Čitalački klub - poziv na čitanje

[*Dragonfly*]

Pročitah Devojku s pomorandžama.
Gorder ispreda nežno tkanje, upliće nit ezoterije među retke.
Dojmio me način na koji uvodi čitaoca u priču, očevo dirljivo, uzbudljivo pismo o Devojci s pomorandžama. Pismo koje govori o suštini življenja.
Pismo koje je oda bezvremenoj ljubavi, bliskosti između dva bića koja su, iako sitna u očima sveta, ispunjena toplim osećanjem istinske ljubavi. Ljubavi koja prerasta eone.
Svet je oduvek bio i biće zao. Baš kao što je oduvek bio i biće dobar.
Pronaći osobu s kojom ćeš deliti svetlu i mračnu tajnu života. Radost je to!
Jer Ljubav nas uvodi u život uzvišena glasa.
Posmatrati pogledom koji ne govori samo u ime očiju već pogledom kroz koji pršte sva osetila. Srcem doticati, grliti, voleti.

Georgov otac, ostavivši pismo skriveno u postavi starih, crvenih kolica, ostavio je zaveštanje sinu svom. Delić sebe. I tako je opet progovorio, ukazao sinu na vrednosti života.
Prevarivši smrt, na tren makar, istkao je priču za svog sina, iznikao na dlanu svog otmičara iz ovozemaljskog, ponovo lepršav kao dete, jedini i presudan. Makar i samo kroz pisane reči.

 

[*Dragonfly*]

Otac je komponovao antologijsku Ljubav, melodiju nežnu, vodilačku!
Georgu je približio pesmu iskona u svojoj najvećoj kreposti, na raskršću veličanstvenosti i bezvremena.
Ljubav menja sve nas ovog plahog sveta.

Otac je pisao dugo, iskreno i toplo. Terajući svoje crno i belo, korača kraj nedoraslog sina, zamišljajući ga kao odraslog, nedosanjanog. Upoznat s reskošću istine, otac je junak. U pričama malim i velikim i onim neispričanim, ostavljen Susretu koji će se desiti zauvek.
U grumenu gorke istine tražio je Misao.

Uputio je Georgu značajno pitanje.
Sada ja vas isto pitam, drage moje.
Da li bi ste odabrale Život i sve što on nosi, znajući da će te jednom napustiti sve?
Iščileti u vremenu. Postati bljesak od koga ste i nastali.
Ili bi ste odbili ponuđeno?

 

[tarabica]

Dirljiva je i ta želja, a i način koji je otac izabrao da učestvuje u odrastanju svog sina. Kroz pismo koje mu je ostavio on, iako preminuo, utiče na formiranje ličnosti svog sina, vaspitava ga.

 

["amelie poulain"]

Mene je Devojka sa pomorandzama bas dojmila.
Za mene je to knjiga o zivotu, koji odise sa svake njene stranice, iako je kratak, konacan i mora prestati ( bar sto se Georgovog oca tice). George nastavlja zapocetu pricu.
Zivot se ogleda u svemu, u prvom susretu, bojama i oblicima pomorandzi, potrazi za devojkom, mastanjima ko bi i sta ona mogla biti, cemu sluze pomorandze.

“ Koliko dugo mozes da cekas?”
“Mogu da cekam dok srce ne pocne da krvari od tuge.
Pa zar nije to ljubav ?

Pa poruka ispod kamena...


Sta se vas najvise dojmilo?Ja cu nastaviti sa svojim utiscima i naravno odgovoriti na pitanje moje drage *Dragonfly*.

 

[societas]

Henrik Sjenkjevič - "Hanja"

U pitanju je remek-delo autora romana "Kroz pustinju i prašumu", u izdanju Srpske književne zadruge.

Na prelazu iz mladosti u odraslo doba, u istu devojku zaljubljuju se dva nerazdvojna druga – hrišćanin i musliman. Ona je i mezimica i posluga, a ljubav se rasplamsava u plemićkom dvorcu stare Poljske.
Dva junaka su dva oličenja mogućih karaktera, temperamenata, shvatanja sveta, a to znači i dvojica protagonista različitih ljubavi prema istoj devojci – Hanji, kao prema ljubavnom ogledalu.
Oko njih treperi priroda – reka i trava i leto, a u njima bukti složena – suptilna i strasna vatra koja će dovesti do presudnih opredeljenja i životnih preloma...

 

[coca88]

koja je sledeca za citanje?

 

[*Dragonfly*]

Jos nisu svi komentarisali ni Devojku s pomorandzama.
Imas li neki predlog za sledecu?
Pridruzi nam se slobodno!

 

[tarabica]

Ne znam da li ću dobro opisati, ali najviše me dojmilo to što Georgov otac, na smrti, piše pismo kojim slavi život i nema ni trunke ogorčenosti što mu se život iznenada završava. I što je pronašao način da učestvuje u sinovljevom životu i posle smrti

 

[*Dragonfly*]

Ne znam da li ću dobro opisati, ali najviše me dojmilo to što Georgov otac, na smrti, piše pismo kojim slavi život i nema ni trunke ogorčenosti što mu se život iznenada završava. I što je pronašao način da učestvuje u sinovljevom životu i posle smrti

I na mene je dojam ostavila upravo takva zelja Georgovog oca.
Sunovratilo se vreme Georgovog oca u vlastite zapletene senke a bolesne stenke duse klize niz kosine nestajanja. Odbolovao je sve svoje tuge, prognao iz sebe rodjene i nerodjene bolove, odigrao igre crnih slutnji te sada, spokojan, vinuo se i oslusnuo srz zivota.
U jedinstvenom spletu privida ne treba bolovati zbog vlastite proslosti niti polagati razmazeno pravo na plac. Postajemo. I ostajemo. Na nacin koji izaberemo. Pismo, trag u necijem srcu...
Zaustavimo vreme izmedju pocetka i svrsetka nadanja u utesnu puninu.

Georgov otac je odbolovao svoje slabosti i tiha mu se radost svecano ugnjezdila u srce.
Bez kazne ne mozemo smisao dodirnuti. Mozda i spoznaja o skoroj smrti kazna je.
U Ljubavi se ponekad skriva senka bojazni. Ali isto tako, Ljubav je beskrajna pesma istkana antologijskom melodijom, tece kroz svileni krvotok, u njenoj se milosti ogledaju mene vremena.
Takvu ljubav, otac je poklonio sinu, posle niza godina...
Darovao mu delic sebe...

 

["amelie poulain"]

...pre nekoliko dana smo satima igrali jednu kompjutersku igru. Mozda je mene ta igra vise zabavljala, tako mi je bilo bolno potrebno da se otrgnem od svih misli u svojoj glavi. A svaki put kad bismo "umrli" u ovoj igri, odmah bi se pojavila nova tabla i opet bismo pocinjali. Kako mozemo znati da takva "nova tabla" ne postoji i za nase duse. Ne verujem u to zaista ne verujem. Ali san o nemogucem ima svoje ime. Nazovimo ga nadom.

 

[astronaut skaut]

Nadam se da mi nećete zamjeriti što ovako upadam. Ne znam da li je ovdje bilo riječi o Prodavnici tajni od Dina Bucatija. To mi je omiljena knjiga i često joj se vraćam.

 

[*Dragonfly*]

[QUOTE="amelie poulain";10193416]...pre nekoliko dana smo satima igrali jednu kompjutersku igru. Mozda je mene ta igra vise zabavljala, tako mi je bilo bolno potrebno da se otrgnem od svih misli u svojoj glavi. A svaki put kad bismo "umrli" u ovoj igri, odmah bi se pojavila nova tabla i opet bismo pocinjali. Kako mozemo znati da takva "nova tabla" ne postoji i za nase duse. Ne verujem u to zaista ne verujem. Ali san o nemogucem ima svoje ime. Nazovimo ga nadom.[/QUOTE]

Rečenica koja je ostavila dojam na mene...
Nada - san o nemogućem.

Dok snevamo, bojazan se može, poput inja, popeti do stenki srca, ulivajući u dušu plamteću nadu.
Skrivena u staklene violine emocija ta sočna strepnja upravo je proklijala u nadi.

Nada raste u dečaku i njegovom pritajenom vrisku, nedefinisanoj želji.
Zatim raste u zagonetnom vitezu lutalici koji tek otkriva ljubav i čije su oči nalik neponovljivom opisu čežnje.
Rasla je u zanimanju za nauku, kosmos, kroz Betovena i muziku, preslušavajući mladost, rasla je kroz detinje oči kojima je moguće sagledati svo dobro izvan sveta.
Bujala...

Kada duša postane klupko boli i nade, budimo uporni i tragajmo u dubinu!

 

[maslacak93]

Zasto ovaj podforum ima toliko malo poruka,i,uopste,malo forumasa koji pisu i raspravljaju o raznim piscima,delima...?

Ne mogu da verujem,kad sam prvi put dosla,ocekivala sam da ce ovde biti najvise postova (na ovom podforumu)...
Zar ljudi ne vole da citaju?

 

[quentin]

Zasto ovaj podforum ima toliko malo poruka,i,uopste,malo forumasa koji pisu i raspravljaju o raznim piscima,delima...?

Ne mogu da verujem,kad sam prvi put dosla,ocekivala sam da ce ovde biti najvise postova (na ovom podforumu)...
Zar ljudi ne vole da citaju?

Ha!
Ja sam tome davno prestao da se čudim. Mislim da više ljudi, na ovom forumu i inače, piše ili pokušava pisati, nego što ih ozbiljno i posvećeno čita knjige. Paradoksalno je, ali eto, tako je.

 

["amelie poulain"]

Kako rekose moje prethodnice tarabica I *Dragonfly* Devojka sa pomorandzama je knjiga koja slavi zivot. Koliko god nam on izgledao konacan I kraj predstavljao nesto na sto je potrebno staviti tacku, ova knjiga ispisuje tri tacke … I daje nove oblike I dimenzije zivotu koji se nastavlja.
Jednom stvoren zivot ipak ne nestaje, samo menja oblik, mesto, nastavlja se kroz decu, price ispisane nasom rukom ili one koje ce drugi o nama reci.

Mislim da cak nismo ni u prilici da biramo zivot ili ne.
Zivot uvek nekako izabere nas.

 

[Sokolica_M]

Zasto ovaj podforum ima toliko malo poruka,i,uopste,malo forumasa koji pisu i raspravljaju o raznim piscima,delima...?

Ne mogu da verujem,kad sam prvi put dosla,ocekivala sam da ce ovde biti najvise postova (na ovom podforumu)...
Zar ljudi ne vole da citaju?

Eh, malo društvo, ali odabrano.

DOBRODOŠLA!

Najviše postova imaš na Ljubavi i seksu... i Politici...

 

[xXxMissxImmortalxXx]

Ja planiram da procitam Devojku sa pomorandzama.

Preporucujem Dvadesetu suprugu, mozda je od onih "knjiga za plazu" ali je meni bila veoma dirljiva i ostavila veoma snazan utisak.

 

[PageMercury]

Koja je sledeca knjiga?Volela bih da pridruzim klubu

 

[oazra]

Trijumfalna kapija / Remark

 

[dreadknight]

Henrik Sjenkjevič - "Hanja"

U pitanju je remek-delo autora romana "Kroz pustinju i prašumu", u izdanju Srpske književne zadruge.

Na prelazu iz mladosti u odraslo doba, u istu devojku zaljubljuju se dva nerazdvojna druga – hrišćanin i musliman. Ona je i mezimica i posluga, a ljubav se rasplamsava u plemićkom dvorcu stare Poljske.
Dva junaka su dva oličenja mogućih karaktera, temperamenata, shvatanja sveta, a to znači i dvojica protagonista različitih ljubavi prema istoj devojci – Hanji, kao prema ljubavnom ogledalu.
Oko njih treperi priroda – reka i trava i leto, a u njima bukti složena – suptilna i strasna vatra koja će dovesti do presudnih opredeljenja i životnih preloma...

Ovo se i meni jako svidja. Preporucujem i ja takodje

 

[*Dragonfly*]

Zar niko više nema komentar o Devojci s pomorandžama?
Žao mi je što su samo tri osobe komentarisale.

Ako je zaista tako, dajte predloge za sledeću knjigu!

 

[krasuljak]

Zar niko više nema komentar o Devojci s pomorandžama?
Žao mi je što su samo tri osobe komentarisale.

Ako je zaista tako, dajte predloge za sledeću knjigu!

IME RUŽE-Umberto Eko

 

[*moonlight*]

I ja bih da se pridruzim zajednickom citanju..

 

[*Dragonfly*]

Dobrodošla mila!

Imaš li predlog za sledeću knjigu?

 

[astronaut skaut]

Ja sam počeo da čitam Tajanstveni plamen kraljice Loane Umberto Eko, pa ako je neko raspoložen da mi pravi društvo...