Carev Laz - Mit ili istina?

[Gledston]

Hteo je da kaže ne da su Crnogorci imali toliko, već da je bilo oko 20 hiljada Turaka na drugoj strani.

Да је скадарски санџакбег имао толику војску, Истанбул би вероватно имао много веће зидове према Румелији.

 

[Bastiani]

Познато је у историји, чак ми се чини да сам гледао и неки документарац на ту тему, да је Царев лаз митологизован у народном предању и да је по свему судећи реч о неком мање сукобу који је попримио епске размере; зашто баш тај сукоб, нико не зна, као што се не зна зашто је баш релативно неупадљивог средњевековног великаша Марка Мрњавчевића запала слава да у народној традицији буде Краљевић Марко. У турским записима, као што је речено, нема записа о таквом боју. То није једини случај, мислим да је и било других битака са списка Његошеве Свободијаде (и уопште у народној епици) чији значај је у мањој или већој мери преувеличан.

Колико ти митови и локална предања могу бити жилави сведочи пример Махмута Бушатлије, познатог београдског економисте, за којег је приликом његовог преобраћења у православље тадашњи митрополит Амфилохије рекао да је потомак Ивана Црнојевића на чијем гробу је и обављен обред. Позивајући се, наравно, на порекло отоманске породице Бушатлија која је настала од исламизоване гране Црнојевића. Проблем је само у томе што предање о црнојевићком пореклу Бушатлија потиче од скадарског Махмут-паше Бушатлије, убијеног у Бици на Крусима 1796, којем је политички било подесно да се представља као потомак средњевековне зетске династије, а у стварности је име носио по селу Бушат код Скадра. Отоманским Бушатлијама се у историји изгубио траг читав век пре тога, и више.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Познато је у историји, чак ми се чини да сам гледао и неки документарац на ту тему, да је Царев лаз митологизован у народном предању и да је по свему судећи реч о неком мање сукобу који је попримио епске размере; зашто баш тај сукоб, нико не зна, као што се не зна зашто је баш релативно неупадљивог средњевековног великаша Марка Мрњавчевића запала слава да у народној традицији буде Краљевић Марко. У турским записима, као што је речено, нема записа о таквом боју. То није једини случај, мислим да је и било других битака са списка Његошеве Свободијаде (и уопште у народној епици) чији значај је у мањој или већој мери преувеличан.

Колико ти митови и локална предања могу бити жилави сведочи пример Махмута Бушатлије, познатог београдског економисте, за којег је приликом његовог преобраћења у православље тадашњи митрополит Амфилохије рекао да је потомак Ивана Црнојевића на чијем гробу је и обављен обред. Позивајући се, наравно, на порекло отоманске породице Бушатлија која је настала од исламизоване гране Црнојевића. Проблем је само у томе што предање о црнојевићком пореклу Бушатлија потиче од скадарског Махмут-паше Бушатлије, убијеног у Бици на Крусима 1796, којем је политички било подесно да се представља као потомак средњевековне зетске династије, а у стварности је име носио по селу Бушат код Скадра. Отоманским Бушатлијама се у историји изгубио траг читав век пре тога, и више.

To je jedna uobičajena pojava. Slično se dogodilo, ako se dobro sećam, sa Bitkom kod Bileće. Ona je je od jednog omanjeg okršaja pretvorena u slavnu bitku u kojoj je 7 hiljada Srba stalo na put 18 hiljada Turaka.

 

[Brđanin]

Jedan od razloga zašto su preuveličano događaji za vrijeme vladike Danila jeste Njegoš. Njegoš je to radio kako bi dao legitimnost činu nasleđivanja mitropolitske titule unutar kuće Petrovića. Cilj mu je bio da dokaže kako je za vrijeme Danila došlo do fundamentalne promjene stvari i prekretnice u istoriji Crne Gore. Tako bi Danilov postupak da sinovca Savu proglasi za vikarnog episkopa dobio legitimnost.

 

[ZabranjeniLegenda]

Познато је у историји, чак ми се чини да сам гледао и неки документарац на ту тему, да је Царев лаз митологизован у народном предању и да је по свему судећи реч о неком мање сукобу који је попримио епске размере; зашто баш тај сукоб, нико не зна, као што се не зна зашто је баш релативно неупадљивог средњевековног великаша Марка Мрњавчевића запала слава да у народној традицији буде Краљевић Марко. У турским записима, као што је речено, нема записа о таквом боју. То није једини случај, мислим да је и било других битака са списка Његошеве Свободијаде (и уопште у народној епици) чији значај је у мањој или већој мери преувеличан.

Колико ти митови и локална предања могу бити жилави сведочи пример Махмута Бушатлије, познатог београдског економисте, за којег је приликом његовог преобраћења у православље тадашњи митрополит Амфилохије рекао да је потомак Ивана Црнојевића на чијем гробу је и обављен обред. Позивајући се, наравно, на порекло отоманске породице Бушатлија која је настала од исламизоване гране Црнојевића. Проблем је само у томе што предање о црнојевићком пореклу Бушатлија потиче од скадарског Махмут-паше Бушатлије, убијеног у Бици на Крусима 1796, којем је политички било подесно да се представља као потомак средњевековне зетске династије, а у стварности је име носио по селу Бушат код Скадра. Отоманским Бушатлијама се у историји изгубио траг читав век пре тога, и више.

Razlika je sto Carev Laz se desio relativno odskoro kad je dokumentovan u istorijskim spisima (sredinom 18. v), sto poveca mogucnost tacnosti Careva Laza.

Да је скадарски санџакбег имао толику војску, Истанбул би вероватно имао много веће зидове према Румелији.

Tvrdis li da skadarski pasa nije imao ni 20.000 vojnika?

 

[Gledston]

Tvrdis li da skadarski pasa nije imao ni 20.000 vojnika?

Наравно да није.