Carev Laz - Mit ili istina?

guslar1389

Buduća legenda
Poruka
27.141
Najveca i najslavnijia crnogorska bitka, nesumnjivo, je Carev Laz
Ova bitka, po tradiciji, je odigrala 1712. godine kod lokaliteta Rvaša izmedju Podgorice i Cetinja.

U bici se vjeruje da je bilo 20.000 turskih vojnika, naspram 7000 Crnogoraca, i da je poginulo pola turske vojske, a samo 300 Crnogoraca. Vladika Danilo i Vuk Micunovic su predvodili bitku.

Spominju ga i Sveti Petar, Vladika Vasilije, Sima Sarajlija, i Njegos. Kralj Nikola u svom testamentu, trazi da bude sahranjen kamenicom sa Careva Laza.

Ali neki istoricari osporavaju bitku, tvrdeci da je mit, bez savremenih dokaza. Da je mjesto neke ranije bitke. Neki cak tvrde da je rijec o Bitci na Tudjemili 1040. godine.

Sta vi mislite? Da li Carev Laz ima utemeljenje, ili da li je samo mit?

 
Jednu od prvih dokumentovanih pjesama o Carevom Lazu, zapisao je Sima Sarajlija 1830. godine kada je boravio u Crnoj Gori:

0001 Кличе вила од Кома планине,
0002 Дозиваше на поље Цетиње,
0003 На Цетиње на сред Горе Црне,
0004 По имену и по презимену
0005 Петровића Данила владику:
0006 "О, владико, црногорска главо,
0007 ево на те иде силна војска
0008 од онога Отмановић цара
0009 и ево је она приступила
0010 од бијеле варош Подгорице,
0011 јер се силан царе расрдио
0012 што си своју војску подизао
0013 и на турску земљу нападао
0014 да поможеш цару русинскоме,
0015 којино се с Турцим’ умирио
0016 по несрећи што му се згодила
0017 близу Прута ријеке студене,
0018 на њега ти узданице нејма,
0019 но сакупи твоје Црногорце,
0020 браните се, не препадните се,
0021 бог ће вама бити на помоћи."
0022 Тад владика вили говорио:
0023 "Кажи мене од планине вило,
0024 мош ли знати колико је војске,
0025 од које ли земље и крајине,
0026 на коју ће страну окренути,
0027 и кад хоће на нас ударити?"
0028 одговара вила планинкиња:
0029 "Има војске педесет хиљадах,
0030 два дијела од Уруменлије,
0031 трећи дијел од све Арбаније,
0032 а пред њоме паша сераскире,
0033 од Стамбола од царева стола,
0034 он ће на вас брзо ударити,
0035 чекајте га на воду Влахињу,
0036 ту ће војска конак учинити.
0037 Ако вама бог и срећа даде
0038 Да ви ону војску заћерате
0039 У Криничке шуме и клисуре,
0040 Ђе нејмаде пута никаквога,
0041 Нако тврђа и драча бодљача,
0042 Биће ваша слава и побједа."
0043 Кад владика вилу разумио,
0044 Он сакупи од земље главаре,
0045 С главарима вијећ учинио
0046 И овако ријеч говорио:
0047 "Црногорци, моја браћо драга,
0048 љто скорије војске подигните,
0049 нека војска дође на Цетиње
0050 да будемо справни и готови,
0051 да јуначки Турке дочекамо,
0052 ради свете вјере православне,
0053 рад’ слободе миле и предраге,
0054 да ми нашу крвцу пролијемо,
0055 да у ропство турско не панемо,
0056 јер је боље, браћо, погинути
0057 но слободу своју изгубити
0058 и ришћанску вјеру испустити."
0059 Ту главари ријеч разумјеше
0060 На Цетиње војске доведоше.
0061 Па владика кад видио војску,
0062 Он уљезе у цркве бијеле,
0063 Божествену служи летурђију.
0064 Посље службе воду осветио,
0065 Све војнике водом окропио,
0066 И часнијем крстом прекрстио,
0067 Па крст узе у руку бијелу,
0068 С главарима војску подигнуо,
0069 До Маршуље до воде студене,
0070 Ту на троје раздијели војску,
0071 Једну даје Ђурашковић Јанку,
0072 Другу даје Мићуновић Вуку,
0073 Да запану они у потају:
0074 Јанко с десна при гори Пржнику,
0075 Мићуновић од стране лијеве,
0076 При врх Врања зелене планине,
0077 А трећу је војску оставио
0078 На средину да дочека Турке,
0079 И ту војску бјеше наредио,
0080 Све по реду племе до племена,
0081 А пред њима племенске главаре,
0082 Војеводе, кнезе и сердаре,
0083 И делије младе барјактаре.
0084 Ту стадоше три бијела дана,
0085 А кад трећи око подне било,
0086 Али ето иде турска војска,
0087 Па кад дође на воду Влахињу,
0088 Ту коњици коње одсједоше
0089 И на траву коње попењаше,
0090 Сви пјешаци у хлад починуше,
0091 Око себе страже поставише.
0092 То виђела владичина стража,
0093 Све владици право кажевала.
0094 Кад владика стражу разумио,
0095 Диже војску пошто сунце зађе,
0096 Близу труске нотњо приступио,
0097 Пређе нег’ се зора забјељела
0098 Ударише млади Црногорци,
0099 Прве страже огњем оборише,
0100 Па на друге јуриш учинише,
0101 На таборе турска насрнуше,
0102 Кад се Турци боју не надали.
0103 Да ти бјеше видијети, побре,
0104 Тешке муке што нападе Турке!
0105 Оставише коње повезане,
0106 Прах, олово и другу захиру,
0107 И оружја више половину,
0108 Плећи даше а бјежати сташе;
0109 Но им лоша срећа прискочила,
0110 Јер их ћера владичина војска,
0111 А дочека Мићуновић Вуче,
0112 не даде им бјегат’ на трагове.
0113 Пак ев’ муке још и грђе Турком,
0114 У то доба ударио Јанко
0115 С десне стране од горе Пржника,
0116 Живим огњем Турке ућераше
0117 Међу густе шуме и клисуре,
0118 Густе шуме брже оптекоше
0119 И у њима Турке затворише,
0120 Ту стојаше док Турци несташе.
0121 И то мјесто Царев Лаз назваше.
0122 То је било када се чинило,
0123 И да си ми здраво, побратиме,
0124 Бог ти дао здравље и весеље,
0125 И витез’ма који то чинише
0126 Вјечну радост и рајско насеље!

Sima prije pjesme pise da ,,Crnogorska je, ma ne znam kim je spjevana"
 
Najveca i najslavnijia crnogorska bitka, nesumnjivo, je Carev Laz
Ova bitka, po tradiciji, je odigrala 1712. godine kod lokaliteta Rvaša izmedju Podgorice i Cetinja.

U bici se vjeruje da je bilo 20.000 turskih vojnika, naspram 7000 Crnogoraca, i da je poginulo pola turske vojske, a samo 300 Crnogoraca. Vladika Danilo i Vuk Micunovic su predvodili bitku.

Spominju ga i Sveti Petar, Vladika Vasilije, Sima Sarajlija, i Njegos. Kralj Nikola u svom testamentu, trazi da bude sahranjen kamenicom sa Careva Laza.

Ali neki istoricari osporavaju bitku, tvrdeci da je mit, bez savremenih dokaza. Da je mjesto neke ranije bitke. Neki cak tvrde da je rijec o Bitci na Tudjemili 1040. godine.

Sta vi mislite? Da li Carev Laz ima utemeljenje, ili da li je samo mit?


Romantična konstrukcija. Nije bilo nikakve veličanstvene bitke na Carevom Lazu 1712. godine. Nije bilo neke jedinstvene velike bitke tada.
 
Romantična konstrukcija. Nije bilo nikakve veličanstvene bitke na Carevom Lazu 1712. godine. Nije bilo neke jedinstvene veličanstvene bitke tada.

Pa o Carevom Lazu kao velicanstvenoj bitci pise i Vladika Vasilije 1754. godine:

,,Kako je mir s Rusijom brzo zaključen, krene se već 1712. godine serasker Ahmet-paša s velikom vojskom (Crnogorci vele sa 60000) na Crnu Goru. Ali Crnogorci su bili potpuno spremni za borbu, i paša se poslije više uzaludnijeh napada morade povući s velikijem gubicima. Ovijem Crna Gora dobi još veći značaj u očima Porte..."
https://www.rastko.rs/rastko-cg/zemlja/vkaradzic/vkaradzic-crnagora.html
 
Ako se dogodila takva bitka, onda je ona bila manjeg obima i nije imala nikakvog uticaja na ishod tursko-crnogorskog rata. U istom tom sukobu, Turci pod komandom Ahmet paše su spalili Cetinjski manastir 1712. godine. Ukoliko se ta bitka desila, očito da je ostala upamćena zbog velikog junaštva iskazanog u istoj i slavne pogibije serdara Janka Đuraškovića.

Bolje je pitanje da li je došlo do te bitke. Po mom mišljenju, jeste. Ali je u pitanju bitka manjeg karaktera, koja nije uticala na ishod pomenutog rata.

Kralj Nikola je krajem 1915. i početkom 1916. imao plan da crnogorska vojska pruži odsutnu borbu Austrougarima na Carevom Lazu i da svojom pogibijom uđe u legendu, kao knez Lazar. Odmah su mu oficiri, poput Janka Vukotića i Mitra Martinovića, rekli da zbog konfiguracije terena tamo ne može doći do bitke većih razmjera.
Naravno, sva ova Nikolina priča je bila gluma da bi se spriječilo odstupanje crnogorsko vojske ka Skadru.
 
Pa o Carevom Lazu kao velicanstvenoj bitci pise i Vladika Vasilije 1754. godine:

,,Kako je mir s Rusijom brzo zaključen, krene se već 1712. godine serasker Ahmet-paša s velikom vojskom (Crnogorci vele sa 60000) na Crnu Goru. Ali Crnogorci su bili potpuno spremni za borbu, i paša se poslije više uzaludnijeh napada morade povući s velikijem gubicima. Ovijem Crna Gora dobi još veći značaj u očima Porte..."
https://www.rastko.rs/rastko-cg/zemlja/vkaradzic/vkaradzic-crnagora.html

Da, piše, 44 godine kasnije. Ali to što piše ne znači da se desilo; savremeni izvori ne beleže tako nešto.

Svakako su i te brojke romantizovana fantazmagorija.

Slavna Bitka na Carevom Lazu iz 1712. godine, takvog formata, plod mašte; literarni i politički izum sa jasnim ciljem izmišljanja slavne prošlosti i preko Vasilijeve istorije njenog predstavljanja Rusima.

Narod ima običaj da od tragedija pravi nekakve veličanstvene pobede.
 
Da, piše, 44 godine kasnije. Ali to što piše ne znači da se desilo; savremeni izvori ne beleže tako nešto.

Svakako su i te brojke romantizovana fantazmagorija.

Slavna Bitka na Carevom Lazu iz 1712. godine, takvog formata, plod mašte; literarni i politički izum sa jasnim ciljem izmišljanja slavne prošlosti i preko Vasilijeve istorije njenog predstavljanja Rusima.
Čovjek je bio živ za vrijeme te bitke.
 
Da, piše, 44 godine kasnije. Ali to što piše ne znači da se desilo; savremeni izvori ne beleže tako nešto.

Svakako su i te brojke romantizovana fantazmagorija.

Slavna Bitka na Carevom Lazu iz 1712. godine, takvog formata, plod mašte; literarni i politički izum sa jasnim ciljem izmišljanja slavne prošlosti i preko Vasilijeve istorije njenog predstavljanja Rusima.

Pa odje pise da je Pasa napao Crnu Goru 1712. g. i izgubio:

e45f0uprd4r51.jpg


Letters from Dalmatia advice, That the Basha, who commands the Troops designed against the Montenegrins, after having refused Audience to their Deputies, attacked one of their retrenched Posts, and was repulsed with great loss.

He afterwards invited one of their principal Chiefs to come to him, promising him an entire Safety, and to endeavor to terminate amicably:

But the Montenegrin, not trusting hereto, went to the Place appointed, with a good Guard, and finding some Turks in Ambuscade to carry him off, he attacked them with his Men, and killed above 300 of them.
--
Pisma iz Dalmacije kazuju, da paša, ko komanduje trupama protiv Crnogoraca, i nakon odbijanja sastanak sa njihovim glavarima - napao jedan od njihovih polozaja - i izgubio sa velikim gubicima.
Nakon toga, on je pozvao jedan od glavnih vodja, obecavsi svima njima bezbjednost i da prekinu sukob primirjem.
Ali Crnogorac, nemajuci povjerenja, isao sa velikom vojskom i u zasjedi napao Turke, ubivsi 300 njih.
 
Pa odje pise da je Pasa napao Crnu Goru 1712. g. i izgubio:

Pogledajte prilog 1442474

Letters from Dalmatia advice, That the Basha, who commands the Troops designed against the Montenegrins, after having refused Audience to their Deputies, attacked one of their retrenched Posts, and was repulsed with great loss.

He afterwards invited one of their principal Chiefs to come to him, promising him an entire Safety, and to endeavor to terminate amicably:

But the Montenegrin, not trusting hereto, went to the Place appointed, with a good Guard, and finding some Turks in Ambuscade to carry him off, he attacked them with his Men, and killed above 300 of them.
--
Pisma iz Dalmacije kazuju, da paša, ko komanduje trupama protiv Crnogoraca, i nakon odbijanja sastanak sa njihovim glavarima - napao jedan od njihovih polozaja - i izgubio sa velikim gubicima.
Nakon toga, on je pozvao jedan od glavnih vodja, obecavsi svima njima bezbjednost i da prekinu sukob primirjem.
Ali Crnogorac, nemajuci povjerenja, isao sa velikom vojskom i u zasjedi napao Turke, ubivsi 300 njih.

To je poznato.
 
Ovdje autor ne kaze da je izmisljena, vec da su zamijenili datume - umjesto bitke iz 1690. g. rekli da je bilo 1712. posto je bila bitka na lokaciji Careva Laza i tokom Morejskog rata.

Ne iz 1690. godine, već nedatirano u vreme Morejskog rata. I ne kao veličanstvena bitka, već jedna od mnogobrojnih manjih okršaja.

I to kao tradicija, naravno; zabeležena oko pola veka docnije.

Tradicija o nekakvom okršaju na Carevom Lazu će meandrirati u XVIII veku, dok se neće zahvaljujući vladici Vasiliju i docnije Petru ustaliti i smestiti u 1712. godinu, te od nje napraviti nekakva veličanstvena bitka, te posebno 1830-ih godina biti izgrađen kult.
 
Ne iz 1690. godine, već nedatirano u vreme Morejskog rata. I ne kao veličanstvena bitka, već jedna od mnogobrojnih manjih okršaja.

I to kao tradicija, naravno; zabeležena oko pola veka docnije.

Tradicija o nekakvom okršaju na Carevom Lazu će meandrirati u XVIII veku, dok se neće zahvaljujući vladici Vasiliju i docnije Petru ustaliti i smestiti u 1712. godinu, te od nje napraviti nekakva veličanstvena bitka, te posebno 1830-ih godina biti izgrađen kult.

Pa autor kaze da Vladika Vasilije nije izmislio datum, vec je uzeo od crnogorskih glavara, kao i broj 60.000.

A sta onda kazes za okrsaj opisan bas 1712. godine? Dje je pasa izgubio sa ,,velikim gubicima"?
 

Back
Top