Bulimija i anoreksija :(

[guest 135511]

bejbe
izračunala sam ja to pre nego što sam postavila pitanje
ali svi mi znamo
da je bmi od 25 premnogo
jer izgleda ružno
pa kapiram kako izgleda bmi od 21
ne da li je medicinski mnogo

 

[Hellen]

bejbe
izračunala sam ja to pre nego što sam postavila pitanje
ali svi mi znamo
da je bmi od 25 premnogo
jer izgleda ružno
pa kapiram kako izgleda bmi od 21
ne da li je medicinski mnogo

Ја сам линк наменила оној девојчици, тек после видех твој пост, али добро, не штети.

Па види, БМИ од 25 је премного за девојку од 17 година, али за жену од 57 није!
Значи, треба узети у обзир и године.

 

[guest 135511]

ono
ako je 18 minimum
a 25 maksimum
onda je 21 taman
to je nekih 170cm i 60 kg
ideal

 

[mircheee]

Zelela sam da otvorim ovu temu kao upozorenje devojkama na to koliko je anoreksija opasna.

 

[gost 36952]

Tema odlicna, bila vise puta, ali dobro je da se podsetimo

 

[mircheee]

 

[mircheee]

Da li neko zna kako da ubacim fotografiju sa kompa...Imam fotografiju koja bi poslala jasno upozorenje na to sta moze da se desi ukoliko se prepustimo ovoj bolesti...

 

[mircheee]

 

[mircheee]

Neka ova fotografija bude upozorenje svim devojkama...Ovo je inace bivsa Brazilska manekenka

 

[gost 149754]

ali, ova devojka ima baš, baš jak karakter kad ništa ne jede
i dobar fotoshop

 

[tarabica]

Ovu vest sam pročitala danas i šokirala se. Žena od 40 godina je umrla usled anoreksije. U trenutku smrti je imala 23 kilograma. O našoj zemlji se radi.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&dd=21&nav_category=12&nav_id=433014

 

[Pussycat]

Ovu vest sam pročitala danas i šokirala se. Žena od 40 godina je umrla usled anoreksije. U trenutku smrti je imala 23 kilograma. O našoj zemlji se radi.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&dd=21&nav_category=12&nav_id=433014

Da... čula sam i ja... I čula sam da su raspalili po lekarima zato što joj nisu pružili pomoć nego je poslali kući... A šta je sa porodicom, komšijama, prijateljima itd. Koliko vremenski treba da osoba dođe do 23kg? Sigurno ne mesec dana... Zato, na ovakve pojave mora da se reaguje na vreme, i okolina mora da reaguje...

 

[gost 36952]

Pa, ne znam da li okolina nesto moze da uradi, ako pacijentkinja ne saradjuje

 

[-Night -]

Pa, ne znam da li okolina nesto moze da uradi, ako pacijentkinja ne saradjuje

Promaklo ti je iz teksta da je majka uzela privremeno starateljstvo,verovatno zbog toga,da joj pomogne ,jer je ona ipak bila punoletna (čak 40 god.).

 

[mica81]

Vise je nego sigurno da i ja nesto lose radim ! Ne bezim od toga. Cim nisam uspela da u pocetku stanem tome na put , imam jos vecu odgovornost. Ako znas mesto gde bih direktno mogla da se obratim , ODLICNO ! Jer mozda bih uspela da je ubedim da bar jednom odemo na pravo mesto pa bi to posle islo samo po sebi ali ako bi napravila promasaj tesko da bi me poslusala ponovo jer je ona a i nazalost ostali jako zadovoljna svojim izgledom / tj mrsavoscu /. Mozes mi poslati i na pp

Govorim iz licnog iskustva...
Moja prica je veoma dugacka i nisam ni sigurna da li mogu da je ispricam... Ali sto se mene licno tice, ja sam bulimiju pobedila bez pomoci porodice, prijatelja i strucne pomoci. Ne kazem da mi pomoc svih tih ljudi ne bi znacila, ali nazalost nisam je imala. I ipak mislim da niko ne moze da ti pomogne ako ne resis sam sebi da pomognes. A to je veliki korak, priznati sebi istinu...
Iskreno se nadam da ces uspeti da pomognes svojoj prijateljici.

 

[gam gam]

Ja imam drugaricu koja je imala anoreksiju pa bulimiju...pa sad opet anoreksiju...volela bih da joj pomognem ali ne znam kako....ako je neko imao drugaricu koja je patila od ove bolesti,ili jos uvek pati..neka mi se javi na mail: emilijajankovic91@gmail.com

 

[nina196]

gam gam pokusala sam da ti posaljem poruku, ali neuspesno. moj e-mail je blackangel_196@hotmail.com
znam sve o anoreksiji, imam iskustvo...ukoliko jos neko ima nedoumice sa datom temom ili probleme sa anoreksijom neka se javi slobodno. takodje bi me zanimalo iskustvo i nekog ko je se izborio sa bolescu. Pozdrav

 

[iva_smiley90]

Oduvek sam bila mrsavica i sitne gradje, i koliko god da sam jela nikada nisam uspevala da se ugojim, mozda 2-3 kg ali i to ubrzo izgubim...I nedavno sam opet odlucila da se ugojim, i dobila sam nekih 3kg na tezini i sve je bilo super odlicno sam se osecala, bila sam happy, dok jedne veceri nisam preterala sa hranom i sve to povratila...Od te veceri meni se javio strah od hrane, tj strah me je da bilo sta stavim u usta jer mislim da cu opet sve to povratiti i ono kao jedem, i samo cekam trenutak da se to desi...To traje vec neke 2 nedelje, izgubila sam 5 kilograma, unosim jedan obrok dnevno i to nessto jedem na kaficicu kao pticica, ovako preko dana uzimam neki cips, grisine i sl, cisto se ne bih srusila, ali kada i to jedem imam strah da to ne povratim....Da li je to pocetak anoreksije/bulimije? Sta vi mislite?Jos sam obnovila god na fakuletu, u porodici mi je haos, ne znam gde se nalazim, na hiljadu sam strana, zeludac mi reaguje i zivot mi je polako pretvara u haos i ocajna sam zbog cele situacije koja mi se desava, isla sam na par razgovora kod psihologa, ali mi ni to nista ne pomaze...

 

[Pussycat]

Ja bih pre rekla da ti je to reakcija na stres. Osobe koje pate od anoreksije obično to negiraju.
Elem, i meni se dešava kad imam stres da mi se povraća na samu pomisao da progutam hranu. Ali to je ok, prođe, čim prođe i stres. Pokušaj da jedeš češće po malo, i da unosiš dovoljno vitamina da se još gratis ne bi i razbolela.

 

[Chupos]

Mislim da i ja imam problem sa ishranom...
visoka sam oko 171, a teska 67, 2 kg...i to na meni izgleda onako, okej, prosecno. Imam 18 godina.
Svaki dan treniram po sat vremena...Vec mesec dana treniram i spala sam sa 70 kg na 67.
Ali, ubedljivo najteze mi je da se odreknem slatkisa.
Mislim, lako je kad nemam nista u blizini, a trudim se da nemam. A onda recimo mama koja uopste ne podrzava moj novi rezim ishrane, napravi patispanj od jabuka ili tako neshto, od chega se ja prejedem. I priznajem, za ovih mesec dana povracala sam nakon jela 3 puta! Nije to bilo bulimicarko prejedanje, nego neko krsenje dijete koje nisam trebala sebi da dozvolim. Imam osecaj da ne mogu da prestanem da razmisljam o unesenim kalorijama, o tome kako cu ih potrositi, i o stvarima koje ne bih trebala jesti, a volela bih. Zelja mi je da do kraja novembra imam nekih 65 kg, nista strasno. Ali opet, cinjenica da sam sebi dozvolila da 3 puta povratim me uzasava, i bojim se da to ne izmakne kontroli. Mislim da cu lakse svoje reci zapamtiti ako ih ovde napisem...Da mi se vise nikad ne desi da tako maltletiram svoje telo, i da se nikad ne prejedam nego odredim sebi neku granicu, i stanem....

 

[Lena x]

Draga..poremecaj ishrane pocinje naivno i polako se razvija...Bar je tako kod mene bilo.U svakom slucaju bitno je da si svesna problema i rizika koji tvoje ponasanje nosi.Videla sam mnogo unistenih zivota bas zbog ovih bolesti.Ljudi nisu ni svesni koliko je to ozbiljno i kompleksno.Zamisljaju nas kao plitkoumne glupacice,koje zele da izgledaju kao foto modeli..To je takva glupost..Za razvijanje poremecaja u ishrani potrebno je da se poklope brojni faktori-psiholoski,socijalni,bioloski..Osobe obolele od PI se plase odgovornosti,odrastanja,sopstvene sexualnosti,suocavanja s teskim i mracnim sadrzajima koje nose u sebi i koje ih nagrizaju...to je pitanje kontrole..imas osecaj da je hrana jedino sto mozes kontrolisati u svom zivotu..No dobro,nije to sad tema,bitno je da se obratis nekome za strucnu pomoc jer poremecaj ishrane ne nestaje sam od sebe.Veruj mi..malo pre sam na ovom forumu nasla temu na koju sam pisala pre 3 god..pocinje ovako-ja nemam anoreksiju ili bulimiju,ali svakako imam problem s hranom...ubrzo sam dobila dijagnozu buimije..vreme leti..i sto vise prolazi,stanje je sve komplikovanije i ne primetis koliko je daleko otislo.Bori se!Ako te nesto zanima vezano za moje iskustvo,pitaj..