Свака организација наплаћује чланарину.
Проблем су они који су повремени верници, којиам је пуно нпр. 500 дин за свећење водице, а толико дневно потроше за цигарете, или они који утуку пар хиљада вера за свадбу, а хоће венчање за Џ, а да их успут не брига како се та црква одржава, па не може тако рођаци...
А ви акакијевци добијате лову од Ватикана, а онда причате како је код вас све бесплатно.
Па нису све бесплатне ствари добре
Meни неке ствари нису баш јасне.
Ако мени, као православном хришћанину, не смета да свом свештенику дајем надокнаду за "услугу", онда не знам у чему је проблем. Што каже Твртко, то је проблем повременим верницима.
Ја се много више осећам искоришћен због нпр. недавног повећања акцизе на гориво за 1 динар из којег ће да се финансира плата неког страначког ћатице или ћате у некој државној фирми или јавном предузећу губиташу или 500.000 евра плаћених Deloitte&Touche- на име обављања услуге процене НИС, процене без тендера и урађене за 15 дана (sic!).
Истина, много би било боље не наплаћивати "по учинку" и због самих "корисника" услуга, већ увести неко трајни вид финансирања од стране оних који себе сматрају православним хришћанима (то не би требало да буде државна, већ парохијска или епархијска такса, примереног износа која ће да води рачуна основици и обухвату таксе). Чујем да се тако нешто примењује у Епархији бачкој и, неко рече, у Црној Гори1.
А то, да ли ће од тих пара које узима за услуге свештеник да живи луксузно, право да вам кажем то није мој проблем. Поготову се не осећам позван да на то лично скрећем пажњу старијим свештеницима (једном млађем свештенику, свом другару са веронауке, баш сам поменуо како је саблажњиво свештеничко разбацивање колима и становима).
Јер за разлику од мог шефа, који не може у сваком тренутку да зна да ли радим или проводим време пишући постове на Крстарици, свештенички "шеф" је много обавештенији, да не кажем свезнајућ. Душе, поверене им на чување и вођење, Бог ће тражити од њих, па ће се видети колико је од духовног вођења ишло на освештавање водице, крштења, венчања, резања колача итд, а колико на пружање духовних савета и бригу за поверених им душа.
Тако да докле год свештеник на Литургији може да произнесе Анафору и молитвом призове Духа Светога на дарове којима се ја причешћујем, мени је у реду (у смислу: никакву духовну корист по себе не видим у празном причању о туђој раскалашности, тим пре што, што знајући себе, то ће пре или касније прећи у осуђивање)..
Pa da si rekao da ateizam nije potreban da bi neko bio dobar čovek, složio bih se 100%. Međutim, sa ovom pretpostavkom kako je napisana ne mogu, jer mora biti izmenjena da bi bila tačna: ateizam nije dovoljan, ali je potreban uslov, jer teizam (kao suprotnost od ateizma) podrazumeva bar jednu neracionalnu odluku - a to je vera u bogove.
Drugi način da se tvoj iskaz učini tačnim je ograda od svih racionalnih odluka, onda bi izjava glasila ovako: Као што ни атеизам није потребан да би неко рационално доносио неке одлуке.
"ја верујем у Бога (богове, имам те у виду, Калибурн

)" јесте ствар срца и разума
"ја не верујем у Бога" привидно је ствар разума. јер питање је довољности и квалитета информација на основу којих можеш донети одлуку о томе да изјавиш "ја не верујем у постојање Бога".
____
1 Реч је о епископима које разни "борци за веру" и "газиместанци" и остали оптужују за екуменизам
