Ja nisam vernik. Možda (tačnije, sigurno) ne znam dovoljno o verama koje vladaju u svetu, ali mogu da kažem za pravoslavlje da je, u osnovi, vera koju treba poštovati, jer ne ugrožava prava drugih ljudi, odnosno onih koji ne veruju ili su druge vere, te ljude koji veruju, po svojoj osnovi, čini boljim ljudima.
Ipak, iako problem nije u veri, ljudi su jednostavno takvi (pa i oni "Božji") da od svega mogu da naprave dobar posao, da mogu dobro da zarade na tuđoj muci.
Pitam se da li iskrenim vernicima smeta što samo malo fali da se po crkvama izlepe cenovnici za "usluge" (ili bez navodnika?).
Meni to jako smeta, iako nisam vernik. Jednostavno, ono materijalno je zavladalo i onima koji posreduju između ljudi i Boga, u težnji da, navodno, razviju ono duhovno u njima.
Još veći problem je to što cene tih usluga nisu uopšte naivne. Možda cenovnik ne bi ni bio problem da su cene simbolične (premda sam cenovnik nema nikakvog smisla).
Zato se, isto tako, pitam, da li sveštenici, koji tarifiraju usluge u crkvi, uopšte veruju u Boga? Možda veruju da im je sam Bog poslao cenovnik?
Moje je mišljenje da ili ne veruju ili su u dilemi, ali da iskreno veruju, ovo se ne bi dešavalo.
(izuzeci uvek postoje, naravno).
Želim da čujem stav vernika o ovome. Da li postoji način na koji ovo može da se opravda (mada sumnjam)?
P.S. Verovatno ima sličnih tema, ali nisam uspeo da nađem.
