Čekajući........

rose_and_clock-3264.gif

 
Naslućujem ti boju oka sred tame koja je osnova.
Najednom,
Neke tople nijanse menjaju sliku sveobuhvatnog crnila.
Zagasiti tonovi
Prelaze u lake note sivila,
Pa u boju golubijeg perja,
Pa u vode Dunava.
Taj sekund
veštinom mešetara
trampim za sva buduća vremena.

( sećanja prekraćuju čekanje, a kao po pravilu, izranjaju iz tmine )
 
Konstantin Simonov

CEKAJ ME

Cekaj me, i ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo
cekaj me i kada zute kise noci ispune tugom
cekaj i kada vrucine zapeku
i kada mecava brise,
cekaj i kada druge nitko nebude cekao vise
Cekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
cekaj me i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka,
cekaj me i ja cu sigurno doci
Ne slusaj kad ti kazu kako je vrjeme
da zaboravis,
i da te nade lazu,
nek povjeruju i sin i mati da vise ne postoje,
neka se tako umore cekati i svi drugovi moji
i gorko vino za moju dusu nek piju
kod ognjista,
cekaj i nemoj sjesti s njima,
nemoj piti nista...cekaj me i ja cu sigurno doci
Sve smrti me ubiti nece,
nek rekne tko me cekao nije,
taj je imao srece.Tko cekati ne zna,
taj nece shvatiti niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znacemo kako prezivjeh vatru kletu,
naprosto ti si cekati znala kao nitko na svijetu
naprosto ti si cekati znala kao nitko na svijetu...
 
"Dok čekam, spopada me ludilo u zasedi raznih mogucnosti:
Možda je u vozu zaboravila svoju malenu tašnu
Pa se zagubila moja adresa i mobilni telefon
I nestala njena žudnja pa je rekla:
Ne zasipajmo ga slabom kišom
A možda ju je zabavila neka nenadana stvar
Ili put na jug da poseti sunce,
I telefonirala je, ali me ujutru nije našla
Jer sam izašao da kupim gardenije za nashe veče i dve čaše vina
A možda se posvađala sa starim mužem oko nekih uspomena
Pa se zaklela da više ne vidi muškarca
Koji joj preti stvaranjem uspomena
Možda je na putu ka meni naletela na taksi
Pa se ugasile planete u njenoj galaksiji
I još se leči snom i sedativom
A možda je pogledala u ogledalo pre izlaska
Iz sebe i opazila dve kruške velike
Kako talasaju njenu svilu
Pa je uzdahnula i pokolebala se:
Da li moju ženstvenost zaslužuje još neko sem mene
A možda je, slučajno, naišla na ljubav
Bivšu od koje se nije zacelila
Pa otišla s njim na večeru

Možda je umrla
A smrt zavoli naglo, kao ja
I smrt, poput mene, ne voli da čeka"
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top