Буне и устанци у српскога народа против османлијске владавине до 1804. године

[Ројалиста]

Земун једино у време ндхазије ако то разунаш за неки успех, а Петроварадин ни тада.
Лика и Кордун су насељени Србима још по доласку Турака на ове просторе а они су и дизали устанке и буне тамо, дакле ништа необично.

Да ли су Леки Хрвати имали неких устанака након пораза у Крбавској бици?

Мислим, нису се сви раселили, неки су и остали?

 

[Лекизан]

Учествовали су у биткама против Турака попут Сисачке, и правили су буне њихови кметови против феудалних господара, или борбе на граници са Турском попут Сењских ускока где је било и Срба и Хрвата уз подршку Млечана, али за неке устанке против Турака у самом Османском царству не знам, једноставно на те просторе долази маса Срба из унутрашњости и оно мало Хрвата што је остало асимиловало се.
Уз то не треба заборавити да се префикс "хрватски" са становништва које је живело у Далмацији и Лици пре доласка Турака пребацио на кајкавско становнишво Загорја после доласка Турака на ове просторе, и дисконтинуитет постоји у свему томе.

 

[Лички гусар]

Мислим, нису се сви раселили, неки су и остали?

Ти што су остали могао си их на прсте набројити.

Већина њих су се доселили кад и Срби, многи чак и касније.
А и сваки Крањац, Талијан, Мађар, Чех итд. итд. постао је "Хрват".ж

Старији народ је те "Хрвате" звао Крањцима а не Хрватима (то тек у новије вријеме). Чудна генеза једног народа, све "велики Хрвати" а поријеклом ко зна шта. Но добро, што се грбо роди вријеме не исправи.

 

[Дундурије]

Да ли су Хрвати имали неких устанака након пораза у Крбавској бици?

Мислим, нису се сви раселили, неки су и остали?

Ту битку су против Турака водили Мађари.

 

[Ројалиста]

На малопре поменутом сајту edit.elte.hu нађох препис документа под називом: Manifestum ad populos Albaniae, Serviae, Bulgariae, Silistriae, Illiriae, Macedoniae, Rasciae etc., ut arma contra Turcam sumant, et ad partes c. et regis transeant

Spojler

Реч је изгледа о Манифесту цара Леополда I Хабзбуршког становништву Албаније, Србије, Силистрији, Илирији... којим позива хришћанско становништво на рат са Турцима.

Не знам да ли је негде објављен превод овог манифеста?

 

[haeul]

Ројалиста, изволи:

Ми Леополд и.т.д.

СВИМА НАРОДИМА И ЗЕМЉАМА? (Хаеул: У изворном тексту пише 'prōvinciīs', тј. провинцијама.) КОЈЕ ОД НАШЕ НАСЛЕДНЕ КРАЉЕВИНЕ Угарске зависе, и свима другима, који ово читали или слушали буду, а поглавито народу албанском Нашу царску и краљевску милост и свако добро.

Нека вам буде знано, да турски рат, на који смо нарушењем уговора и неправедно изазвати, по Нашем царском и краљевском званију, уздајући се у божију заштиту и у праведност Наше ствари, само на ту цел водимо, да народе, који су нам правно потчињени, и који правно зависе од Наше споменуте краљевине Угарске, и све друге хришћане, из грозног турског ропства отмемо, и пређашњој слободи, пређашњим повластицама и пређашњем савезу са телом, од којег зависе, повратимо, укинувши свако злоулотребљавање, и поправивши штету турским тиранством нанету, и повративши свакоме своје право. — Због тога све народе, који по свој Албанији, Србији, Мизији, Бугарској, Силистрији, Илирији, Мацедонији, Расији станују, и друге земље, које од предречене Наше краљевинз Угарске зависе, и све друге народе, који под јармом турским стењу, благо опомињемо, да побожној и отачаској Нашој жељи одговарајући, у овој тако повољној прилици, кад су турске снаге у толиким пошбијама победним Нашим оружјем сатрвене, за своје спасеније и ослобођење и закон хришћански, сви на Нашу страну пређу, протиз Турака на оружје устану, Нашој војсци по угодности и нужди, на заповест Наши војвода и генерала, који ће се наскоро са довољном и многобројном војском на бојишту појавити, првдруже се, и њој по могућству рану и што јој друго за издржавање устреба, дају, и у свакој прилици против општег непријатеља на помоћ готови буду, (а речене Наше војводе даваће им против нападаја од Турака сваку заштиту, и држаће свагде, као што смо озбиљно заповедили, точни војнички запт), — и да се Нашем законом господству својевољно поврате, ако хоће да искусе Нашу милост и благонаклоност. — Обећавамо Вама свима предреченим народима и земљама, које су Нама као краљу Угарске правно подчињене и које ће се законито подчинити, задржавши поглавито слободу, повластице и права своје вероисповести и избора војводе, да ћете изузети бити испод сваког јавног терета и данка, али изузевши стара и обична пре сваког упадаја турском постојавша права краљева и господе, и укинувши у овима свако злоупотребљење, турским господетцом уведено, осим у случају ратне нужде, где ћете за ваше сопствено спасеније и обрану, на начин добровољног данка, по могућству давати нужне прилоге, да се војске Наше одржати, земља бранити, и ратни терети сносити могу. А кад се турски јарам збаци, све ћемо у сталну срорму и надлежнм ред за будуће по жељи и на задовољство ваше довести, и повратити свакоме своје право и слободу вероисповести, повластица и слободе од терета, свима и свакоме поједином даваћемо правицу, и свима ћемо дати најобилижја сведочанства милости, благонаклоности, благости, и отачаске Наше заштите. Осим тога обећавамо, поклањамо и уступамо свима и појединим слободно притежавање добара, или покретни или непокретни, која год од Турака на својима границама одузели буду.

.. Радите дакле Бога ради, да повратите вероисповедање, спасеније, слободу, безбедност вашу, без страха пређите на Нашу страну, куће ваше и пољску радњу не остављајте, ваше другове позовите да вашим стопама следују, и прилику ову од Бога и од Нас вама дану, која се више никад повратити неће, употребите, ако ћете за себе, ако за синове ваше, ако најпосле за мило отачаство и спасеније да се састарате, у осталом вама свима и појединце јасно нудећи Нашу царску и краљевску милост.


Дано у Нашем граду Бечу, 6. дана месеца априла, године 1690, Нашега краљевања, римскога 32. угарскога 35, а чешкога 34. Леополд (М.М.) Т.А. Хенр. гроф. Стратман. На сопствену заповест пресвет. царског и краљевског величества: Стеф. Андр. пл. Верденбург.

(Превод Инвитаторије од 6. априла 1690. г. Ј. Ђорђевић, Радња Благовештенског Сабора у Срем. Карловцима 1861. године)

▸ https://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/istorija/Radonic_Kostic_Seobe.html

 

[Platin]

Tek godinu i po od nastanka ove teme sam otkrio da ona postoji...
Pre izvesnog vremena sam saznao (nisam znao u vreme skolovanja) da je nesto pre Prvog ustanka bio rat izmedju Turaka sa jedne i Austrije i Rusije sa druge strane, 1787 - 1791 (do 1792 sa Rusijom).
Meni je licno zanimljivo jer sam pronasao jednu liniju predaka, popisanu u Zemunu od strane Austrije 1787.
Uglavnom, presli su iz Velikog sela ("iza" Beograda) do (tadasnjeg) Josipova ("iza" Zemuna) danas poznatijeg kao Gornji grad.

U prvoj poruci na temi vidim dve pobune, istocno i zapadno od Beograda, bas u tom periodu. Pitam se, mozda su ovi moji imali nesto sa time Ne verujem da postoje detaljni spiskovi ucesnika u pobuni.

 

[Ројалиста]

Tek godinu i po od nastanka ove teme sam otkrio da ona postoji...
Pre izvesnog vremena sam saznao (nisam znao u vreme skolovanja) da je nesto pre Prvog ustanka bio rat izmedju Turaka sa jedne i Austrije i Rusije sa druge strane, 1787 - 1791 (do 1792 sa Rusijom).
Meni je licno zanimljivo jer sam pronasao jednu liniju predaka, popisanu u Zemunu od strane Austrije 1787.
Uglavnom, presli su iz Velikog sela ("iza" Beograda) do (tadasnjeg) Josipova ("iza" Zemuna) danas poznatijeg kao Gornji grad.

U prvoj poruci na temi vidim dve pobune, istocno i zapadno od Beograda, bas u tom periodu. Pitam se, mozda su ovi moji imali nesto sa time Ne verujem da postoje detaljni spiskovi ucesnika u pobuni.

Да ли су имали неке везе са тим бунама или не, то је питање, а да ли су оне могле утицати да се они преселе преко, врло је вроватно да се у вашем случају управо то догодило.

Ово пише Ћоровић: Покушај, да помоћу Срба, уочи Ваведенија 1787. год., препадом узму Београд није успео. У зиму исте године образовали су Аустријанци од емиграната из Србије посебне добровољачке чете, "фрајкоре" (Freycorps), кoje су, под командом њихових српских официра, прошле војничку вежбу.

Познати фрајкори су били: Михаило Михаљевић, Алекса Ненадовић, Коча Анђелковић, Радич Петровић...

Ћоровић још у том делу додаје: Почетком маја ударили су Турци од Видина према Пожаревцу и прошли су до Београда. Уплашено српско становништво или се повлачило испред њих или се смиривало. Турци су се светили и кажњавали строго. Београдски трг био је пун српског робља. Број српских избеглица y Аустрији noneo ce с тога крајем јуна на 50.000 душа са 300.000 комада стоке. Милован Видаковић, који је описивао бег своје породице у Срем, казује како су пролазили поред пустих села. "Сва већ у трави обрасла, нигде живота у њима не има, све је то отишло било. Виногради, вертови, станови, све је то пусто и у корову лежи".

Није искључено да су тим репресалијама турским кренули пут Земуна и твоји преци.

 

[Platin]

Да ли су имали неке везе са тим бунама или не, то је питање, а да ли су оне могле утицати да се они преселе преко, врло је вроватно да се у вашем случају управо то догодило.

Ово пише Ћоровић: Покушај, да помоћу Срба, уочи Ваведенија 1787. год., препадом узму Београд није успео. У зиму исте године образовали су Аустријанци од емиграната из Србије посебне добровољачке чете, "фрајкоре" (Freycorps), кoje су, под командом њихових српских официра, прошле војничку вежбу.

Познати фрајкори су били: Михаило Михаљевић, Алекса Ненадовић, Коча Анђелковић, Радич Петровић...

Ћоровић још у том делу додаје: Почетком маја ударили су Турци од Видина према Пожаревцу и прошли су до Београда. Уплашено српско становништво или се повлачило испред њих или се смиривало. Турци су се светили и кажњавали строго. Београдски трг био је пун српског робља. Број српских избеглица y Аустрији noneo ce с тога крајем јуна на 50.000 душа са 300.000 комада стоке. Милован Видаковић, који је описивао бег своје породице у Срем, казује како су пролазили поред пустих села. "Сва већ у трави обрасла, нигде живота у њима не има, све је то отишло било. Виногради, вертови, станови, све је то пусто и у корову лежи".

Није искључено да су тим репресалијама турским кренули пут Земуна и твоји преци.

Bukvalno od juce sam poceo da citam Ilustrovanu istoriju Srba od Corovica... koju smo jos pre jedno 10 godina kupili i koja je prosto skupljala prasinu. Imao sam knjige ali mi niko nije naglasio (ili se ne secam) ko je Corovic i sta je radio. Poceo sam da citam zbog objasnjenja koje sam cuo od Batakovica, gledajuci na youtube-u.

 

[Holy1]

Prvi veliki srpski ustanak pre takozvanog prvog srpskog ustanka (1804. god).
Da li neko zna neke zanimljivosti? Kako je ugušen ustanak i na koji način? Da li postoji neko mesto odvijanja bitke, da je označeno pošto se desilo u okolini Zrenjanina , to je blizu mog mesta i mogu otići i proveriti..

 

[Marina2]

grozan si inace

 

[hogarius]

- Буне и устанци у српскога народа против османлијске владавине до 1804. године

Dva najznacajnija srpska istorijska dogadjaja su ustanci u 19. veku.
Da li je Ustanak l804. godine bio delo politickog pokreta srpskog naroda, sto ce reci srspkih seoskih kmetova ili srpskih seoskih knezova nakon cuvene sece koje pocinise pobunjene dahija? Nigde nisam procitao zasto su dahije sprovele tu secu, ali se moze zakljuticiti da su se knezovi pobunili jer su im dahije uskratile neke privilegije na koje su oni burno reagovali. Naravno, ovo je slobodna interpretacija, ni jedna buna do sada nije podignuta u ime kmetova i robova, vec njihovih vodja. Pa tako i kada su u pitanju uzroci oba ustanka - Prvog i Drugog. Neosporno, oba ova izuzetna dogadjaja imali su ogroman znacaj za formiranje srpskog identiteta, a narocito Drugi, bez obzira sta je iniciralo oba neizmerno znacajna istorijska dogadjaja.

Ozbiljnu reakciju ocekujem prvenstveno od Slovena koji je nedvojbeno kompentan kada su u pitanju istorijske teme.

 

[Konstantin Veliki]

Ocigledno je, da je karatker prvog srpskog ustanka evoluirao. Dok prosecan Srbin 1804 najverovatnije za konceptima nacionalne drzave nije ohgao nista da radi, to se vremenom menjalo. Preko nacionalnih ideologija iz Vojvodine i samim srpskim autohtonim mitovima i vrste nacionaliza nastaje ideja o stvaranju srpske drzave..

 

[Ројалиста]

Нисам знао да је после патријарха Јована Кантула, и патраијарха Пајсија Јањевца, и њихов наследник убијен оптужен да је припремао рат против Турака. Реч је о патријарху Георгију Рајићу (1595-1659). Наводно се у Москви 1654. године састао с првацима балканских народа и договарао ослобођење Балкана од турског ропства. По повратку у Србију ухваћен је и одведен у Брусу где је задављен.

За време свог боравка у Русији, руски цар му је нудио трон руског патријарха, пошто је тадашњи руски патријарх био одступио са трона.

Ево како се описује његов долазак у Русију:

Група аутора, Историја српског народа, књ. 3, том II, Београд, 1993, стр. 91

На википедији стоји чак податак да је радио на покршавању Турака.

„Пећко сказаније“ сведочи да је патријарх био оклеветан код султана јер је, тобоже, саветовао руског цара да удари на Турке. У „грех“ му се приписује да је неколико Јевреја превео у хришћанство, а оптуживали су га и да ради на покрштавању Турака. Због ових и других измишљених оптужби и клевета патријарх Гаврило мученички је завршио свој живот.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Патријарх_српски_Гаврило_I

Све тројица поменутих патријараха су светитељи Српске цркве.

 

[Odinn]

Видио сам на политици да неки другосрбијанци тврде како Срби у Босанском пашалуку нијесу дизали устанке већ само Срби из Смедеревског пашалука
Милорад Екмечић је набројао 11 устанака Срба у Босанском пашалуку

Устанак војводе Грдана (1596)
Прва масићка буна (1806)
Јанчићева буна (1809)
Устанак у Бирчу (1826)
Поп-Јовичина буна (1834)
Друга машићка буна (1834)
Херцеговачки устанак (1852)
Буна у Дробњацима (1855)
Прва Пецијина буна (1858)
Требавска буна (1858)
Побуна у Зовином долу и Лукавићи (1874)
Буна у Вучијаку (1875)
Устанак у Босанској Крајини (1875)
Друга Пецијина буна (1875)
Бабинска буна (1875)
Невесињска пушка (1875)
Бијељинска буна (1876)

Шта је било пресудно да Срби из Смедеревског пашалука добију аутономију а из Босанског не
Познато је да су се Турци 1831 у Босанском пашалуку побунили против Стамбола из страха да раја не добије иста права као у Смедеревском пашалуку
Мање више демографска ситуација је била доста слична у обе ове административне јединице турског царства

 

[Pumpaj Dinstanović]

Видио сам на политици да неки другосрбијанци тврде како Срби у Босанском пашалуку нијесу дизали устанке већ само Срби из Смедеревског пашалука
Милорад Екмечић је набројао 11 устанака Срба у Босанском пашалуку

Устанак војводе Грдана (1596)
Прва масићка буна (1806)
Јанчићева буна (1809)
Устанак у Бирчу (1826)
Поп-Јовичина буна (1834)
Друга машићка буна (1834)
Херцеговачки устанак (1852)
Буна у Дробњацима (1855)
Прва Пецијина буна (1858)
Требавска буна (1858)
Побуна у Зовином долу и Лукавићи (1874)
Буна у Вучијаку (1875)
Устанак у Босанској Крајини (1875)
Друга Пецијина буна (1875)
Бабинска буна (1875)
Невесињска пушка (1875)
Бијељинска буна (1876)

Шта је било пресудно да Срби из Смедеревског пашалука добију аутономију а из Босанског не
Познато је да су се Турци 1831 у Босанском пашалуку побунили против Стамбола из страха да раја не добије иста права као у Смедеревском пашалуку
Мање више демографска ситуација је била доста слична у обе ове административне јединице турског царства

Pa nije bila baš toliko slična, Bosna je bila dosta heterogenija, imao si i populaciju rimokatolika. Nije bilo toliko pravoslavnog udela stanovništva kao u tzv. Beogradskom pašaluku.

I udeo muslimanske populacije bio je u Bosni veći. Srbija je već bila takoreć izmrvljena austroturskim ratom krajem XVIII st. i Kočinom krajinom, taj je rat u izvesnoj meri proredio muslimansko stanovništvo, koje je bilo u značajnoj meri sastavljeno od skorijih doseljenika nakon 1791. godine, dakle ljudi koji su tu živeli ni deceniju i po ukupno.

 

[Amelica]

Muslimani u Smederevskom sandžaku živjeli su gotovo isključivo po gradovima. U Bosanskom pašaluku živjeli su u ogromnom broju i po selima, naročito u srednjoj Bosni i Cazinskoj krajini.

 

[Odinn]

Pa nije bila baš toliko slična, Bosna je bila dosta heterogenija, imao si i populaciju rimokatolika. Nije bilo toliko pravoslavnog udela stanovništva kao u tzv. Beogradskom pašaluku.

I udeo muslimanske populacije bio je u Bosni veći. Srbija je već bila takoreć izmrvljena austroturskim ratom krajem XVIII st. i Kočinom krajinom, taj je rat u izvesnoj meri proredio muslimansko stanovništvo, koje je bilo u značajnoj meri sastavljeno od skorijih doseljenika nakon 1791. godine, dakle ljudi koji su tu živeli ni deceniju i po ukupno.

Много Турака се слило у Босну након што је Турска изгубила Лику и Славонију али мање више мислим да се демографска ситуације није пуно разилоковала од Смедеревског пашалука

Босански пашалук је граничио са Млетачком републиком и Аустроуграском са којим са Турци консантно водили ратове и ту су биле присутне много јаче турске трупе које су долазиле из свих дијелова царства него у Смедеревском пашалуку који је био у унутрашњости царстава

 

[Pumpaj Dinstanović]

Много Турака се слило у Босну након што је Турска изгубила Лику и Славонију али мање више мислим да се демографска ситуације није пуно разилоковала од Смедеревског пашалука

Босански пашалук је граничио са Млетачком републиком и Аустроуграском са којим са Турци консантно водили ратове и ту су биле присутне много јаче турске трупе које су долазиле из свих дијелова царства него у Смедеревском пашалуку који је био у унутрашњости царстава

Pa grešiš. Tursko stanovništvo u Srbiji je bilo izmrvljeno upornim ratovima. Bosna je bila sekundarna jer nije bila na glavnom putu za Solun i Stambol, a u Srbiji je bilo čak 3 puta prekida turske vlasti. To je bilo kad god bi Habzburgovci dolazili jedno poprilično surovo razračunavanje sa muslimanima. Oni bi se povlačili zajedno sa osmanskom vojskom, a zatečenom stanovništvu ne bi bilo postavljeno puno izbora da preživi pod vlašću katoličkih Habzburgovaca. Zaostalo stanovništvo bi bilo masakrirano ili isterivano. Samo efemerno su ti ratovi zahvatali Bosnu, kao npr. kada je Eugen Savojski spalio Sarajevo 1697. godine.

Tri puta se to zadesilo. Za vreme prvo Velikog bečkog rata 1683 1699, pa onda je postojala jedno vreme u prvoj polovini XVIII veka čak i Kraljevina Srbija, a onda opet imamo jedno vreme krajem XVIII st. kada je bila i Kočina krajina. To je sve izuzetno stanjivalo islamsko stanovništvo i otežavalo njegovu obnovu posle svakog rata, posebno na području krajnjeg severa, kojije ne bez razloga postao upravo zbog toga i stecište Srpskih ustanaka.

Da su Habzburgovci malo više gledali na Bosnu tj. da ona nije bila u datom momentu kao pererija (kao što i jeste bilo postalo u njihovoj politici, značajno docnije) onda bi Bosna delila verovatno barem približno sličnu sudbinu Srbije. Ali nije, a svakim daljim povlačenjem, Bosna je dobijala sve više muhamedanaca. Posle izbinjanja Srpske revolucije dobila je i talas iz Srbije (iz Jadra najviše).

 

[Khal Drogo]

Pa nije bila baš toliko slična, Bosna je bila dosta heterogenija, imao si i populaciju rimokatolika. Nije bilo toliko pravoslavnog udela stanovništva kao u tzv. Beogradskom pašaluku.

I udeo muslimanske populacije bio je u Bosni veći. Srbija je već bila takoreć izmrvljena austroturskim ratom krajem XVIII st. i Kočinom krajinom, taj je rat u izvesnoj meri proredio muslimansko stanovništvo, koje je bilo u značajnoj meri sastavljeno od skorijih doseljenika nakon 1791. godine, dakle ljudi koji su tu živeli ni deceniju i po ukupno.

Написано је тачно, али овдје се афирмише (не само од популиста него и од неких историчара и у бошњачком и у српском корпусу) једна по мом мишљењу погрешна слика о етнографским кретањима, те како је у Србији у неком периоду било доминантно муслиманско становништва. Са изузетком могуће пар вароши новопазарског санџака, а свакако не у смедеревском санџаку, муслиманска популација вјероватно ни у једном периоду није била већинска, па ни онда када би простор Србије, као рецимо након турско-бечког рата 1690.године био дјелилчно испражњен не би донијело значајније промјене у етнографској структури.
Ту се они који заступају ту вјероватно наметнуту причу о муслиманској већини селективно позивају на неке списе рецимо спис путописца Евлије Ћелебије којег тумаче да је у Београду од 98.000 становника битисало 21.000 немуслимана. Међутим (овдје)

Евлија пише да битише 21.000 оних што плаћају главарину (џизију). Коју су плаћали пунољетни и војно способни мушкарци, ако узмемо у обзир тадашњи животни вијек, додамо жене, малољетнеу и оне који су изузети од плаћања главарине, можемо то комотно помножити са четири, односно немуслиманска популација је и по писанију овог путописца у Београду чинила огромну већину. А по селима тај омјер буде кудикамо више у корист хришћанске популације.

За Босански ејалет си у праву, ту се етмографска структура мијењала другачијом динамиком него у Србији, преобраћење бјеше доста више заступљено, разлога је више, неки су релативно лако објашњиви, неке можемо нагађати.

 

[Odinn]

Не вјерујем да је неко радио пописе становништва током отоманске окупације или се варам
Кад сам нписао да је демографска ситуација била слична више сам мислио на то да су Турци битисали у градовима а Срби су свуда около широко распрострањени у простору

Јел било неких званичник пописа у Босанском пашалуку пре Аустроугарског 1879


Границе босанског пашалука су се доста често мјењале управо због ратова са Млечанима и Аустроугарима

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не вјерујем да је неко радио пописе становништва током отоманске окупације или се варам
Кад сам нписао да је демографска ситуација била слична више сам мислио на то да су Турци битисали у градовима а Срби су свуда около широко распрострањени у простору

Јел било неких званичник пописа у Босанском пашалуку пре Аустроугарског 1879


Границе босанског пашалука су се доста често мјењале управо због ратова са Млечанима и Аустроугарима

Pogledajte prilog 1488778

Jeste bilo popisa, i to raznih.

Еvo jednog prikaza stanja odnosa muslimana i ostalih kroz istoriju, tradicionalni podaci uz neke nove, posmatrano u periodu od 1663. do 1803. godine.

https://www.academia.edu/88999549/T...nth_Century_according_to_the_Poll_tax_Records

Ovde je važno naglasiti da Moačanin u tekstu rasprave ide u probleme pojedinih ovih brojki, neke i izravnije osporavajući. Npr. tradicionalno je tumačenje da su muslimani prestali biti apsolutna većina negde između 1730. i 1735. godine, a on tvrdi da to nisu bili uopšte u ovom periodu iz tabele, da sad ne ulazim u detalje, obrazložio je u članku. Po Moačaninu, negde sredinom XVII stoleća su muslimani na području Bosanskog ejaleta izgubili brojčano apsolutnu većinu, koju je su imali u pređašnjem periodu, ali jedva.

Opširni popis sproveden iz 1604, između 1590 i 1595. godine, pokazao je da je muslimansko i nemuslimansko stanovništvo poprilično izjednačeno bilo krajem XVI stoleća. Oko pola-pola, da se tako izrazim. U brojčanim vrednostima, to je vrlo ugrubo bilo oko po 225 hiljada na obe strane (a 150 hiljada pravoslavnih tj. 75 hiljada rimokatolika).

To je značajno drugačija situacija od npr. smederevskog sandžaka, u kojem je po popisu iz 1572. godine muslimansko stanovništvo još uvek bilo dosta izrazita manjina. Ne znam kakvi su sad podaci bili tzv. Beogradskog pašaluka između 1573. i 1688. godine, nemam ih, ali za suštinu tvog pitanja i nije bitno, zato što je konfesionalna demografija bila značajno različita, eno ti podaci za 1803. godinu u tabeli.