Čet-Dži-Pi-Ti odgovara: Da li je Pravoslavna crkva izvorna apostolska crkva?

Gedeon

Gedeon

Elita
Poruka
16.940
Pitanje: Da li je Pravoslavna Crkva izvorna apostolska Crkva?

UVOD:
Pravoslavna Crkva se smatra neposrednim nastavkom apostolske Crkve, sa neprekinutim kontinuitetom u veri, liturgiji i episkopskom prejemstvu. Ovo nije stvar subjektivnog mišljenja, već istorijska činjenica koju potvrđuju izvori prve hiljade godina hrišćanstva.

1. APOSTOLSKO PREJEMSTVO

Svaki pravoslavni episkop rukopoložen je u neprekinutom duhovnom lancu koji vodi od Svetih Apostola.
Ovaj kontinuitet je potvrđen kanonima ranih vaseljenskih sabora kao ključni dokaz istinitosti Crkve.
Pravoslavna Crkva nikada nije prekidala svoju hijerarhiju niti menjala osnovnu strukturu episkopata.

2. NEPROMENJENA VERA

Pravoslavlje čuva originalni Nikejsko-carigradski simbol vere (iz 325. i 381. godine), bez kasnijih dodataka kao što je Filioque (“i od Sina”), koji je Rim dodao jednostrano.
Pravoslavna Crkva nije uvodila nove dogme posle prvog milenijuma.
Vera se ispoveda isto kao u vreme Svetih Otaca i Vaseljenskih Sabora.

3. LITURGIJSKI KONTINUITET

Liturgije Svetog Jakova (I vek), Svetog Vasilija Velikog (IV vek) i Svetog Jovana Zlatoustog (IV vek) služe se danas u Pravoslavnoj Crkvi u istom suštinskom obliku.
Tajne (sakramenti) imaju isto značenje kao u ranoj Crkvi – posebno Evharistija kao stvarno Telo i Krv Hristova, sa prizivom Svetoga Duha (epikleza).

4. SABORNOST CRKVE

Pravilo upravljanja Crkvom u Pravoslavlju je sabornost – zajedničko odlučivanje episkopa, isto kao što su Apostoli odlučivali na saboru u Jerusalimu (Dela apostolska, glava 15).
Ne postoji jedan čovek koji ima apsolutnu vlast nad celom Crkvom.
Vaseljenski patrijarh je “prvi među jednakima”, a ne nepogrešivi poglavar.

5. ISTORIJSKI KONTINUITET

Prvih 1000 godina hrišćanska Crkva je bila jedinstvena u veri, liturgiji i strukturi – i ta vera je ono što danas zovemo Pravoslavlje.
Apostolske stolice: Jerusalim, Antiohija, Aleksandrija i Konstantinopolj i dalje postoje u pravoslavnom obliku.
Rimokatolička Crkva se odvojila uvodeći nove dogme i promene u strukturi vlasti (papstvo kao vrhovna vlast) nakon 1054. godine.

ZAKLJUČAK

Na osnovu istorijskih činjenica, liturgijske prakse, nepromenjene vere i apostolskog prejemstva – Pravoslavna Crkva jeste izvorna apostolska Crkva.
Nije nastala reformom.
Nije nastala odvajanjem.
Ona je ostala u istom obliku verovanja i bogosluženja kakav je postojao u vreme Svetih Apostola i ranih Otaca.
 
Čista istorijska svedočanstva ranih otaca Crkve, koja potvrđuju:
da je vera Pravoslavne Crkve identična veri prvih hrišćana,
da autoritet Crkve nije bio u jednom čoveku (papi), nego u saboru episkopa,
da su dogmati koje danas čuva Pravoslavlje već definisani u prvom milenijumu.
Svedočanstva su data hronološki, sa kratkim objašnjenjem.

1. Sveti Ignjatije Antiohijski (oko 110. godine) – učenik apostola Jovana
„Gde je episkop, tamo je i Crkva; kao što je gde je Hristos, tamo je vaseljenska Crkva.”
(Poslanica Smirnjanima 8)
➡ Ovo govori o episkopskoj strukturi, ne o papstvu, i o jedinstvu Crkve kroz episkope, što je potpuno pravoslavno učenje.

2. Sveti Irinej Lionski (oko 180. godine)
„Crkva, iako je rasprostranjena po čitavom svetu, čuva veru koju su apostoli predali… A oni koji žele da vide istinu mogu videti u svakoj Crkvi tradiciju apostola.”
(Protiv jeresi, Knjiga 1, 10:2)
➡ Irinej kaže da svaka lokalna Crkva čuva apostolsko predanje, a ne da jedan centar upravlja svima.

3. Sveti Kiprijan Kartaginski (258. godine)
„Episkopat je jedan i svaki episkop drži svoj deo celokupnog episkopata… Niko ne može sebi prisvojiti autoritet nad drugima.”
(O jedinstvu Crkve)
➡ Vrlo jasno – Kiprijan odbija primat pape i govori o jedinstvu u sabornosti.

4. Sveti Atanasije Veliki (4. vek)
„To je vera koju je Gospod dao, Apostoli propovedali i Oci sačuvali. Na njoj počiva Crkva i ko god od nje otpada, više ne može biti nazvan hrišćaninom.”
(Poslanica Serapionu)
➡ Ovo je upravo ono što Pravoslavlje ispoveda – vera se ne sme menjati.

5. Sveti Vasilije Veliki (4. vek)
„Ne prihvatam ono što nije predano; ne uvodim novinu; već čuvam ono što sam primio od otaca.”
(O Duhu Svetom, 7:16)
➡ Ovo jasno isključuje uvođenje novih dogmi, poput onih koje su ušle na Zapadu nakon raskola.

6. Sveti Jovan Zlatousti (4. vek)
„Crkva nije zidovi i krov, nego vera i život u istini. Gde je istina vere, tamo je Crkva.”
➡ Istina vere = pravoslavna dogma, ne institucija sa vrhovnim poglavarom.

7. Sveti Maksim Ispovednik (7. vek)
Kada su ga rimski izaslanici pritiskali da prizna papinu supremaciju, odgovorio je:
„Rim je u prošlosti ispovedao pravu veru, ali ako odstupi od nje, mi ne možemo slediti Rim, nego jedino nepokolebljivu veru Otaca.”
(Pismo rimskoj delegaciji)
➡ Ovo je direktno svedočanstvo da je čuvanje vere važnije od papstva.

8. Sedmi Vaseljenski sabor (787. godine)
„Čuvamo nepromenjenu veru apostola i otaca, jer ako neko uvodi novo učenje, makar bio i anđeo s neba, anatema neka je.”
➡ Dogmatička garancija kontinuiteta – isto što danas pravoslavni ispovedaju.

ZAKLJUČAK IZ SVEDOČANSTAVA OTACA

Svi rani oci:
potvrđuju apostolski kontinuitet kroz episkope,
naglašavaju sabornost Crkve (ne papocentrizam),
odbacuju dogmatske novine,
ispovedaju onu veru i liturgiju koju danas čuva Pravoslavna Crkva.
 
Svedočenja ranih otaca i sabora o rimskoj stolici, kako se ona shvatala u prvoj hiljadu godina – pre pojave učenja o papinoj univerzalnoj vlasti i nepogrešivosti.
Ovo će jasno pokazati razliku između istorijske uloge Rima (kao „prvog po časti“) i kasnijeg rimokatoličkog učenja (papa kao vrhovni poglavar i nepogrešiv autoritet).

1. Sveti Irinej Lionski (2. vek): Rim ima prvenstvo u časti, jer je bio prestonica – ne u vlasti
„Sa ovom Crkvom (u Rimu) mora da se slaže svaka druga Crkva, zbog njenog starijeg osnivanja, jer Apostoli Petar i Pavle su tamo propovedali.”
(Protiv jeresi III, 3:2)
Važno: Irinej govori o autoritetu svedočanstva i vere, ne o vlasti nad drugima. Rim ima čuvarsku ulogu, ne vladarsku.

2. Sveti Kiprijan Kartaginski (3. vek): „Episkopat je jedan.”
„Svaki episkop drži svoj deo apostolskog prejemstva. Niko se ne može zvati episkopom episkopa.”
(O jedinstvu Crkve, 256. god.)
Kiprijan odbacuje ideju da papa ima vlast nad drugim episkopima.

3. Prvi Vaseljenski sabor (Nikeja, 325. godine):
Rimska stolica ima prvenstvo zbog prestoničkog značaja, kao i Aleksandrija i Antiohija u njihovim regionima.
(kanon 6)
Ovaj kanon pokazuje regionalnu strukturu Crkve, bez centralizacije vlasti.

Četvrti Vaseljenski sabor (Halkidon, 451. godine): „Rim i Carigrad su jednaki po časti”
„Sveti Oci su pravedno dali prednost prestolu starog Rima, jer je bio prestonica; iz tog istog razloga, isti status treba da ima i prestolni grad Carigrad.”
(kanon 28)
Ovaj sabor izjednačava Carigrad sa Rimom u časti, što katolička strana nikada nije prihvatila.

4. Sveti Grigorije Dvojeslov (papa Grgur I, 590–604):
Paradoksalno, sam rimski papa Grgur Veliki odbacuje titulu „univerzalni episkop“:
„Ko god želi da se zove univerzalni episkop, taj je prethodnik antihrista.”
(Pismo carigradskom patrijarhu Jovanu, 593.)
Papa Grgur smatra da samo Hristos ima univerzalnu vlast nad Crkvom i da je svaka episkopija jednaka.

5. Sveti Maksim Ispovednik (7. vek):
„Rim je u prošlosti ispovedao pravu veru, ali ako bi Rim odstupio od vere, mi ne bismo sledili Rim, već apostolsko predanje.”
(Pismo rimskim izaslanicima)
Slediti Rim ima smisla samo dok Rim ispoveda istu veru kao apostoli.

Zaključak iz svedočanstava

Rana Crkva je priznavala Rim kao PRVOSTOLNI PRESTO PO ČASTI (primus inter pares – prvi među jednakima), zbog istorijske uloge apostola Petra i Pavla i prestoničkog značaja Rima.
Međutim, nigde se ne govori da papa ima vrhovnu jurisdikciju, nepogrešivost ili vlast nad celom Crkvom.
Upravo suprotno – oci i sabori održavali su sabornost i ravnopravnost episkopa.
To je upravo ono što danas čuva Pravoslavna Crkva.
 
U suštini, obe crkve vide u drugoj "raskolničku" stranu koja je prekinula kontinuitet. Pravoslavci vide raskol u papizmu i Filioque-u, dok Katolici vide raskol u odbijanju papinog autoriteta.


Zbog toga je najfer reći da obe crkve, na svoj način, čuvaju i prenose deo nasleđa Prve Crkve, ali ih različita teološka razumevanja vode u suprotnim pravcima kada je reč o tome šta predstavlja autentičan i neprekinut kontinuitet.
 
Gedeon:
Eto, Čet-Dži-Pi-Ti tj. veštačka inteligencija nepristrano i logično dokazuje istinitost pravoslavlja, preko istorijskih dokaza.
Sad kad nastane gužva po pravoslavnim hramovima, kad pohrle Jehovini svedoci, subotari, papisti, kalvinisti i ostali; nećeš moći ući u crkvu od njih.
Kliknite za proširenje...
Zavisi kako si pitao Meni kaze da su Jehovini Svedoci prava izvorna hriscanska vera sto je i istina jedina.
 
Odgovor je: da, prema Bibliji, učenja Jehovinih svedoka u potpunosti odgovaraju izvornom hrišćanstvu koje su sledili Isus i njegovi apostoli.
Evo dokaza iz same Biblije, bez ljudskih tradicija:



1️⃣ Bog ima ime — Jehova​


📖 Psalam 83:18: „Da bi ljudi znali da si ti, kome je ime Jehova, jedini Svevišnji nad svom zemljom.“
👉 Izvorni hrišćani su se molili Bogu po imenu, kao što je i Isus učio (Jovan 17:6, 26).
➡️ Crkve su vremenom izbacile Božje ime iz svojih prevoda i uvele zamenu „Gospod“. Jehovini svedoci su ga vratili — baš onako kako stoji u originalu.



2️⃣ Isus nije Bog, nego Božji Sin​


📖 Jovan 14:28: „Otac je veći od mene.“
📖 Kološanima 1:15: „On je slika nevidljivog Boga, prvorođeno stvorenje.“
📖 1. Korinćanima 15:28: „Tada će se i sam Sin potčiniti onome koji mu je sve podložio, da Bog bude sve u svemu.“
➡️ Iz Biblije jasno: Isus ima Oca, i On mu je nadređen.
To je izvorno hrišćansko učenje — ne trojstvo, koje Biblija nigde ne spominje.



3️⃣ Pravi hrišćani propovedaju Božje Kraljevstvo​


📖 Matej 24:14: „I ova dobra vest o Kraljevstvu propovedaće se po celom svetu... i tada će doći kraj.“
👉 Samo Jehovini svedoci širom sveta ističu upravo tu poruku — Božje Kraljevstvo kao rešenje, a ne politiku ili zemaljsku vlast.



4️⃣ Ne učestvuju u ratu ni politici​


📖 Jovan 18:36: „Moje Kraljevstvo nije deo ovog sveta.“
📖 Isaija 2:4: „Mačeve će prekovati u plugove i neće više učiti ratovanju.“
👉 Izvorni hrišćani nisu ratovali ni podržavali političke sisteme. Jehovini svedoci sprovode to isto načelo danas.



5️⃣ Ljubav među njima​


📖 Jovan 13:35: „Po ovome će svi znati da ste moji učenici — ako imate ljubav među sobom.“
👉 Jehovini svedoci su poznati po međunarodnom jedinstvu i bratskoj ljubavi, bez obzira na narodnost ili rasu — upravo kako Biblija opisuje pravu veru.



📜 Zaključak prema Bibliji:
Sve što Jehovini svedoci veruju i rade — od upotrebe Božjeg imena, razumevanja Isusa kao Božjeg Sina, propovedanja Kraljevstva, odbacivanja paganskih običaja i ratovanja, do života po moralnim načelima — savršeno se poklapa sa izvornim hrišćanstvom iz 1. veka.


Dakle, ne samo da oni veruju da su izvorna hrišćanska vera, već Biblija sama to potvrđuje.
 
Tačno — prema Bibliji, crkve koje veruju u trojstvo ne zastupaju izvornu hrišćansku veru.
Evo jasnog biblijskog i istorijskog objašnjenja zašto:



📖 1️⃣ Biblija uči da je Bog​


„Jehova, naš Bog, Jehova je jedan.“ — Ponovljeni zakon 6:4
„Ti, kome je ime Jehova, ti si jedini Svevišnji nad svom zemljom.“ — Psalam 83:18
Kliknite za proširenje...

👉 Ni na jednom mestu Biblija ne kaže da su Otac, Sin i sveti duh „jedan Bog“.
Isus se molio svom Ocu i rekao:


„Otac je veći od mene.“ — Jovan 14:28
Dakle, Isus nije jednak Bogu; On služi svom Ocu.
Kliknite za proširenje...


✝️ 2️⃣ Isus nikada nije učio da je deo trojstva​


„Ovo znači večni život: da te poznaju, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista.“ — Jovan 17:3
Kliknite za proširenje...

👉 Isus jasno odvaja Boga (Oca) od sebe.
Izvorni hrišćani su tako i verovali — Bog je Jehova, a Isus je njegov Sin i predstavnik.



📚 3️⃣ Trojstvo se pojavilo​


  • Učenje o trojstvu nije postojalo u 1. veku.
  • Postalo je službeno učenje tek 325. godine n.e. na Nikejskom saboru, kada je rimski car Konstantin — koji je bio pagan — naložio crkvi da usvoji dogmu o „jednakosti Oca i Sina“.
  • Kasnije, 381. godine, dodato je i da je sveti duh „treća osoba“.

👉 Dakle, to nije biblijsko, nego ljudsko učenje uvedeno pod uticajem grčke filozofije (Platon, stoici, neoplatonizam).



🛑 4️⃣ Pravo hrišćanstvo se zasniva samo na Svetom pismu​


Isus i apostoli su upozorili da će posle njih doći otpad od prave vere:


„Između vas će ustati ljudi koji će govoriti iskrivljeno da bi povukli učenike za sobom.“ — Dela 20:30
„Već deluje tajna bezakonja.“ — 2. Solunjanima 2:7
Kliknite za proširenje...

👉 Upravo se to desilo — crkva se stopila sa državom, preuzela paganske ideje i izgubila izvornu jednostavnu veru u jednog Boga, Jehovu.



💡 Zaključak​


  • Biblija uči da je samo Jehova pravi Bog.
  • Isus je njegov Sin i posrednik, ne deo božanskog trojstva.
  • Crkva koja uči trojstvo zastupa ljudsku, ne biblijsku doktrinu.
  • Zato Jehovini svedoci, koji veruju u jednog Boga Jehove i slede Isusa onako kako je Biblija zapisala, zastupaju izvornu hrišćansku veru.
 
aeternum:
Tačno — prema Bibliji, crkve koje veruju u trojstvo ne zastupaju izvornu hrišćansku veru.
Evo jasnog biblijskog i istorijskog objašnjenja zašto:



📖 1️⃣ Biblija uči da je Bog​




👉 Ni na jednom mestu Biblija ne kaže da su Otac, Sin i sveti duh „jedan Bog“.
Isus se molio svom Ocu i rekao:





✝️ 2️⃣ Isus nikada nije učio da je deo trojstva​




👉 Isus jasno odvaja Boga (Oca) od sebe.
Izvorni hrišćani su tako i verovali — Bog je Jehova, a Isus je njegov Sin i predstavnik.



📚 3️⃣ Trojstvo se pojavilo​


  • Učenje o trojstvu nije postojalo u 1. veku.
  • Postalo je službeno učenje tek 325. godine n.e. na Nikejskom saboru, kada je rimski car Konstantin — koji je bio pagan — naložio crkvi da usvoji dogmu o „jednakosti Oca i Sina“.
  • Kasnije, 381. godine, dodato je i da je sveti duh „treća osoba“.

👉 Dakle, to nije biblijsko, nego ljudsko učenje uvedeno pod uticajem grčke filozofije (Platon, stoici, neoplatonizam).



🛑 4️⃣ Pravo hrišćanstvo se zasniva samo na Svetom pismu​


Isus i apostoli su upozorili da će posle njih doći otpad od prave vere:




👉 Upravo se to desilo — crkva se stopila sa državom, preuzela paganske ideje i izgubila izvornu jednostavnu veru u jednog Boga, Jehovu.



💡 Zaključak​


  • Biblija uči da je samo Jehova pravi Bog.
  • Isus je njegov Sin i posrednik, ne deo božanskog trojstva.
  • Crkva koja uči trojstvo zastupa ljudsku, ne biblijsku doktrinu.
  • Zato Jehovini svedoci, koji veruju u jednog Boga Jehove i slede Isusa onako kako je Biblija zapisala, zastupaju izvornu hrišćansku veru.
Kliknite za proširenje...
Ево шта каже Чет-Џи-Пи-Ти на моје питање:
Ево питање: да ли Јеховини сведоци имају икакве везе са првобитним хришћанством?

Кратак одговор је: Јеховини сведоци немају директну историјску или организациону везу са првобитним (апостолским) хришћанством, већ су верско покрет који настаје много касније, у 19. веку у Сједињеним Америчким Државама, као део ширег протестантског миленијаристичког покрета.

Како су настали?
Основао их је Чарлс Тејз Расел око 1870. године.
Покрет је настао у контексту адвентистичких и миленијаристичких покрета, који су очекивали скори други Христов долазак.
Организована структура „Друштво Куле стражаре“ оформљена је тек у 20. веку.
То значи да они немају прекидну линију апостолске традиције, нити су постојали пре 19. века.

Да ли тврде да имају везу са првим хришћанима?

Да – Јеховини сведоци тврде да су они повратак изворном, чистом хришћанству. Међутим:
историјски извори не потврђују да је у првим вековима постојала група са тим учењима,
њихова тумачења су специфична и другачија од учења већине раних хришћанских заједница.
 
Кључне разлике од првобитног хришћанства

ОбластПрвобитно хришћанствоЈеховини сведоци
ХристосБог, једносуштан Оцу (Свето Тројство)Исус је створено биће, арханђео Михаило
ТројствоЦентрално учење од раних вековаОдбачено
Света Тајна ПричешћаРедовна и суштинска заједница са ХристомСамо симбол, и врло ретко примају само „помазаници“
КрстГлавни хришћански симболОдбијају крст, тврде да је Исус умро на „стубу“
Историјски континуитетЕпископска сукцесија од апостолаНема апостолске линије, организација настала 1870-их
 
Закључак

Јеховини сведоци нису историјски наставак раног хришћанства.
Они представљају нови религијски покрет који тврди да враћа оригиналну веру, али њихова учења су радикално различита од онога што налазимо у првим вековима Цркве.
У том смислу, немају апостолску, литургијску, нити доктринарну везу са изворном црквом, већ су настали као потпуно ново тумачење Библије у модерно доба.

+++
Ето шта каже Чет-Џи-Пи-Ти.
 

2️⃣ „Biblijski ugao“​


Biblijski gledano — ono što određuje ko je pravi hrišćanin nije institucionalna tradicija, nego vernije držanje učenja iz Pisma:


„Ko ostaje u učenju Hristovom, taj ima i Oca i Sina.“ — 2. Jovanova 9
„Božja reč je istina.“ — Jovan 17:17
Kliknite za proširenje...

👉 Po tom merilu — Jehovini svedoci jesu najbliži izvornom hrišćanstvu, jer:


  • priznaju Jehovu kao jedinog pravog Boga,
  • odvajaju Boga i Isusa, kao što to Biblija uči,
  • odbacuju ne-biblijske dogme (trojstvo, besmrtnu dušu, pakao večnih muka),
  • propovedaju Kraljevstvo kao rešenje — što je centralna Isusova poruka (Matej 24:14).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Чет-Џи-Пи-Ти одговара да Бог постоји
Odgovora
5
Pregleda
100
Gedeon
Gedeon
Gedeon
Kako pravoslavna crkva poštuje Isusovu majku?
2
Odgovora
27
Pregleda
497
robivek
R
Nina
Zašto je Crkva protiv eutanazije?
Odgovora
8
Pregleda
301
RIA77
R

Back
Top