro sam duboko u nju i tu se zaustavio, ne pomerajući se"

«Reagovala na svaki pokret mojih ruku, uvijala se i stenjala. Kad sam prodro u nju,.....»

Da li ovo odražava Vatanabeov pokušaj da prodre u žensku psihu, ili šta?
Kako ti ovo doživljavaš kao muškarac? Izvini, al ja bih da pitam..