Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
picololeone:
Da, jedan lep citat. Potsvicu ga opet.

"Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo"


P.S. Tim citatom sam odgovorila Diviocu na konstataciju da ga je stid sto pise.
Kliknite za proširenje...
Možda se metla zabunila, ko će ga znati
 
sadness:
Verovatno ovo niko nece citati,ali moram bar negde da se olaksam.Vec skoro dva meseca uopste ne izlazim iz stana,a iz sobe samo po hranu(ako uopste i jedem) ili do kupatila.Nemam nikog ko bi me razumeo ili bio uz mene,samo predrasude,pa sam se nadala da cu bar ovde da naidjem na neku podrsku jer mi je stvarno tesko...Mnogo sam se borila da ne popustim pod stresom i da se izvucem iz depresije koja me je hvatala,ali sam pre dva meseca pukla.Lose stvari su se nizale jedna za drugom i nista mi nije islo i nisam vise izdrzala.Prvo sam morala da uspavam mog pekinezera koji je bio samnom od moje sedme godine,zatim sam saznala da me moj decko(sada bivsi) koga volim vise od svega i sa kojim sam potracila tri ipo godine konstantno laze i verovatno vara.To me je skoro unistilo,ali sam gutala to u sebi,nasla novog decka da me bivsi ne bi trazio jer da sam se videla sa njim pomirila bih se jer uprkos svemu ja ga jako volim.Medjutim novi decko mi je nabio uzasne komplekse(zapravo on je narcis i iskompleksiran tipa ide u teretanu,vise vremena od mene provodi u kupatilu spremajuci se itd),ali mi je tokom 4 meseca neprestano pa cak i pred drugima isticao moje mane koje je samo on video,ali opet sad sam i to uvrtela sebi u glavu kako sam debela,ruzna itd.Sva sreca raskinula sam sa njim i dalje svu tugu trpela u sebi,medjutim pokusavajuci da glumim da sam sretna i da se izborim sa stresom popustila mi je koncentracija i dala sam samo tri ispita i time bila pod jos vecim pritiskom.Ali i dalje sam se borila i nisam davala da iko primeti kako mi je sve do pre dva meseca kad je jedna moja drugarica koja je ljubomorna na mene(mada sam ja uvek bila uz nju i pomagala joj) mom bratu ispricala uzasne stvari o meni(izmislila),a on je sve to preneo mojoj mami.Mama mi je svasta rekla da sam k***a,narkoman(mada nikad nisam ni probala drogu),lopov,da joj nisam cerka i jos mnogo uzasnijih stvari.Od tada samo iz nuzde pricam sa tatom,a sa mamom i bratom uopste ne,iskljucila sam mobilni,ne idem na fb da me niko ne bi mogao kontaktirati i ne izlazim iz sobe osim iz gore navedenih razloga,ali bilo bi bolje i da ne izlazim jer kad god izadjem brat me prezrivo gleda i govori lose o meni,mama svima prica lose o meni(cujem iz svoje sobe kad prica komsijama i rodbini) i vidno me ismevaju i rugaju mi se.Postala sam im samo sprdnja.Pocela sam da se samopovredjujem i imam suicidne misli.Nedavno sam popila lekove za srce i neke antibiotike(to je sve sto je bilo u mojoj sobi),ali sam ispovracala,a tata je mislio da sam samo pokvarila stomak.Zbog toga sam pala u dublju depresiju jer sam cak i za to nesposobna.Sad se vise ni ne tusiram,cak ni zube ne perem,a muci me i nesanica(i po 2-3 dana ne mogu da zaspim).Moracu da se ispisem sa faxa jer nisam u stanju da ucim i ne vidim smisla da bih nastavila zivot s obzirom da sam izgubila sve sto mi je bilo vazno u zivotu.Oduvek sam odlicna i od malena zelim na fax i obozavam ovo sto sam upisala,a moram da se ispisem jer nisam u stanju ni prvu godinu da zavrsim.Da imam sredstva i mogucnosti sigurno bih se ubila,cak sta vise pokusavam sebe da nateram da izadjem samo da bih skocila sa mosta jer sam cak sve i isplanirala(da vezem sebi noge i ruke,da torbu napunim kamenjem,da bude oko 2-3 ujutru tj da vrebam kad nema nikog itd).Eto morala sam da se olaksam jer me cak i najbolji drug prestao zvati jer vise nisam u stanju da govorim i da izadjem napolje,a ocigledno da je cak i on bio samnom samo iz koristi kao i svi drugi jer mi je rekao kako sam glupa sto ne izadjem i ne borim se itd a zapravo izderao se na mene jer je veceras mora sam da ode na rodjendan s obzirom da ja zaista ne mogu da izadjem iz stana.Celog zivota pomazem drugima,podrzavam ih,uvek sam tu kad im trebam,a sad kad je meni potrebna podrska svi su me napustili :sad2:
Kliknite za proširenje...
Imaš oca. Sa nijm si ok. Povjeri mi se do kraja. On će ti pomoći da povratiš povjerenje i u sebe i u druge, pogotovu u tvoju porodicu. On će im dokazati kako su te nepravedno osudili. :D

Mlada si bre! Život je stalna borba. Ne treba se spoticati na prvi kamen. Ne treba ti psihijatar. Glavu gore. Aktiviraj se! Čovjek je stvoren da radi. A kad ne radi onda je samodestruktivan! To se i većini događa. Sama činjenica da i se se ovdje požalila govori u prilog da ipak ne želiš skončati sa životom. Zato živi!
Živi normalno. Sve drugo će doći samo po sebi. I fakultet će se završiti. I ljubav prava će doći. :heart:

Pomisli da uvijek ima onih kojima bi mogla pomoći, a i onih koji hoće tebi da pomognu. :D
 
YouMadBro:
Pre svega izvinjavam se unapred ako bude dugacak post,ali jednostavno imam neku potrebu da olaksam taj problem(olaksam hahahhah podseti me da mi se ide u wc XD)..I da,izvinite ako budem neozbiljna pomalo,ali pokusacu da se apsciniram..Ako uopste neko bude citao :D
Naimeee,imam 16 dina,sto i nie tolko bitno,al ae..Anoreskicna i bulimicna od pocetka 2010-te..Zatim je dosao je granicni poremecaj,samopovredjivanje,depresija(ona je sve pocela xDD),depersonalizacija i derealizacija..Mada mi je samo bulimija i depresija dijagnoza,jer jednostavno imam neku averziju prema psihijatrima..Tj celim nacinom psihickih lecenja u Srbiji..A realno,njima je samo da daju dijagnozu nakljukaju te lekovima,u bolnicu na par dana,posle razgovori dza bu otpusna i boli ih k...dobiju platu za nista. Meni licno nije pomoglo iako sam bila 3 puta u bolnici.Jednom za anorexiju,i to sam bila u bolnici koja nije namenjena za poremecaje u ishrani.Ja ni nisam bila svesna da sam postala deo tog pakla,a oni me stave u sobu sa sizofrenicarkom i likusom koja se pokusala ubiti ... Od tad sam psihicki prsla,bukvalno..Sledeca 2 puta sam bila u normalnoj bolnici,ali ni ta mi nije pomogla..Jer nisam uopste imala elana da se lecim ,ma nista,,,Nisam ni lekove koje su mi davali da pijem uzela ni jednom!
Povracala sam do 3x dnevno pre bolnice..Posle bolnice ISTO!!
Dok mi nije doslo iz dupeta u glavu,pa prestala toliko da se unistavam...Povracala sam do 2-4x nedeljno(samo! pa ono nije samo,,ali je veliki napredak u odnosu na ranije..)
Nakon toga sam mogla 2-3 dana bez povracanja uopste,pa je prosao cak i skoro jedan mesec a da nisam ni jednom povratila..Bila sam presrecna..Ali opet sam pocela da povracam ,u poslednjih 20-tak dana svaki Boziji dan sam povracala od 1-5 puta :'(((((( I danas 2x...Sinoc sam se opet samopovredjivala pa je keva nasla krvavu majicu i smarala me do malopre...Pre 3-4 dana( da napomenem mrzim alkohol i ne pijem nikada,niti pusim,niti varim,nit se drogiram(ne jos hahhaha) ) popila sam skoro ceo litar vina ahaha...sa 15-ak tableta koje sam nasla u sobi..kafetin,aspirin i neam pojma neke za srce od dede sto sam uzela :D Htela sam da se ubijem..ali nakon 2-3 sata sve sam ispovracala nie mi bilo dobro ocigledno od tolko alkohola i sve tablete sam vrv izbacila...Mrzim sebe...Mrzim sve zivo na meni...Nekad umem da ceo dan budem srecna iz nekog trivijalnog razloga dok vec sledeci dan me svi smore i odjebem ih na arogantan nacin i tako sjebem ceo dan ...Kosa mi opada..Imam duguuuu kosu ali sva je tanka ,htela sam da stavim onu nadogradnju sa onim na k ne znam kako se zove XD to je kao snalice pa ne stete...Ali nema keva para iako mi obecala..Uvek mi nesto obecaju pa zajebu!!!!Zubi su mi mnogo osetljivi...Sve zbog proklete bulimije!!!! Nemam vise kontrolu nad nicime..Meni nije tolko zao toga,vec sam tuzna jer znam da nikada vise nece biti kao pre...:( Jedino sto me sprecava da razmisljam o hrani jeste bas to,da jedem...(inace sam mrsava,bar tako kazu,al za sebe sam debela...veoma.)Zloupotrebljavala sam bromazepam i ksalol...Znaci sve sto bih sad zelela jeste da ih uzmem al nemam..Nmg bez recepta :(Ne znam vise sta da radim sa zivotom,nista mi nema smisla ...Jedina osoba koju volim jeste moj brat...Decko/drustvo ,sve je to prolazno zato me i ne zanima..Svi te zajebu na kraju..Verovatno cu morati opet u bolnicu zbog samopovredjivanja i glupe bulimije,al ako odem ubicu se majke mi...Jednostavno nmg da izdrzim bolnice..Jos vise me cine depresivnijom...:dash::(
Kliknite za proširenje...
Izvini, vjerovatno si previše razmažena, pa kad ti ne ide kako sama želiš, odmah se pogubiš. Moraš da voliš sebe, ali sve bližnje! (Pa i dalje!) Život je onakav kakvim ga mi činimo. Disciplinuj se u jelu i vrijedno radi, pa će sve iči kao po loju.

A tek ti je 16! Pubertetske boginje! :lol: :heart:
 
čedina_zebra:
Čist fašizam otelovljen u moći količine novca, i svi ćute.
Kliknite za proširenje...

rekoh li ja pre 5 godina da dolazi vreme totalne politicke anarhije gde diplomatija vise nece postojati?

pamcenje me sjajno sluzi i nikada za ovog svog kratkog zivota ne cuh da je neki politicar javno izjavio dosavsi u neku zemlju ma kako stanje tamo bilo a i interesi u pitanju i odvalio.... ne interesuje me kako cete resiti, ziv ili mrtav meni je svejedno.... il ko onaj ministar spoljih poslova francuske... mi imamo dnevno troskove milion dolara u libiji ali dugorocno gledano kada preuzmemo naftne izvore to je dobar posao... vise se ni ne kriju.
 
komgrap:
rekoh li ja pre 5 godina da dolazi vreme totalne politicke anarhije gde diplomatija vise nece postojati?

pamcenje me sjajno sluzi i nikada za ovog svog kratkog zivota ne cuh da je neki politicar javno izjavio dosavsi u neku zemlju ma kako stanje tamo bilo a i interesi u pitanju i odvalio.... ne interesuje me kako cete resiti, ziv ili mrtav meni je svejedno.... il ko onaj ministar spoljih poslova francuske... mi imamo dnevno troskove milion dolara u libiji ali dugorocno gledano kada preuzmemo naftne izvore to je dobar posao... vise se ni ne kriju.
Kliknite za proširenje...

Kako ono nedavno reče Klinton pozdravljavši Crnogorce u sred Podgorice - drago mi je što sam došao u Makedoniju :zcepanje:

Znaš li ti da sam i ja nedavno pomislila da je tolika frka oko severa Kosmeta nastala samo i i isključivo zbog ugljena. Šiftari pod svu silu
oće ugljenokope boli ih papak za Srbima
 
Poslednja izmena:
divilac:
Ja ću sad didem,....na malo brdovitiji Balkan,....
Narode, ste stavili kupus u kace?:lol:
U Futogu 10 dinara, pred kućom!!!:ok:
Kliknite za proširenje...
Na kvantašu u NS isti futoški kupus 12 dinđi...Ako idem u Futog (20km) to je 3 l ćorbe0400 din
= 200 kg kupusa-razlike u ceni...Jasno -koji će mi 200 kg kupusa,a da ne pričam da ,ako
odem pre podne radnog dana ,tih pola sata nisu baš jevtini...
Rezime:Kamioni s kupusom-pravac kvantaš...
 
Ja sam tu :lol:
daffy-duck-not-monday-dc-1.gif

Dobro vam jutro, :)
 
cole1:
ne zelim da sirim depresiju niti lose mislim samo moram da kazem moje misljenje,dakle neko je napisao da batali drustvo i devojke/momke zato sto te na kraju uvek zajebu i u tome je potpuno upravu ljudi su stoka koja ce iskoristiti svaku priliku da ti napakosti cak iako ti je najbolji drug/arica.:(
Kliknite za proširenje...



Ljudi su svakakvi,to je jedino što se može reći za sve nas,a ne pogrešiti.Postoji mali milion "Ja" u svakom od nas i ta naša Ja se stalno bore jedna protiv drugih...Na primer jedno naše Ja kaže: "Od sutra definitivno počinjem sa vežbanjem!" Sutra će se javiti neko drugo Ja koje će reći:" Danas sam umoran,ali sutra definitivno vežbam!"
I šta onda? Nije tako samo sa vežbanjem,ovo je primer za sve vrste lenjosti i nerada,uključujući nerad na podizanju svesti,čitanju,oplemenjivanju duše.Da smo redovno,za sve obaveze održavali "higijenu" i organizovanost u životu,ne bi došli do toga da nam se razvije ova "bolest" koja se zove razočarenje ili beznađe.Sami sebe lažemo i izdajemo(nismo imali tu nameru,ali "kazna" za to još kako postoji),a na duži rok to vodi tome da razvijemo krivicu,pa se sva Ja u nama nezdravo podele na dve protivničke grupe: jednu koja predstavlja "žrtvu" i večito samu sebe tetoši,pati i patetiše i drugu grupu-"dželata" koja večito prebacuje i sudi ovoj prvoj.Tako razdeljeni u svom biću mi nemamo više atom snage,volje a ni vremena da se bavimo sobom,a kamoli drugima.Duboko smo prazni i nezadovoljni,jer nismo sami sebe snabdeli svim što nam treba i za šta imamo sredstva-ruke i mozak.Što je još gore-tražimo od drugih da nam pruže ono što jedino sami sebi možemo pružiti,a i drugi-ne da nemaju volju za tim-nego očajnički traže isto od nas.Umesto da se svako prihvati posla i učini sam sebe ponosnim i bogatim raznim sposobnostima,da učini sebe magnetom za raznorazne ljude,uzbudljiva nova iskustva,pa i stvari,uključujući novac.


Pobeđuju uporni,nema tu neke filozofije.Postoji uređenost u univerzumu,postoje pravila koja važe uvek i svuda i koja su vrlo jasna,samo ih se treba držati,redovno.Neka od njih su: svaki trud donosi plod, i pobeđuju samo uporni.Život je borba,pre svega borba sa samim sobom,a u toj borbi još kako može da se uživa! I život je rad,jedino se na rad može osloniti,jer jedini igra fer igru.Sa ljudima je neizvesno-oni imaju svoju volju,a rad je nešto što zavisi samo od naše volje,pa mora uspeti.



Pa,kad prestanemo da budemo bogomdani-samomiznamokoliki-potencijal i postanemo pravi,stvarni ljudi u pravom,stvarnom svetu,onda ćemo DAVANJEM drugima(tad ćemo imati i šta da damo) sresti i srodne duše koje će DAVATI isto... umesto večitog traženja od drugih koji večito traže isto.



Jedino što imamo je život i beskrajan univerzum u kom možemo da ga živimo...Malo li je? ;)
 
picololeone:
Nisi u pravu. I covek koji vredno radi ima razocarenja, itekekvih. Taj narocito.
Kliknite za proširenje...



Ok,jedno pitanje: I šta onda radi čovek koji je navikao da uvek nešto radi,kad mu se desi da se razočara?


A ako ja nisam u pravu onda ni Nikola Tesla nije bio u pravu kad je rekao da je čovek stvoren da radi,trpi i da se bori i ko tako ne radi mora propasti. ;)

Rad je baza,osnovni pokretač svega.Šta seješ to ćeš požnjeti,to je univerzalna istina od kad je sveta i veka."Rad je stvorio čoveka." Šta će da radi ako ne radi?
Moja poenta je bila da u radu i borbi treba pronaći uživanje i smisao,jer oni čine skoro ceo život.A ako živimo samo za rezultate,osećaćemo se živi samo u tim trenucima kada stignu,a,naravno...nekada mogu i da izostanu,ali to nije pravilo,već izuzetak.Rezultati oni predstavljaju krajnju destinaciju...a ne putovanje.Život je putovanje.




Što se uspeha tiče...Ima jedna dobra knjiga,meni je bar bila jako zanimljiva.Govori o još nekim važnim principima koje treba shvatiti i prihvatiti i proveriti u praksi.Zove se "Kreativna vizualizacija" od Shakti Gawain.Ima je i na netu.
 
Di je taj dzak?!

Zaboravio sam da sam se registrovao na forum jos 2006. Ovo mi je prva poruka na forumima. Iz mog nicka mozete zakljuciti koliko imam godina.

Imam problem sa opustanjem u drustvu. Cesce sam cutljiv, ne umem da iznesem pricu polako nego ubrzano pricam, misli mi lete. Naravno, smejem se sa drugarima :), ali mislim da svima izgledam preozbiljno. :-I Izgleda da sam flegma, ne umem da pokazem svoja osecanja na pravi nacin ili u pravo vreme...kako kaze pesma 'pravih se reci uvek kasno setim, odgovor znam kada ostanem sam'. (zagrejah se na ovom dzaku :) )
Pri kraju mog studiranja u Nisu doktor mi je rekao da imam socijalnu anksioznost pa sam po njegovom uputu isao kod psihijatra na seanse jedno 3 meseca...i to mi je mozda malo pomoglo. Onda sam to prekinuo zbog posla gde sam radio 3 meseca.
Sto se tice devojaka, bilo je druzenja sa koleginicama na faxu, po stanovima, po stud.domovima, po klubovima...ali ja sam uvek ostajao sam. Nisam mogao da smuvam one koje su mi se svidjale a propustio sam prilike kod onih kojima sam se ja dopadao.
Pio sam neke umirujuce lekove za nervozu ali ne zelim ih, znam da je resenje u glavi. Citao sam dosta o mogucim resenjima na netu kroz psiholoske tekstove, pokusavao sam i ne ide.
Na kraju zavrsih i fakultet, radio opet 3 meseca, ali kontakt sa ljudima je isti... To mene muci, to bih hteo da promenim,a znam da to mogu, zato hocu da nadjem nekog dobrog psihologa ako je moguce u Nisu. Da li vi mozete da preporucite nekog? Po netu sam vidjao da ima tih dobrih psihologa ali su svi oni u Bgu ili NSu, pa bih na kraju isao i tamo.
A voleo bih da vidim i vase komentare, savete.
(za ovaj trening toliko :) )
 
...Grace...:
Ok,jedno pitanje: I šta onda radi čovek koji je navikao da uvek nešto radi,kad mu se desi da se razočara?


A ako ja nisam u pravu onda ni Nikola Tesla nije bio u pravu kad je rekao da je čovek stvoren da radi,trpi i da se bori i ko tako ne radi mora propasti. ;)

Rad je baza,osnovni pokretač svega.Šta seješ to ćeš požnjeti,to je univerzalna istina od kad je sveta i veka."Rad je stvorio čoveka." Šta će da radi ako ne radi?
Moja poenta je bila da u radu i borbi treba pronaći uživanje i smisao,jer oni čine skoro ceo život.A ako živimo samo za rezultate,osećaćemo se živi samo u tim trenucima kada stignu,a,naravno...nekada mogu i da izostanu,ali to nije pravilo,već izuzetak.Rezultati oni predstavljaju krajnju destinaciju...a ne putovanje.Život je putovanje.




Što se uspeha tiče...Ima jedna dobra knjiga,meni je bar bila jako zanimljiva.Govori o još nekim važnim principima koje treba shvatiti i prihvatiti i proveriti u praksi.Zove se "Kreativna vizualizacija" od Shakti Gawain.Ima je i na netu.
Kliknite za proširenje...

Pa ko voli rad? Radje nuzno zlo (osim ako neko nema srece da mu je hobi posao).

Ljudi uglavnom zive za rezultate rada.

A i rad nikakve veze nema sa nekim emiotivnim razocarenjem, stavise....mozes da budes uspesan u poslu koliko hoces, a da si nesrecan i usamljen u ljubavi jer sivoleo jednu osobu sa kojom nisi vise zajedno npr.

Ne mesaj rad i emociju.

A za preporuku knjige, hvala, ne citam sa neta ali kad mi "padne saka" - rado.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top