Čekajući........

[Branko Lori]

Čekanje

Ne mogu više da budem sama
Sama sred ljudi, a ulice šumne u gradu
sama sred sale a ona vrvi od sveta
Neću da me zanavek proguta tama
Da mi se poslednji koraci polako prikradu

Meni se s tobom obalom šeta
Kraj naše breze, kraj senke njene na zidu

Svejedno da l' sam ti druga, treća ili peta
Ili ko zna koja žena po redu
Osećam, poslednja sam ti draga žena

Ona koja se uvek najviše voli
Ona s kojom se san nedosanjan sanja,
Ona s kojom rastanak najviše boli

Vidim poslednjim putem nepovratnog trena
vrance vremena obavija predsmrtna pena
mru nežni trenuci proleća i jeseni
Idemo i osećam da je ostala meni
Sva ona u tebi ljubav nedorečena.

Mira Alečković

 

[...indigo child...]

 

[Zelena milja]

Čekajući,
proći će još jedan dan,
Još jedan komad tuge odlomiće se,
u meni,nečujno.
Čekajući,
ostaće me za tren manje,
za bol više,
i ćutaću,čak i tada.
Dok ništa ne ostane ,dok sve se ruši.

Osim tog čekanja ,
Slepog za tebe.

S

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Postojala sam jedna ja,
Duboko,u senkama vremena što tek dolazi.
Tragajući za nečim i bezimenim njim..
Rekli su mi da je to ljubav
A ja da tako nešto ne postoji u ovoj pustinji.
Godine su prolazile a ja sam se umorila od tog čekanja.
Bezglasni vapaj je utihnuo,senke su potamnele..
Pretiho je počelo da se mimoilazi sa vriskovima.
A ona je došla..prekasno..




S

 

[Branko Lori]

Zakasnila si u moju mladost
i poranila u moju starost.
Zaslužuješ više strasti, više mudrosti,
više mene onakvog, manje ovakvog,
više svega čega malo ima,
ali bolje od mene umeš sa mnom,
pa smo nekako taman,
i nekako je kako je oduvek trebalo biti,
pa ne brinem šta će s nama biti,
jer je i ovoliko dovoljno
da se, kad prođe, kaže: vredelo je.
Niko me kao ti neće tako lepo pamtiti
i niko me kao ti neće tako lepo zaboraviti.
Goran Tadić

 

[Zelena milja]

Zalutao u moje srce
Lomio je sve pred sobom,
Pod krhotinama odustajanja,pod prividom smirenja
Vatre su gorele,nenaviknute i tužne.
Prekasno .prekasno..
Pepeo je razneo,nedužno gazeći
I zauvek mi dugujući
Moj mir..


S

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Koliko je potrebno hrabrosti da se zaboravimo sami.kao da nas nije ni bilo,prognani od svačijeg sećanja.Bezbolno iščeznuće bez patnje,zaborav kao konačnost.I smirenje.
Koliko je potrebno volje da se ispetljamo iz žila svog tela,pokidamo okove i svučemo prašinu s starih bolova.Kao dobrovoljna žrtva sebi samima..
Hrabrosti imam.I volje.Kuda li će me sve to odvesti,kada jednom potražim taj mrak..


S

 

[Branko Lori]

"Mlad si koliko i tvoja vera, star koliko i tvoja sumnja; mlad koliko i tvoje samopouzdanje, star koliko i tvoj strah; mlad si koliko i tvoja nada, star koliko i tvoj očaj."
Joe Wheeler

 

[Zelena milja]

Čekajući,počela sam da tkam svoj svet,previše krhak da bi potrajao,previše drag da bih ga se odrekla..Dok postoji u meni ,dok se ne slomi u hiljadu delova,čuvaću ga .Nevidljiv i dubok ,ostavlja crveni trag na svaku moju želju i misao.Kao dokaz da sam osećala.I da još uvek osećam.Neizbrisivo.


S

 

[Zelena milja]

Čekaću,u tami i bezrečju ovog lažnog proleća,da sve svene i utišaju se glasovi koji tako lepo lažu.
Čekaću,da prepukne to malo preostalog u meni,pa neka se raspe u hiljadu komadića kao bulke po slikama u glavi.
Čekaću,da zaćute prošlosti i odnesu sva sećanja.
Jer ne mogu da sačuvam sebe.Sve mi izmiče i vraća na početak staze,toliko puta pređenom.


S

 

[Tea]

Gde si ti,
mozda lutas izmedju meseca i zvezda
jer oblaka nema u ovoj noci..
rekao si da cekas,
znam te znas me
a da li znas
koliko te nocas ima u meni..
Ja sedim ovde
u zelji u cekanju
ovde gde vreme stoji i tvoje ruke drzim...

 

[Branko Lori]

Čekajući,počela sam da tkam svoj svet,previše krhak da bi potrajao,previše drag da bih ga se odrekla..Dok postoji u meni ,dok se ne slomi u hiljadu delova,čuvaću ga .Nevidljiv i dubok ,ostavlja crveni trag na svaku moju želju i misao.Kao dokaz da sam osećala.I da još uvek osećam.Neizbrisivo.


S

Čekaću,u tami i bezrečju ovog lažnog proleća,da sve svene i utišaju se glasovi koji tako lepo lažu.
Čekaću,da prepukne to malo preostalog u meni,pa neka se raspe u hiljadu komadića kao bulke po slikama u glavi.
Čekaću,da zaćute prošlosti i odnesu sva sećanja.
Jer ne mogu da sačuvam sebe.Sve mi izmiče i vraća na početak staze,toliko puta pređenom.


SPogledajte prilog 1326876

Ponekad , samo ponekad , više boli sećanje na zajedničke snove nego stvarnost koja živi u našim dušama i rukama
Fasciniraju nas reči , ali tamo gde se srećemo u tišini i iza nje osečanja su druga , mnogo snažnija da me ponekad plaše...
Ti si moje ćutanje , spokojstvo moje duše i mir moga uma
Može se moj glas nazvati ljubavlju , moj šapat i moje reči
Želim približiti tvoju kožu mojoj vrućini da ćitaš san u mojim očima
Naviknut da ti pišem , a meni nedostaju tvoji .....

 

[Tea]

Cekam te !
Dali se to mozda drugacije pise ?
Cekam te, a cekanja neka duga...
Volim sve sto je bilo tvoje...
Lutas, ko zna gdje !?
A ja, cekam te !
Kada se umoris,
kada vise nemas kome da se vratis,
dodji,

Cekam te, ko malo dijete sto ne zna za laz...
Ti si moja najljepsa bajka,
Moja najveca draz...
Necu, da prestanem,
cekacu te,
a ti ces doci !

Barac Disija

 

[Zelena milja]

Htela je da mu čuje glas,prvi i poslednji put ,pre smaknuća svih svojih želja.Kao oproštaj od praznih godina i onih koje će tek doći..

 

[Zelena milja]

Htela je da mu čuje glas,prvi i poslednji put ,pre smaknuća svih svojih želja.Kao oproštaj od praznih godina i onih koje će tek doći..Pogledajte prilog 1353638

Od dana do dana ,samo da noć padne i pokrije sve.Da oči ne izdaju , same sebe lažući u odrazu mirne vode.
Samo da ćute ...obmaniću sebe i onda nemam gde.Sebi se više ne mogu vratiti.
Drugom ne umem.
Od misli do misli ,vidim poraze .
Pokušaje rođene iz bola ..i s tako malo nade...
Sve mi je umrlo davno na rukama.
.......
Ja to znam .
Ali ne mogu da pokopam to nešto neotplakano.
Vezano je prejako.