Car Upravda - lažni Sloven

[Pumpaj Dinstanović]

Radi se o citatu, ne pravi se blesav. Citat, da li znaš šta je citat?

Citat (lat. citare = pozvati, sazvati, imenovati, napominjati) je tuđica koja označava komad teksta ili izreke koji su doslovno preneseni iz drugog spisa ili govora (navod).

Dakle, ako je Alemani imao samo Marnavićev sažetak ispred sebe, kao što Brajs tvrdi, onda kada to citira ne može da koristi svoje reči.


Vidiš tvoj idol Brajs je zauzeo drugu strategiju, podjednako lažljivu kao što je tvoja, on je zapisao da se ovde ne radi o citiranju već o pribeleški, odnosno prepričavanju teksta, zato što je bio svestan da citat ne može proći usled bitnih razlika.

Ali ovde vidimo odličan primer kako dva pripjatska uma ubijaju istinu na dva različita načina, sredstvo uopšte nije bitno kada je viši cilj u pitanju

Apsolutno niko živ nikada nije tvrdio da je Alemani od Mrnavića prepisao kompletno VJ. Štaviše, doslovno svi istraživači koji su se bavili proučavanjem Alemanijevih komentara imaju tvrdnje iz kojih se može izvesti samo potpuno suprotno.

Ti konstruišeš nepostojeću argumentaciju, koju niko ne zastupa niti na ovoj temi nit' igde van nje, i onda u svojoj mašti vodiš polemiku sa izmišljenom drugom stranom. Dakle, batali s tim; to je jedno od osnovnih sredstava manipulacija u pseudonaučnim krugovima (napravi se meta i onda oni isti koji su je napravili gađaju je, lažno predstavljajući tom metom one koji su cilj takve propagande). Polemiši sa tvrdnjama Brajsa, Radojčića, Petrovića, Jirečeka i drugih; polemiši sa mnom i onim što ti pišem ja ili drugi učesnici ove teme...a ne sa tamo nekim izmišljotinama (da ne kažem i pokušajima podmetačina).

 

[Kole11]

Apsolutno niko živ nije tvrdio da je Alemani od Mrnavića prepisao kompletno VJ

Kuc, kuc. Resetuj se i objasni kako to Alemani citira Marnavića a pritom koristi svoje reči. Malopre si rekao da je 90% tačnosti citiranja prihvatljiv procenat

Evo još primera:

Marnavić: licet reclamante Biglenizza,
Alemani: licet reclamante matre Bigleniza .......Alemani je dodao reč matre

Marnavić: fortunae et pietati filii pertimescebat
Alemani: fortunae et pietati filii pertimesceret

Čini se Slavene da Alemani pred sobom ipak nije imao Marnavićev sažetak već neko drugo delo, kako uvažena Trajkova tvrdi ........

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo, @Kole11 da pojasnim ukoliko nije bilo dovoljno razumljivo. Ovo je tvoj citat:

Tekst koji je Alemanije skoro doslovno preuzeo od Mrnavića počinje označeno; od ducta/duxit. Ti si uključio još 15 reči koji se kod Mrnavićevog sažetka nalaze pre početka, kako bi na neki način doveo u pitanje da je ono što docnije sledi Alemani preuzeo od Mrnavića — bez obzira na to što nisi imao apsolutno niti jedan jedini razlog da to učiniš.

Ovo se naziva osnovnim pokušajima manipulacije u istoriji. To su metodi koji razdvajaju pseudonauku od nauke.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kuc, kuc. Resetuj se i objasni kako to Alemani citira Marnavića a pritom koristi svoje reči. Malopre si rekao da je 90% tačnosti citiranja prihvatljiv procenat

Evo još primera:

Marnavić: licet reclamante Biglenizza,
Alemani: licet reclamante matre Bigleniza .......Alemani je dodao reč matre

Marnavić: fortunae et pietati filii pertimescebat
Alemani: fortunae et pietati filii pertimesceret

Čini se Slavene da Alemani pred sobom ipak nije imao Marnavićev sažetak već neko drugo delo, kako uvažena Trajkova tvrdi ........

Da, hvala. Tačno. Ubacio je i reč majka. No, i malom detetu od 10 godina je vrlo transparentno jasno da je Marnavić bio tu izvor.

Ne postoje nikakve osnove za Trajkovine tvrdnje. Neosnovano je tvrditi da je dotična uvažena, jer ne deluje da je ove stavove bilo ko uvažio. Tvrdnja da je Nikola Alemani imao pristup nekakvom tekstu van Mrnavića, jednostavno rečeno, ne može se nikako drugačije nazvati sem potpunim izmišljanjem.

Ne postoje apsolutno nikakve osnove za tako nešto; Mrnavić je taj koji je pronašao rukopis na Svetoj gori i napravio sažetak, koji je potom pronađen u Vatiknu dokumentaciji Nikole Alemanija, odnosno jednog od njegovih najboljih prijatelja, u arhivi Mrnavićevih rimskih štićenika. Dakle, nije neko drugi pronašao, već Mrnavić, i pritom ostavio tamo u tom svetogorskom pravoslavnom manastiru (nije ga ukrao). Bukvalno je čista fantastika tvrditi da je sad i Alemani išao do Svete gore, pronašao taj rukopis ili da je imao nekakve drugačije kontakte s njim, nezavisno od Mrnavića. To je, zapravo, toliko nelogično; toliko nerazumno i nebulozno, da je pravo čudo kakvom uopšte to mozgu takva glupost može uopšte pasti na pamet. Jednostavno, neobjašnjivo je...ne može se drugačije opisati.

Pretpostavljam da će se sutra isto tako neko javiti, ko ima tu i tamo po koje slovo drugačiji tekst od svog izvora, pa to koristiti kao dokaz da ni Konstantinova darovnica nije bila falsifikat.

 

[Kole11]

Evo, @Kole11 da pojasnim ukoliko nije bilo dovoljno razumljivo. Ovo je tvoj citat:

Pogledajte prilog 985728

Tekst koji je Alemanije skoro doslovno preuzeo od Mrnavića počinje označeno; od ducta/duxit. Ti si uključio još 15 reči koji se kod Mrnavićevog sažetka nalaze pre početka, kako bi na neki način doveo u pitanje da je ono što docnije sledi Alemani preuzeo od Mrnavića — bez obzira na to što nisi imao apsolutno niti jedan jedini razlog da to učiniš.

Ovo se naziva osnovnim pokušajima manipulacije u istoriji. To su metodi koji razdvajaju pseudonauku od nauke.

Kao malo dete uhvaćeno u laži. Sledeći put kada budeš pomenuo naučnu metodologiju povratiću na tastaturu...

Ad avunculum reversus cum Justinus nullam ex Vukcizza(12) conjuge sobolem speraret, jubente eo connubio illigatur, ducta Bosidara(13) egregia puella, licet reclamante Biglenizza, quippe quae indolem puellae alioquin scitissimae et eruditissimae sed sevioris et arrogantioris ingenii aliquando obfuturam fortunae et pietati filii pertimescebat, praesertim quia vetula quaedam divinationibus addicta Bosidaram futuram Vraghidaram(14) Romano Imperio, inflexuramque rectitudinem Vpravdae, ex sortium augurio consulenti Biglenizzae praedixerat. Verumtamen mores tunc temporis excultissimi variarumque scientiarum peritia cum eximia forma conjunctae apud Justinum et ipsum Justinianum praevaluerunt, quamobrem Biglenizza paulo post moerore consumpta e vivis excessit antequam fratrem fastigium Romani regni conscendisse gaudere potuisset

Gde počinje citat kod Alemanjia a gde kod Marnavića, crni lažljivi Slavene i šta sam ja ubacio a da nema kod Marnavića i Alemanija?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kao malo dete uhvaćeno u laži. Sledeći put kada budeš pomenuo naučnu metodologiju povratiću na tastaturu...

Pogledajte prilog 985743

Ad avunculum reversus cum Justinus nullam ex Vukcizza(12) conjuge sobolem speraret, jubente eo connubio illigatur, ducta Bosidara(13) egregia puella, licet reclamante Biglenizza, quippe quae indolem puellae alioquin scitissimae et eruditissimae sed sevioris et arrogantioris ingenii aliquando obfuturam fortunae et pietati filii pertimescebat, praesertim quia vetula quaedam divinationibus addicta Bosidaram futuram Vraghidaram(14) Romano Imperio, inflexuramque rectitudinem Vpravdae, ex sortium augurio consulenti Biglenizzae praedixerat. Verumtamen mores tunc temporis excultissimi variarumque scientiarum peritia cum eximia forma conjunctae apud Justinum et ipsum Justinianum praevaluerunt, quamobrem Biglenizza paulo post moerore consumpta e vivis excessit antequam fratrem fastigium Romani regni conscendisse gaudere potuisset

Gde počinje citat kod Alemanjia a gde kod Marnavića, crni lažljivi Slavene i šta sam ja ubacio a da nema kod Marnavića i Alemanija?

Ne razumem iz kog razloga me teraš da se ponavljam. Evo, još jednom, na osnovu ove poruke:

P. S. I mogao bi malčice o'laditi s tim tvojim rečnikom. Stvarno si bezobrazan (opet).

 

[Kole11]

Ne razumem iz kog razloga me teraš da se ponavljam. Evo, još jednom, na osnovu ove poruke:

Pogledajte prilog 985753

P. S. I mogao bi malčice o'laditi s tim tvojim rečnikom. Stvarno si bezobrazan (opet).

Ne bih se ja više ovim citatom bavio, jasno je da Alemani ne citira Marnavića, jasno je takođe da je Brajs to uvideo pa tvrdio da tu nije reč o citatu. Sama ta činjenica u moru drugih propusta koje je napravio diskvalifikuje Brajsa kao kredibilnog istraživača.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne bih se ja više ovim citatom bavio, jasno je da Alemani ne citira Marnavića, jasno je takođe da je Brajs to uvideo pa tvrdio da tu nije reč o citatu. Sama ta činjenica u moru drugih propusta koje je napravio diskvalifikuje Brajsa kao kredibilnog istraživača.

Kako je to jasno? Koji su dokazi? Da li si u mogućnosti predstaviti ikakve argumente u korist svoje tvrdnje (makar jedan jedini, za početak)?

Sve što si do sada učinio jeste napravio jedan pokušaj spinovanja. Na prošloj stranici postavio si sa Vikipedije šta znač reč citat. Dakle, vrlo jasno izbegavaš diskusiju o suštini i hvataš se forme, tvrdeći da upotreba reči citat označava isključivo stoprocentno kloniranje teksta, doslovno od reči do reči. I još pritom, opet izmišljaš argumente druge strane i vodiš u svojoj mašti, dakle, polemiku sa nepostojećim kontraargumentima. Niti sam ja, niti je sam Brajs to igde napisao da je to bukvalan citat bez ikakvih razlika.

Postaje strašno naporno što bukvalno prisiljavaš svoje diskutante da se ponavljaju iz razloga što bukvalno preskačeš čitave poruke, ali evo, još jednom:

Dakle, ako Alemanijev citat gotovo u potpunosti od reči do reči (!) odgovara tekstu iz „sažetka žitija”, nedvosmisleno pokazujući da Aleman samo što nije bukvalno kopletne redove prepisao, kako tebi uopšte može pasti na pamet da tvrdiš da on njemu nije bio izvor? Dakle, da jeste, potpuno je nedvosmisleno dokazano. Ne moraš ni da znaš latinski jezik; dovoljno je doslovno samo da imaš upotrebljive oči i pogledaš ove isečke iznad. Jedino što je Alemani učinio jeste da je preveo u prepisanoj rečenici jeste prevod imena. Umesto Upravda piše Justinijan, umesto Vragidara piše Demonodora, a umesto Božidara stoji Teodora. A rečenica je nedvosmisleno jasno iz Marnavićevog sažetka (što je u potpunosi u skladu sa njegovim prilagođavanjem imena; pa i Bogomila je prekrstio u Teofila); čak je i Biljenicino ime ostavio.

Apsolutno nigde nisam govorio da ne postoje nikakve razlike. Štaviše, o razlikama sam vrlo izričito govorio. Dakle, Alemani je pogrešno pročitao jedan grafem i prepisao ga kao l umesto s. Potom, preveo je na latinske oblike imena Upravda, Vragidara i Božidara, zapisujući ih ko Justinijan, Demonodora i Teodora, u skladu sa ostatkom svog teksta (kako ih gotovo isključivo i naziva). I nadalje, neke si razlike i sam uočio i ovde ih naveo:

Marnavić: licet reclamante Biglenizza,
Alemani: licet reclamante matre Bigleniza .......Alemani je dodao reč matre

Marnavić: fortunae et pietati filii pertimescebat
Alemani: fortunae et pietati filii pertimesceret

Razlike su, naravno, vrlo mizerne i niko ne može tvrditi da je Alemani imao za ovaj citat apsolutno ikoji drugi izvor sem Mrnavićevog sažetka.

Ovde sam prisiljen ponovo da pozovem na aktivniju upotrebu mozga.

Mozak, Kole, mozak.

Razmisli.

Šta je ono što ti zapravo tvrdiš i na čemu se sve zasniva?

Da Nikola Alemanijus, zbog toga što je napisao da je Biglenica bila majka (???), to znači da je otišao do Svete gore, da vidi svojim očima Mrnavićev navodni izvor...i da potom maksimalno se potrudi od svih da to sakrije, ne ostavljajući nikakve tragove?

Ustani ispred ogledala, izgovori naglas, poslušaj kako to zvuči i porazmisli o logičnoj konzistentnosti tih tvrdnji.

 

[Kole11]

Koristim mozak, naravno, zato me konstantno provociraš i spinuješ, nisam poslušni zombi kao što bi ti voleo jer si navikao da se priča o nekim efemernim istorijskim pričicama za malu decu a Pripjat nikako ne sme da se pominje.....E vidiš mene samo to zanima, kako smo došli do te idiotske priče o Pripjatu....

Još jedan primer kada već insistiraš:

Marnavić: ducta Bosidara egregia puella,
Alemani: Duxit Iustinianus Thedoram egregiam puellam....Ovde se čak ne radi ni o istom padežu!

Oko citata lupaš da to nije normalno. Citat je doslovni prepis i tačka, ne mogu se glupostima više baviti. Pa čoveče Brajs je izbegao da kaže da se radi o citatu a ti uporno insistiraš. Ali moraš, zato što je Alemani tako naznačio, mada si svestan da to nije citat Marnavića......

Situacija je vrlo jasna, Marnavić je napravio sažetak, slovensku verziju žitija, on je taj koji je menjao izvorni tekst i prilagođavao ga slovenskkm latinofonim čitaocima. Alemani je koristio izvornik koji je trenutno nedostupan, ali i tu je Brajs zamutio vodu tvrdnjom da izvornik uopšte ne postoji, kako to on uopšte može da zna...

Uostalom, još mnogo zanimljivosti je Trajkova iskopala, znam da ćeš sve pokušati da miniraš, ali ćeš ipak morati to da gledaš.....

 

[Boris T]

Uostalom, još mnogo zanimljivosti je Trajkova iskopala, znam da ćeš sve pokušati da miniraš

Па, ову књигу Траjкове нико не занима, чак ни на бугарским форумима, што показује да је то аматерско дело. Да будем још прецизнији, нико и не сматра Траjкову професионалним историчарем на пољу историје Византије. Написала је 3-4 чланка о бугарско-македонској историји, који се чак не могу пронаћи на интернету.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koristim mozak, naravno, zato me konstantno provociraš i spinuješ, nisam poslušni zombi kao što bi ti voleo jer si navikao da se priča o nekim efemernim istorijskim pričicama za malu decu a Pripjat nikako ne sme da se pominje.....E vidiš mene samo to zanima, kako smo došli do te idiotske priče o Pripjatu....

Još jedan primer kada već insistiraš:

Marnavić: ducta Bosidara egregia puella,
Alemani: Duxit Iustinianus Thedoram egregiam puellam....Ovde se čak ne radi ni o istom padežu!

Oko citata lupaš da to nije normalno. Citat je doslovni prepis i tačka, ne mogu se glupostima više baviti. Pa čoveče Brajs je izbegao da kaže da se radi o citatu a ti uporno insistiraš. Ali moraš, zato što je Alemani tako naznačio, mada si svestan da to nije citat Marnavića......

Situacija je vrlo jasna, Marnavić je napravio sažetak, slovensku verziju žitija, on je taj koji je menjao izvorni tekst i prilagođavao ga slovenskkm latinofonim čitaocima. Alemani je koristio izvornik koji je trenutno nedostupan, ali i tu je Brajs zamutio vodu tvrdnjom da izvornik uopšte ne postoji, kako to on uopšte može da zna...

Uostalom, još mnogo zanimljivosti je Trajkova iskopala, znam da ćeš sve pokušati da miniraš, ali ćeš ipak morati to da gledaš.....

Izvini, ali kako možeš biti tako stalno nepristojan; uporno vređati i ponižavati na celoj ovoj temi, od početka do kraja? Gde sam ja tebe provocirao, šta sam spinovao...hajde, izvoli pokazati i svoje optužbe potkrepiti. Ako dokaza nema, onda jednostavno ćuti. Takođe zahtevam od tebe da citiraš (ako nisi ti taj koji ovde spinuje, zapravo) ko je na ovoj temi pominjao Pripjat ili da barem obrazložiš kakve veze ima Pripjat sa Ivanom Tomkom Mrnavićem.

Takođe bih te zamolio da prestaneš da lažeš. Niko od tebe uopšte nikada ni tražio da polemišeš sa izmišljenim argumentima. Oni su u potpunosti plod tvoje mašte. Nigde nisam napisao da je reč o stoprocentnom prepisu. To što ti radiš je bukvalno pravljenje čoveka od slame; ti izmišljaš argumente druge strane i onda u svojoj mašti sa njom polemišeš. Bilo bi red, ako stvarno imaš dobre namere i volje, da batališ sa tim jer to jednostavno rečeno nije normalan vid diskusije. Nemoj podmetati reči i ostavi sve te gluposti...skoncentriši se umesto toga na stvarne argumente koji se nalaze na ovoj temi, koje su isticali naučnici i učesnici ove teme i sa njima tj. nama kreni da civilizovano diskutuješ.

Što se tiče Nikole Alemanija, bilo bi možda najkonstruktivnije ukoliko bi želeo da neko drugi zaista razume tvoje stanovište (ja se vraški trudim, ali problem je što ga ti uopšte ne iznosiš, niti braniš, već se više koncentrišeš na argumentum ad hominem) bilo da pokušaš da objasniš šta ti tačno to misliš vezano za N. Alemanija? Dakle, umesto slepog ponavljanja tuđih reči bez razmišljanja o njima...da li bi mogao da temeljno obrazložiš, šta ti to tačno zamišljaš? Gde je Nikola Alemanije video navodni Marnavićev izvornik; kako je došao do njega, kada je to bilo, koje je detalje izvukao iz njega...da li je išao lično na Svetu goru ili je poslao nekog izaslanita da pronađe taj tekst i iz njega izvuče podatke...i naravno, na čemu se cela tvoja priča zasniva. Dakle, molim te da probaš da budeš što jasniji i obrazložiš sa relevantnim detaljima svoje viđenje, da bismo mi drugi mogli razumeti šta tačno ti tvrdiš.

Sa svoje strane, ja mogu kazati da sam pročitao šta piše Vesela Trajkova i njene su tvrdnje puko wishful thinking, bez dokaza. Zato i ne prenosim u suštini ništa odatle na ovoj temi, jer nisam ništa tamo pronašao. E sad, možda je nešto meni promaklo; zato te i pitam da, ako si ti naišao tamo na neke argumente, predstaviš ih ovde, kao i odbraniš (a to znači pružiš svoje lično obrazloženje zašto ti smatraš da je to što si citirao istinito, utemeljeno). I zaista te molim da probaš to da uradiš na pristojan i normalan način (ako je moguće jedna objava bez pominjanja Pripjata, za početak)...dakle, samo da obrazložiš kao najnormalniji čovek svoje viđenje Nikole Alemanija. Ako je potrebno, zamisli da ja uopšte nisam ovde, već da diskutuješ sa nekim drugim forumašem, ukoliko ti ja lično toliko smetam (svako tako lutanje i bespotrebno etiketiranje slabi tvoju argumentaciju; bukvalno je kontaminira, ako već moram tako da se izrazim).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па, ову књигу Траjкове нико не занима, чак ни на бугарским форумима, што показује да је то аматерско дело. Да будем још прецизнији, нико и не сматра Траjкову професионалним историчарем на пољу историје Византије. Написала је 3-4 чланка о бугарско-македонској историји, који се чак не могу пронаћи на интернету.

To da li delo nije dostupno na internetu i nije neki argument za nešto; da budemo iskreni, mnogo čega nema na netu.

Nego, zaintrigirao si me ovo kada si spomenuo bugarske forume. Jesi li to pretražio ili postavio pitanja na nekima?

 

[Boris T]

Sama ta činjenica u moru drugih propusta koje je napravio diskvalifikuje Brajsa kao kredibilnog istraživača.

Рекао сам да узмеш и прочиташ чланак руског византолога Александра Василева (и оснивача америчке историјске школе византологије) и заувек затвориш ово питање за себе.

 

[Boris T]

Nego, zaintrigirao si me ovo kada si spomenuo bugarske forume. Jesi li to pretražio ili postavio pitanja na nekima?

Наравно да сам претражио цео forumnauka.bg и нема ништа

 

[Pumpaj Dinstanović]

Наравно да сам претражио цео forumnauka.bg и нема ништа

Postavi pitanje tamo neko. Verovatno ima i nekih istoričara tu (pretpostavljam?). Živo me interesuje reakcija.

Рекао сам да узмеш и прочиташ чланак руског византолога Александра Василева (и оснивача америчке историјске школе византологије) и заувек затвориш ово питање за себе.

Da, to je suština problema ovde vezano za sve manipulacije. Oni se uhvate jednog detalja i onda pokušavaju da diskredituju sve živo. Kao ova besmislica sa tim da je Jireček imao dobre informacije o crkvi (pre nego što su arheološki radovi uopšte bili izvršeni, dakle postaje smisleno isključivo upotrebom vremeplova) ali da je Brajsa namerno slagao, ili je i Brajs znao da to nije istina pa prećutao...i tako pošto je Brajsov rad po prirodi stvari malčice zastareo jerbo je napisan pre skoro 150 godina, oni se uhvate Brajs, Brajs, Brajs...možeš primetiti da gotovo niko ne pominje Radojčića ili Petrović npr. već samo Brajsa, svesno izbegavajući bilo kakvu noviju literaturu. A s druge strane, ako se zatraži da se predstave argumenti njihove strane, onda je samo tišina. Trajkova dokazala. Kažu. Kako? Gde? Kojom metodom? Čim se postave pitanja, na staju problemi...

Što se tiče Vasiljeva, pa zna ga Kole. Čak se vezano za ovu temu i pozivao na njega, kao nekog ko daje autoritet priči o Jusitnijanovom slovenskom poreklu: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42365727

Kole se uhvatio toga, jerbo je Vasiljev pretpostavio da je taj nepoznati bugarski dokument (to diadario) što je bio Lukariju izvor za Upravdu, moglo biti održavanje neke stare tradicije lokalne, po kojoj bi Justinijan trebalo da bude slavotračkog etničkog porekla. A to što piše Vasiljev vezano za Brajsove teze i Mrnavićev falsifikat u svom radu iz 1950. godine, pa sve on potvrđuje. To si i ti sam dobro primetio: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42368934

Ne bi bilo zgoreg da se i podsetimo citata ruskog naučnika:

https://archive.org/details/Vasiliev1950Justin/page/n15/mode/2up

Reči Aleksandra Vasiljeva: Bezvredni istorijski dokument. Nema razloga da se pretpostavi da je autor uopšte postojao.

Međutim, Kole to sve listom svesno bira da u potpunosti ignoriše.

 

[Boris T]

Postavi pitanje tamo neko. Verovatno ima i nekih istoričara tu (pretpostavljam?). Živo me interesuje reakcija.

Мораћу да отворим засебну тему. Дај ми наслов теме и ја ћу је објавити у своје име на форуму

 

[Pumpaj Dinstanović]

Мораћу да отворим засебну тему. Дај ми наслов теме и ја ћу је објавити у своје име на форуму

Ufff...recimo, Teze Vesele Trajkove o Marnavićevom 'sažetku' Žitija Justinijanovog od Bogomila?

Znaš šta bi mogao da ti bude i povod. Bukvalno dok razgovaramo o Trajkovoj, dakle svega doslovno pre nekoliko dana, izašlo je novo (dopunjeno i izmenjeno) izdanje te knjige.

https://www.academia.edu/50405378/Ранното_християнство_Юстиниан_и_Юстиниана_Прима_Извори_историческа_памет_и_нейната_употреба_Второ_преработено_и_допълнено_издание_2021_година

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dok čekamo da vidimo postoje li ikakvi dokazi da je Nikola Alemanije poznavao Bogomila van Marnavića, ili šta kažu Bugari generalno o kontroverznoj Trajkovoj, preneću ovde par objava sa BBvsNR teme...vezano za diskusiju o imenima Justinijana i njegovih srodnika, odnosno koliko su specifična i mogu li biti, tobože, prevodi slovenskih imena koja se dovode sa njima u vezu u XVII veku.

Konkretno, vezano za Justinijanovu suprugu, Eufimiju; rođ. Lupikina.

Lupikina je ženski oblik muškog imena Lupikinus.

Other women ' s names also belong to the Christian epigraphy: Lupicina (IGLR 46 , a name created after the male form Lupicinus)

pp. 323

Spojler

Prema Liru Kajantu, ime Lupikina javlja se 328. godine dva puta u paganskim natpisima i šest puta u hrišćanskim; komentar uz ovaj natpis s kraja V ili početka VI st. naše ere:

Λοπικῖνα: Popescu, Inscr. Gr. et Lat. Dac. Scyth. Min. 46 (Tomis, 5./6. Jh.). Ist wohl Lupicina. Den Männernamen Lupicinus belegt Kajanto 328 zweimal in heidnischen, 6mal in christlichen Inschriften

https://www.academia.edu/10231890/Analecta_epigraphica_CCXXIII_CCXXX

Evo jednog primera sa našeg područja, iz Sremske Mitrovice. Iskopano 1879. i čuva se u Arheološkom muzeju u Zagrebu od 1883. godine.

Hrišćanski natpis (ostao je trag i Hristovog monograma). Lupikina je bila supruga Maksima i mati Maksimana.

Po stilu slova bi trebalo da je iz IV ili V stoleća naše ere.

https://edh-www.adw.uni-heidelberg.de/edh/inschrift/HD034841
http://lupa.at/22729

Opis natpisa u bazi Miroslave Mirković (2017):

Fragment of the marble slab, h. 23.5 cm, w. 37 cm, thk. 3.6 cm. Discovered in the cemetery of St. Sineros by A. Hytrek and transported the Archaeological museum in Zagreb in 1883.

Brunšmid 1909: no. 397.

X.[---]mus pat[er | et –Lu?]picina mate[r fi]liae Ma]ximane (!)virgin[i memoria]|m

A part of Christogram is preserved in the line 1.

http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2017/978-86-6065-375-0

Originalni opis iz kataloga Kamenih spomenika hrvatskog narodnog muzeja u Zagrebu, Josipa Brunšmida:

https://hrcak.srce.hr/63127

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odlučio sam i da bacim pogled na to koji bi tačno bili drugi arheološki argumenti Jankovića koji bi govorili u korist autentičnosti Mrnavićevog otkrića. Na ovoj temi su se iznosile tvrdnje da argument oko sredečke crkve - koji smo oborili, dokazujući da je Mrnavić van svake sumnje imao pristup dobro poznatom predanju o toj crkvi - nije jedini, već da ih ima dosta, a što bi, navodno, trebalo da znači da opšta opservacija o tome da je postojanje i Bogumila i čitavog dokumenta arheološki potvrđeno, kao bajagi, ne bi trebalo dovesti u pitanje.

Međutim, ako otvorimo i pročitano šta piše u Crkva i predanje, Janković govori na stranama 130 i 131 i sam o tome kako je crkva u Sofiji suština, tvrdeći da ništa ne možemo reći o drugim crkvama koje se pominju u VJ. Ostatak opaski koje Janković vrši u nekoliko pasusa tiče se raznih pretpostavki; ne nikakvih dokaza, već hipotetisanja šta bi možda moglo biti. I uz to, on predlaže i poneka vrlo čudna rešenja. Npr. Đorđe predlaže da je Mrnavićev prizrenski manastir Sv. Arhanđela Mučenika možda zapravo Studenica Hvostanska:

Dakle, učeni Bogomil bi trebalo da bude iguman manastira u kojem sedi i sastavlja ovaj životopis carevih mlađih dana, opisuje ga da se nalazi pored 67 kilometara udaljenog Prizrena?

Ne pije nikako vodu da je manastir Bogorodice Hvostanske taj koji tražimo.

Dakle, ako bilo ko tvrdi da je autentičnost Vita Iustiniani dokazana od strane arheologije, jednostavno tvrdi činjenične neistine.

 

[Kole11]

Postavi pitanje tamo neko. Verovatno ima i nekih istoričara tu (pretpostavljam?). Živo me interesuje reakcija.



Da, to je suština problema ovde vezano za sve manipulacije. Oni se uhvate jednog detalja i onda pokušavaju da diskredituju sve živo. Kao ova besmislica sa tim da je Jireček imao dobre informacije o crkvi (pre nego što su arheološki radovi uopšte bili izvršeni, dakle postaje smisleno isključivo upotrebom vremeplova) ali da je Brajsa namerno slagao, ili je i Brajs znao da to nije istina pa prećutao...i tako pošto je Brajsov rad po prirodi stvari malčice zastareo jerbo je napisan pre skoro 150 godina, oni se uhvate Brajs, Brajs, Brajs...možeš primetiti da gotovo niko ne pominje Radojčića ili Petrović npr. već samo Brajsa, svesno izbegavajući bilo kakvu noviju literaturu. A s druge strane, ako se zatraži da se predstave argumenti njihove strane, onda je samo tišina. Trajkova dokazala. Kažu. Kako? Gde? Kojom metodom? Čim se postave pitanja, na staju problemi...

Što se tiče Vasiljeva, pa zna ga Kole. Čak se vezano za ovu temu i pozivao na njega, kao nekog ko daje autoritet priči o Jusitnijanovom slovenskom poreklu: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42365727

Kole se uhvatio toga, jerbo je Vasiljev pretpostavio da je taj nepoznati bugarski dokument (to diadario) što je bio Lukariju izvor za Upravdu, moglo biti održavanje neke stare tradicije lokalne, po kojoj bi Justinijan trebalo da bude slavotračkog etničkog porekla. A to što piše Vasiljev vezano za Brajsove teze i Mrnavićev falsifikat u svom radu iz 1950. godine, pa sve on potvrđuje. To si i ti sam dobro primetio: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-42368934

Ne bi bilo zgoreg da se i podsetimo citata ruskog naučnika:

Pogledajte prilog 985842

https://archive.org/details/Vasiliev1950Justin/page/n15/mode/2up

Reči Aleksandra Vasiljeva: Bezvredni istorijski dokument. Nema razloga da se pretpostavi da je autor uopšte postojao.

Međutim, Kole to sve listom svesno bira da u potpunosti ignoriše.

Dukljice, ti jednostavno ne možeš a da ne laguckaš......

Vasiljev u uvodu navodi čuveni zaključak čuvenog istoričara Brajsa, ali u svom zaključku kaže sledeće:

The more we study the question of
the Slavonic advance and settlements in the Peninsula, the more we are
inclined to believe that the Slavs settled there in various places much
earlier than the middle or the end of the sixth century* Therefore a
certain admixture of Slavonic blood in the veins of Justin and Justinian’s
family is very possible. If this is so* the famous Vita lustiniani of
Theophilus-Bogomil, though devoid of historical value in itself, may be
regarded as something more than a mere late fabrication of the Canon
of Sebcnico, Joannes Tomco Mamavich {+ 1639), with no historical
background; it may vaguely reflect the old and popular local tradition
which attributed Slavonic origin to Justinian

Vasiljev ima snage da ovo napiše sredinom prošlog veka kada ste bili u najvećem zamahu pisanja istorije....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dukljice, ti jednostavno ne možeš a da ne laguckaš......

Vasiljev u uvodu navodi čuveni zaključak čuvenog istoričara Brajsa, ali u svom zaključku kaže sledeće:

The more we study the question of
the Slavonic advance and settlements in the Peninsula, the more we are
inclined to believe that the Slavs settled there in various places much
earlier than the middle or the end of the sixth century* Therefore a
certain admixture of Slavonic blood in the veins of Justin and Justinian’s
family is very possible. If this is so* the famous Vita lustiniani of
Theophilus-Bogomil, though devoid of historical value in itself, may be
regarded as something more than a mere late fabrication of the Canon
of Sebcnico, Joannes Tomco Mamavich {+ 1639), with no historical
background; it may vaguely reflect the old and popular local tradition
which attributed Slavonic origin to Justinian

Vasiljev ima snage da ovo napiše sredinom prošlog veka kada ste bili u najvećem zamahu pisanja istorije....

Šta sam u citatu slagao, navodno?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vezano za tvrdnje da bi Justinijanovo pravo ime moglo biti Upravda, se prisetimo svih Justinijana koji su kroz istoriju pre čuvenoga bili pomenuti; iz čuvene rimske prosopografije (PLRE 1):

Imamo Justinijana u Britaniji koji gradi utvrđenje na obali (Ravenskar), čuveni sastavni deo lanca Sakskonske obale; Aurelija Justinijana, Aurelija Justinijana duksa u Panoniji u vreme vlasti nekog Avgusta pre 350. ili 364. godine i Antonina Justinijana koji se tri puta pominje u centralno-južnoj Italiji, u Samnijumu.

@Khal Drogo

 

[Pumpaj Dinstanović]

Vezano za tvrdnje da bi Justinijanovo pravo ime moglo biti Upravda, se prisetimo svih Justinijana koji su kroz istoriju pre čuvenoga bili pomenuti; iz čuvene rimske prosopografije (PLRE 1):

Pogledajte prilog 992561

Imamo Justinijana u Britaniji koji gradi utvrđenje na obali (Ravenskar), čuveni sastavni deo lanca Sakskonske obale; Aurelija Justinijana, Aurelija Justinijana duksa u Panoniji u vreme vlasti nekog Avgusta pre 350. ili 364. godine i Antonina Justinijana koji se tri puta pominje u centralno-južnoj Italiji, u Samnijumu.

@Khal Drogo

Ovo gore je iz razdoblja između 260. i 395. godine. A sad i za potonji period, ali pre čuvenog cara (PLRE 2):

Još šest Justinijana.
1. Magister militum koji je službovao u Galiji i Britaniji za cara Konstantina III, početkom V stoleća
2. Advokat u Rimu; pominje se kao savetnik Stilihonu 408. godine
3. Izaslanik koji je za cara Valentinijana III (424-455) posle Ajtijeve smrti pregovarao sa Svecima.
4. Za Lava II i Zenona (474-491)
5. S Leontijem u Antiohu 484.
6. Prefekt grada Rima

@Khal Drogo

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ime Lupikin je u rimskom svetu bilo j podosta uobičajeno. Ima više poznatih ličnosti koje su živele pre vremena carice Teodore.

https://www.pravenc.ru/text/Лупикин.html

Jedan od njih bio je Sv. Lupikin iz Kondata, preminuo oko 480. godine.

Lupikin se obeležava 21. marta. Pronađen je natpis njegove crkvice, iznad postavljen, na kojem stoji sledeći tekst: Ovde počiva blaženi opat Lupikin.

https://fr.wikipedia.org/wiki/Saint-Lupicin

Čitavl naselje, koje je sve do nedavno postojalo, nosilo je ime po njemu (Sen Lupisin).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da li znaš koja se država ovde nalazila u 6.veku? Još jedna država Sklavena, zvala se Provincia Sklavorum....

Kole, kakva je to slovenska provincija, po tvojim tvrdnjama, postojala u južnoj Francuskoj u VI st.?