Cime merite svet ?

[Ajs®]

Sve sto oko sebe vide, stvari, boje, ljude, ponasanja, dogadjaje... razliciti ljudi mere na razlicite nacine.

Vernik ceo svet posmatra kao bozje delo, kao kreaciju dalekog, natprirodnog i svemocnog bica. I tako se prema svetu ponasa.
Cinik svet posmatra kao skup zala kojima je namerno nadenuta maska, da ih teze prepozna.
Ljubavnik svet posmatra kao skup divnih privlacnih osoba koje razmenjuju neznosti.
Starac svet posmatra kao "dobro je, i ovo ce proci".
Psihijatar posmatra svet i vidi milione pacijenata.
Muzicar, ateista, osvajac, rob, roditelj, lopov ili politicar razlicitom prizmom posmatraju svet.
Zato se nikada ne mogu dogovoriti kako taj svet treba urediti.

Ostaje nejasno je da li mi prvo biramo sta cemo postati, pa kad postanemo kroz tu izabranu prizmu posmatramo i merimo svet,
ili od malena pocnemo da na neki svoj nacin merimo svet, i taj nacin merenja kasnije odredi sta cemo postati.

Cime vi merite?

tretmanom kulture

 

[flaj]

"Kroz maleni otvor koje cuvari nazivaju prozor vidi se komad mora i neba. Pravi je blagoslov ovaj vertikalni, majusni pejsaz, iako tuda ne proleti nijedna ptica, ne prodje nijedan brod, ne iskoci nijedna riba. Ali, to je more. Ponekad mirno, ponekad uzburkano.
Koliko god da poskakuje u celiji, ne uspeva da vidi nista vise. Otvor u zidu od nabijenog kamenja tako je uzak da jedva moze da se vidi i to neprolazno parce mora. Za trideset godina koliko je u zatvoru nije mu dosadio ovaj jedinstveni pejzaz. Podseca ga na detinjstvo, na prve prijatelje, na ondasnju nevinost. Posmatra more i podnosi glad, hladnocu, usamljenost, jad ove gole, vlazne i mracne celije.
Taj komad vode i beskrajnog neba je nada. Kao gutljaj buducnosti. Naposletku je dosao i dan slobode. Prvo sto treba da uradi je da ode na obalu mora i da mu zahvali sto ga je nepokolebljivo pratilo tokom trideset godina. Stize, a pred njim samo prostrana, neplodna, pusta dolina. Upita jednoga starca koji prolazi:
-A more? Gde je more?
-Ne znam. Toliko je daleko da ga ovde niko nije video."

Lep citat.

Da, dobro je da ti mašta daje priliku da po potrebi preko
požarnih stepenica iz spoljašnjeg klisneš u svoj unutrašnji svet
kao u neko utočište.
Taj svet može biti isto tako neizmerno bogat, a često i
mnogo bogatiji od onog napolju.
A u svakom slučaju samo je tvoj i zaštićen od svega.
Tu ćeš gledati filmove koje sam stvoriš, sa zapletima koji
su nezamislivi u tvom jadnom životu,sa likovima koje sam oživiš,
u zemljama koje inače ne bi nikad video.
Jedino moraš paziti da ne zalupiš vrata za sobom i da se
tu ne nastaniš za stalno.
Inače si gotov.
Nećeš stići ni da shvatiš, a već ćeš biti na pansionu
"Kod Laze" , u društvu s uma sišavših.
Možda zauvek.




.'

 

[hakim bej]

Slazem se, moguce je izmisliti u svojoj glavi i srcu neki drugi, idealan svet.
Tada je lako uporediti ovaj, nesavrseni i obican, koji nam je ispred ociju, sa idealnim iz svoje maste.

Kao i za sve ostalo u zivotu: nesto volimo a nesto imamo. Razlika izmedju ta dva nam pokazuje ko smo.

Ne tako retko, moze se desiti da u stvarnom svetu pronadjemo nesto idealno, onako kako smo oduvek zamisljali (i na kraju poverovali da idealno ne postoji).
Tada se jedan svet mora srusiti.
Samo, koji?

 

[flaj]

Nijedan svet ne mora biti, ne može biti i nije idealan.
Mogu istovremeno postojati oba. Dovoljno je da su
raznovrsni, različiti, uzbudljivi.
Zašto ne bi išli paralelno?
Ne bih rušila nijedan.

 

[HELENA33]

svet sa zamishljenim idealom za koji verujesh da ne postoji i stvaran svet u kojem si ipak pronashla taj ideal teshko da mogu ici paralelno...

 

[lanavi]

moguce je snevati na javi...to je poenta nestvarnog koje stvarno cini stvarno nestvarno lepim. mozda samo moze s vremena na vreme da zaboli kada stvarno upozori na krhkost nestvarnog, ali to nestvarno ionako zavisi od snage zelje. dok je zelja, dotle je i nestvarno moguce da biva stvarnim, bas opipljivo realnim i ospokojavajucim. mislim da je lek za savladavanje stvarnog upravo u nestvarnom.

 

[flaj]

Ako si sigurna da si pronašla svoj idealni realni svet -
dileme nema.Nećeš ni tražiti ništa u onom nerealnom i
lako će ti biti da odlučiš.

 

[HELENA33]

meni se chini da je hakim u dilemi koji da srushi...

 

[lanavi]

ja volim svoj irealni svet...zato ga ne dam . to je jagodica (koju mozes jesti a da se nikad ne pojede) na vrhu realnog.

 

[HELENA33]

volim ga i ja, samo ponekad nisam dobro opremljena da bih se zadrzala u njemu, pa moram da trknem do onog drugog, recimo po cigarete...

 

[flaj]

I kada se realni istopi kao sladoled na letnjoj vrućini,
jagodica ostaje i možeš je lizati do mile volje, a ona
i dalje odoleva...

 

[hirajgoagain]

pa kako god da meris internet je svuda
osim tamo gde ga nema
ynaci de god odes eto krstarice
na primer

- - - - - - - - - -

Slazem se, moguce je izmisliti u svojoj glavi i srcu neki drugi, idealan svet.
Tada je lako uporediti ovaj, nesavrseni i obican, koji nam je ispred ociju, sa idealnim iz svoje maste.

Kao i za sve ostalo u zivotu: nesto volimo a nesto imamo. Razlika izmedju ta dva nam pokazuje ko smo.

Ne tako retko, moze se desiti da u stvarnom svetu pronadjemo nesto idealno, onako kako smo oduvek zamisljali (i na kraju poverovali da idealno ne postoji).
Tada se jedan svet mora srusiti.
Samo, koji?

pa bar na ovoj krstairci sve neki prekaljeni i poluprekaljeni i znaju svi da nema idealno
mozda ima nesto sto se uklapa u tvoje i doda na to ali ima cenu
ili onda negiras da ima sve to
uf

 

[hakim bej]

 

[hirajgoagain]

brate ko nije ovde prekaljen

- - - - - - - - - -

nece me uzeti u G znaci ispadoh

- - - - - - - - - -

vec je ovo dovoljno
cao macici to cu im reci

treba konkurs za najprekaljenijeg forumasa, izbor : )))))

 

[jelen.co]

Barometrom.

 

[hakim bej]

Barometrom.

Uredjajem za merenje bara?
Pa nije valjda bas ceo svet skup bara, mocvara i barica? Povezanih krokodilima i komarcima?

 

[fisherman1]

Matricama superega...

 

[jelen.co]

Uredjajem za merenje bara?
Pa nije valjda bas ceo svet skup bara, mocvara i barica? Povezanih krokodilima i komarcima?

Ti ne znaš onu legendarnu priču kako je Bor na deset različitih načina pomoću barometra merio visinu zgrade?

 

[poetessa]

Sve sto oko sebe vide, stvari, boje, ljude, ponasanja, dogadjaje... razliciti ljudi mere na razlicite nacine.

Vernik ceo svet posmatra kao bozje delo, kao kreaciju dalekog, natprirodnog i svemocnog bica. I tako se prema svetu ponasa.
Cinik svet posmatra kao skup zala kojima je namerno nadenuta maska, da ih teze prepozna.
Ljubavnik svet posmatra kao skup divnih privlacnih osoba koje razmenjuju neznosti.
Starac svet posmatra kao "dobro je, i ovo ce proci".
Psihijatar posmatra svet i vidi milione pacijenata.
Muzicar, ateista, osvajac, rob, roditelj, lopov ili politicar razlicitom prizmom posmatraju svet.
Zato se nikada ne mogu dogovoriti kako taj svet treba urediti.

Ostaje nejasno je da li mi prvo biramo sta cemo postati, pa kad postanemo kroz tu izabranu prizmu posmatramo i merimo svet,
ili od malena pocnemo da na neki svoj nacin merimo svet, i taj nacin merenja kasnije odredi sta cemo postati.

Cime vi merite?

Mera zavisi od percepcije u kojoj se trenutno nalazimo.
U zaljubljenom stanju...merimo sa optimizmom..poletom..naletom ljubavne energije. (preuveličano često)
U patnji...svet postaje ružno mesto za život...baš tad zapažemo...nesreću, napuštene životinje, bolesne i namučene ljude..osetljiviji smo za nepravdu
Kada verujemo....sve bi preobratili...da nađu spas i pravi put....u jednog i to našeg Boga naravno

Mera kojom merimo nam se stalno menja....a život ne mari....ide jednako i tužnim i srećnima, i vernicima i ateistima, i usamljenima i zaljubljenima

 

[gost 198065]

Tada se jedan svet mora srusiti.
Samo, koji?

Daj mi jedan razlog da srušim imaginarni, nauštrb stvarnog.


Šta bi mi rekao, nema smisla? Besmisleno? Ne vredi? Beznadežno? Da stojimo na zemlji, ne na oblacima? Da je život ono o čemu maštamo dok nam se događa?


U pravu si, i nisi.


Život je ono što izaberemo da nam bude.


Budala, budala, lupa glavom, umreće nesretna.


Pa šta? Valjda se j.ebena hrabrost računa u nešto.