Čekajući........

[*pustinjakinja]

"Ne vraćaj me na čakenja

Ne znam, možda je teško shvatiti
koliko su čekanja tihi otrovi
možda je teško nerazumjeti
kako je lako čekajući živ umrijeti.

Doista ne znam, od onih sam
koji su upoznali dvorane čekanja
i široke hodnike tihih nadanja
i njih, njih razumijem.

Možda ćeš, ako i sam kročiš
tim istim dvoranama i hodnicima
moći da razumiješ što smatram
da je beščutno srce tvoje.

Ne razumijemo se, nismo iste cipele nosili
i tome se ne čudim više
ali te molim, ne, preklinjem te
ne vraćaj me više nikad na čekanje."

N.

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

"Ne vraćaj me na čakenja

Ne znam, možda je teško shvatiti
koliko su čekanja tihi otrovi
možda je teško nerazumjeti
kako je lako čekajući živ umrijeti.

Doista ne znam, od onih sam
koji su upoznali dvorane čekanja
i široke hodnike tihih nadanja
i njih, njih razumijem.

Možda ćeš, ako i sam kročiš
tim istim dvoranama i hodnicima
moći da razumiješ što smatram
da je beščutno srce tvoje.

Ne razumijemo se, nismo iste cipele nosili
i tome se ne čudim više
ali te molim, ne, preklinjem te
ne vraćaj me više nikad na čekanje."

N.

Noć te uništava da bih te tražio
kao ludak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.

Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.
Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su reči uspravne trazeći te utaman.

Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,
pružena kao reka sa samostalnim obalama.
Ali idem da te tražim, otimam te i čupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.
Jose Luise Hidalgo

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[V A L]

Neka tiha nežnost noćas mi neda mira'...

 

[Svjetlanaa]

Došao si...
Slikarskim talentom svoje prisutnosti nacrtao mi osmeh.
U očima..
Grlio jako..onim "da prsne" zagrljajem
I ljubio dugo, dugo…
Čitajući mi sa usana,
koliko si sve ove godine nedostajao..
i koliko ćeš nedostajati
Kad odeš..
Ponovo..
Jer tako mora...
Obećala sam ti jednom "do neba- Zauvek"..
Ispuniću...

 

[Svjetlanaa]

Cekam te.......
Dodji i donesi mi samo svoj osmeh.
Taj osmeh je jedino sto trazim,zahtevam.
Sve ostalo imam.
Imam oci koje ce videti
tvoje zabrinuto lice.
Imam ruke koje ti nikad
nece dozvoliti da padnes,
imam u kome je
tvoj dom....

 

[Svjetlanaa]

cekanje , nkada nisam volela da cekam
ali pojavio se on i svako cekanje dobilo je smisao .....
svako jutro ima mirs ,dan ima boju a noci su pune snova ..
zato ga cekam

 

[Snowflake]

Čekaću te, ne brini...biću tu samo za tebe, kao nekada...

 

[Svjetlanaa]

Znaš li ono mjesto između sna i jave?
Mjesto na kojem se još možeš sjećati sanjanja.

Tamo ću te čekati...........

 

[Svjetlanaa]

 

[Svjetlanaa]

"Od Nekada do Nikada
sedim
čekam
Pitaju koga čekam
Njega
samo Njega imam, i
Ništa od Njega nemam
Ali čekam...
Nema ga, nije ga ni bilo
- Zlatna kočija prolazi jednom u životu -
Znam,i baš tada nisam čekala
propustila
nije mi se dalo...
Zato sada sedim i čekam
dosadna sam vam
neka
Ma pustite me da evo baš ovde
na ovoj klupi
čekam i sanjam
Kočije ipak dolaze, vidim
...prolaze
Od Nikuda do Nekuda
Meni se opet neda
Od Nekada do Nikada"

 

[bestidnica]

U ovom turobnom danu,
kada se i svetlost pretvara u tamu,
kada padaju maske
i čas istine kuca na naša vrata,
reci mi...
Reci mi,
vidiš li tugu iza mog osmeha,
pogled bez sjaja,
suzu u uglu oka mog?
Čuješ li
vapaje srca koje krvari,
duše koja te je željna?
Slutiš li tminu,
ili sunce iza oblaka?
Reci mi...

 

[Svjetlanaa]

Šta sam tebi ja?
Neko ko te čeka?
Neko koga si u jednom trenutku nazvao život moj?
Neko sa kime si poželeo da taj život podeliš?
Neko koga si se nakon svega odrekao,
ubeđen
da je tako bolje
za oboje..
Neko koga si tom odlukom gurnuo u tuđe naručje,
Neko ko te je željan ostao
Šta sam tebi ja?
Neko
ili
Niko

 

[bestidnica]

Kome si važan - pozvaće te.
Ko hoće da te vidi-imaće vremena.
Kome si poseban - naći će te.
Sve ostalo su samo izgovori.

 

[bestidnica]

Kaže Mira Banjac da je Mika Antić, koji je jedno vreme živeo kod nje, znao da nestane na par dana i kad se vrati i pitaju ga gde je bio, on kaže "U Ljubljani, nosio sam jednoj devojci ljubičice."
Pa vi posle verujte da neko nema vremena da vam odgovori na poruku.
(citat)

 

[Branko Lori]

 

[bestidnica]

Kad ćutanje
predje u naviku,
posle je teško
pronaći reč
koja će
od tišine
biti glasnija...

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Piši mi

Da li još uvek, nekad,
kad pomisliš da stvarnost
u zaborav sve slutnje zavije,
živne u tebi iskra
kroz magičnu nestalnost
i obasja lutanja naša
i susret koji još čeka
tamo negde sred gužve
na uglu pored Slavije...

Da li još uvek snivaš
i snima bojiš sve dane
dok sivi dani teku,
razlivaju se i nose...
I da l' još u uglu usana
iste osmehe skrivaš
i isto, nehajno, rukom
otklanjaš pramenje kose...

Da li ti misli još nose
iste nijanse poleta
ili ih sad seče košava
k'o topli dah zimskim rezom...
Da li još uvek pričaš
plamenim krilima poneta...
Da l' još onako žurno
uveče koračaš Knezom...

Da li jos uvek pušiš?
Čitaš li iste knjige?
Da li još uvek voliš
da slušaš Baha i Lista...
Da li još uvek vešto
u sebi promaje gušiš,
da li još vedro grabiš
i ne haješ za brige...

Da li si još uvek ista?

Ti uvek imaš mesta
u meni i mojim danima
i zato ne pitaj čemu,
ne pitaj da li mi treba...
Kroz tvoje reči i šapate,
kroz susret koji ne presta,
sa tobom i ja šetam
pod svodom našeg neba...

Ne misli da l' i nad mene
poneki oblak se klanja...
Ne brini da l' će me možda
tvoja priča zaboleti...
Dok mi pišeš o svemu
uklanjaš sva rastojanja,
i zato, samo mi piši,
i ne pitaj da li ću voleti...

Dragana Konstantinović

 

[Svjetlanaa]

Svi smo nekada u nekom trenutku u životu čekali na nešto ili na nekog.
Nema tog ko nešto nije čekao!!! Da završi školu, fakultet, da se zaposli, uda/oženi, dobije dete, bolji posao, stan, auto, ode iz zemlje.....ma, da ne nabrajam . Ipak kažu, ali znam i sama nema težeg čekanja od ljubavnog čekanja....Čekanja na ljubav onu koja se samo jednom u životu dešava ili bilo koju, ili čekanje da se neko odluči, čekanje nekog da se vrati....
LJUBAV ? I DA VRATIMO ..TADA ZNAS NISMO UZALD CEKALI ......SAD ZNAM DA TEBE SAM CEKALA ..LJUBAVI

 

[Zoki D.N.M.]

Svi smo nekada u nekom trenutku u životu čekali na nešto ili na nekog.
Nema tog ko nešto nije čekao!!! Da završi školu, fakultet, da se zaposli, uda/oženi, dobije dete, bolji posao, stan, auto, ode iz zemlje.....ma, da ne nabrajam . Ipak kažu, ali znam i sama nema težeg čekanja od ljubavnog čekanja....Čekanja na ljubav onu koja se samo jednom u životu dešava ili bilo koju, ili čekanje da se neko odluči, čekanje nekog da se vrati....
LJUBAV ? I DA VRATIMO ..TADA ZNAS NISMO UZALD CEKALI ......SAD ZNAM DA TEBE SAM CEKALA ..LJUBAVI

 

[Svjetlanaa]

"Sve je stvar odabira. To je najveća životna istina i najteža životna lekcija.
To je najveća istina jer nas podseća na našu moć....
To je teška lekcija jer nas tera da shvatimo da smo sami odabrali život kojim sada živimo."

 

[vecic]

U BOKEŠKOJ NOĆI MODROJ


Noć je škura mjesečine nema
a ja vezem vezak od nemira
svilnom niti zlatnijeh leptira...

U palacu finom bijelom
na pjenu od mora
stanuje mi ludo srce
iza tvojih prozora...

U bokeškoj noći modroj
jedno svjetlo se ne gasi
ma gdje da si osjećam te
ti još nisi pošo spati...

U bokeškoj noći modroj
jedno svjetlo se ne gasi
i kad bijesne fortunali
to me svjetlo vazda spasi...

Noć je škura mjesečine nema
a ja vezem vezak od nemira
svilnom niti zlatnijeh leptira...

Maja Perfiljeva