Ovakve diskusije se uvek završe buncanjem par likova kojima sam pomen životinjskog blagostanja okine neke komplekse ljudske superiornosti i želje da je stalno utvrđuju i potrvrđuju
Ne znam šta ima da se priča, čak i da nisi fan naših krznenih i pernatih drugara, ne vidim razloga da ih mučiš iz čista mira, to je, naročito kod dece, znak ozbiljne psihopatologije.
I ne vidim smisao poređenja sa ljudima, i uopšte smisao apstraknog poređenja, kao da su i pitanju bića istih svojstava. Motivi životinjskog i ljudskog delovanja su drugačiji, ljudi imaju razum i tim istim razumom mogu isplanirati da čine zlo, što znači da je slobodna volja u pitanju, a posledice te slobode se moraju ljudski podnositi, uključujući i to da će društvo nekako da te penalizuje ako narušiš društveni ugovor (a penalizujemo i životinje ako naruše ugovor koji imamo, ja sam se trilion puta izjasnila protiv postojanja staforda, pitbulova, itd)
Svakako, ne znam zaista koja budaletina može da izjednači kad te ujede mačka i čovek. Mačka ima svoje razloge, najčešće banalne i najčešće se svode na strah, a čovek ako te ujede bez povoda, to je deeply disturbing
Isto važi i za međuljudsko nasilje, nije isto nasilje kojim vraćaš na nasilje, jednostavno nije, postoji kvalitativna razlika između nasilja broj 1 i nasilja broj 2, koja menja njihovu težinu. Jezici imaju i drugačije reči za nasilje kojim se odgovara na nasilje, za razliku od nasilja kojim se taj ciklus počinje.
Kako je lako praviti se lud da se radi o istim vrstama nasilja, apstrahovati stvari od konteksta, i misliti da si formulisao neku do sad neviđenu teoriju etike
