Бугарска историја

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Охрид јесте био црквено седиште ..Опет, то више има са црквеним, него са световним уређењем итд.
Незгодно је што се данас све тумачи као да се ради о македонском Охриду, док се заборавља да су оно време, у средњем веку, постојала још два Охрида на другим локацијама. Један је код Костенеца(места где Немања дочекује Барбаросу и спроводи га кроз "Трајанова врата" , недалеко од Велбужда)и тај може да се нађе на картама и из 19 века, данас је вероватно промењен назив, треба да пронађемо данашњи топоним. Тај костенечки Охрид је вероватно био седиште у време Самуила, кога Блгари необјективно убрајају у "своје".

Али, мислим да је овај Охрид којим се дичи и парадира Кхан Хан овде, онај п.р.а.в.и. средњевековни бугарски Охрид удаљен 850 километара источно од македонског Охрида и налазио се или између Трнова (али малког Трнова) и Силистре (Силистар на обали Црног мора), или је то данашњи Силистар на обали Црног мора.

silistarohrid1.png


silistraohrid2.png
[/IMG]

Тај прави блгарски Охрид поред Силистера или данашњи Силистер (на удаљености од Малког Трнова 50 км, дакле јужно од Бургаса, уз Црно море и на путу од Мале Скитије према Цариграду.

silistarohrid3.png



Иако делује чудно у први мах, нема доказа против, посебно с обзиром на првобитно стално станиште Блгара испод Дунавау 9 .веку, за које поуздано знамо да је Загора (данашње село Загорци), и да није далеко од Цариграда, који их је и прихватио тада.

Па зар ниjе престолни град Бугарска?

http://4.***************/_jGsf8Lsa1NY/S0JKnjDNMzI/AAAAAAAADfg/uNpCFFKbPqM/s400/srpske.jpg

Јасно је из Хановог цитата да је Охрид блгарски на путу до Цариграда, значи уз обалу Црног мора (80 км јужно од Бургаса, у правцу Цариграда), јер су "били усхићени" охридски /силистарски Блгари кад су чули од цариградских Блгара.
Имамо и валидан запис о томе (преносим са промаседонија сајта) из времена Теофилакта, који је, поуздано живео у Блгарској, значи уз обалу Црног мора између Бургаса и Цариграда. Исто тако поуздано знамо да је носио титулу охридског архиепископа ,то значи да је седиште блгарске архиепископије у време Теофилакта било уз обалу Црног мора, код данашњег места Силистар или је то баш данашњи "Силистар"

У путописима руских путника кроз блгарску територију од 17-19 века, Партеније монах је записао: "седмог дана стигосмо у Силистар, у древни Охрид
[...] На седмия ден пристигнахме в Силистра, наричана в древността Охрида [1], където е живял архиепископ Климент Охридски автор на българския вариант на „Благовестник”...Руски пътеписи за българските земи XVII—XIX век, ПАРТЕНИЙ, МОНАХ


Састављач зборника путописа,Маргарита Кожухарова, у фусноти покушава да замени да је "Силистар" на североистоку Блгарије у питању уместо Силистра на југоистоку Бгарије, пребацујући "грешку" руском путописцу јер се позвао на "Опширно Климентово житије"
http://www.promacedonia.org/rp/rp_13.htm#1

Исти путопис:
Из „Разказ за странствуването и пътешествието ми из Русия, Молдавия, Турция и Светата земя“ (1839 г.)
http://pravoslavie.domainbg.com/20/patepisi/partenij.htm

Због промене топонима дешавају се овакви превиди, који Теофилакта смештају на терен данашње БЈР Македоније, иако је он , по данашњој терминологији промењених топонима, био епископ Силистарски...
Како да данас не измешамо три Охрида, не знам- најзападнији је данашњи македонски, костенечки Охрид је вероватно Самуилов, а блгарски је свакако и поуздано једино Силистарски Охрид.
 
Poslednja izmena:
Što se Markovićeve rasprave tiče, evo ti daj izvor da su srpski vladari Makedoniju posmatrali kao Bugarsku.

The Serbian King Stefan Dusan in a letter to the Venetian Doge Andrea Dandolo styles himself also ruler of no small part of the Bulgarian Kingdom:

By the grace of God Stefan, King of Serbia, Dioclea, Zachulmia, Zeta, Albania and the Primorie, and ruler of no small part of the Kingdom of Bulgaria, and Lord of almost all Romania.


Monumenta Slavorum meridionalium II, Zagrabiae, 1870, p. 278
http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=mdp.39015008851662;seq=846;view=1up;num=278
 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Право блгарско Скопље , на које Блгари полажу историјско право није уопште оно у БЈР Македонији, него опет уз обалу Црног мора, испод Бургаса.(41°44′N 27°24′E),Било је центар нахије у време Турака

Най-многочислени и най-заможни бѣха българитѣ въ Лозенградско , гдѣто се наброяваха до 25 български селища. Въ самия Лозенградъ българптѣ бѣха еднакво силни и дори по-силни отъ гърцитѣ, а въ околията само нахийскиятъ центеръ С к о п е (гър. Скопо) и селата П е т р а и П о л о с ъ имаха гръцко население. Въ Скопе покрай 700 гръцки сѣмейства имаше и до 160 български, патриархисти...
http://promacedonia.com/bmark/lm_tr/lm_tr_6.htm

Скопе или Скопие или Скопо (на турски: Üsküp, Юскюп, на гръцки: Σκοπός, Скопос) е село и община в Източна Тракия, Турция, околия Лозенград, вилает Лозенград (Къркларели).

Скопље на карти Региона Мармара
http://bg.wikipedia.org/wiki/Скопе

Данас бугарско Скопље припада Турској.

Üsküp is a town in Kırklareli Province, Turkey

Üsküp is an old settlement and the name of the town may refer to Scythians (Turkish: İskit). In 1368, during the reign of Murat I the settlement was annexed to Ottoman Empire. Turkish traveller Evliya Çelebi in the 17th century describes Üsküp as a relatively populated place famous for wine production.
http://en.wikipedia.org/wiki/Üsküp,_Kırklareli

Бугарско Скопље се налазило на путу од бугарског Охрида (Силистар,Синоморец на обали рнохг мора) према Цариграду, око 900 километара источно од македонског и Цар Душановог Скопља:
http://2.***************/-oHCMrKKbOEc/TiQbiJUSoGI/AAAAAAAACXo/3blkOc653FY/s1600/uskupmap.jpg
Још слика Скопља/Скопоса
http://adrianou125.blogspot.com/2011/07/uskup.html
 
Što se Markovićeve rasprave tiče, evo ti daj izvor da su srpski vladari Makedoniju posmatrali kao Bugarsku.

The Serbian King Stefan Dusan in a letter to the Venetian Doge Andrea Dandolo styles himself also ruler of no small part of the Bulgarian Kingdom:

By the grace of God Stefan, King of Serbia, Dioclea, Zachulmia, Zeta, Albania and the Primorie, and ruler of no small part of the Kingdom of Bulgaria, and Lord of almost all Romania.

Monumenta Slavorum meridionalium II, Zagrabiae, 1870, p. 278

rgh1359039329m.jpg


arx1359041404v.jpg


Законик Стефана Душана Цара Српског 1349. и 1354. (1898.Го

д.) - Стојан Новаковић, стр 3

http://www.scribd.com/doc/17318383/-1349-1354-1898-
 
Poslednja izmena:
The Serbian King Stefan Dusan in a letter to the Venetian Doge Andrea Dandolo styles himself also ruler of no small part of the Bulgarian Kingdom:



Monumenta Slavorum meridionalium II, Zagrabiae, 1870, p. 278

rgh1359039329m.jpg


arx1359041404v.jpg


Законик Стефана Душана Цара Српског 1349. и 1354. (1898.Го

д.) - Стојан Новаковић, стр 3

http://www.scribd.com/doc/17318383/-1349-1354-1898-

Људи, ја сам вам лепо казао да је, конкретно тај Раковачки препис из 18. века, као и Карловачки, познат по апсолутно фантастичној титули цара Душана коју уосталом и Михаило Динић у расправи коју сам дао узима као пример неисторијске интитулације цара Душана. Значи Душан је владао и Угарском, Далмацијом и Угровлашком???

Исти је случај и са Илирским грбовницима као са познијим творевинама.

Дакле, Илирски грбовници, Раковачки и Карловачки преписи Законика показују шта се о Душану сматрало у периоду 16-18. века, а не којим је територијама реално владао у 14. веку и како се титулисао.

Погледајте мало Динића када стигнете.
 
Дакле, Илирски грбовници, Раковачки и Карловачки преписи Законика показују шта се о Душану сматрало у периоду 16-18. века, а не којим је територијама реално владао у 14. веку и како се титулисао.

И Софиjиски препис?
И ово писмо до Венециja исто?:(
 
И Софиjиски препис?
И ово писмо до Венециja исто?:(

Sofijski rukopis je nastao 1728. godine u Beogradu; načinio ga je pisar Stefan Stojković; dvije godine nakon Koviljskoga.

Dio je tzv. mlađih prepisa, tako da; tako je, nije bilo nikakve Makedonije u Zakoniku; što se tiče povelje cara Dušana, ljudi smatraju da je malo vjerovatno da je car Dušan mogao pogrešiti baš tako u povelji datum Bitke kod Velbužda; ako je to greška bilo autora pisara bilo prepisivača, ne može se potpuno pouzdano uzeti ni intitulacija u kojoj se spominju i strane bugarske, iako je to svakako kredibilnije od nekakvoga 'makedonskoga cara', zato što se nalazi u vrlo dragocjenom Rakovačkom rukopisu, koji spada u starije prepise.
 
The Serbian King Stefan Dusan in a letter to the Venetian Doge Andrea Dandolo styles himself also ruler of no small part of the Bulgarian Kingdom:
Ја колико знам Бугарска је у Душаново време била трибутална држава или боље речено у подређеном положају у односу на Србију, можда се само хвалио.;)
 
Ја колико знам Бугарска је у Душаново време била трибутална држава или боље речено у подређеном положају у односу на Србију, можда се само хвалио.;)

Наћи ћемо и то писмо Венецији, видети из ког је времена најстарији препис и сл.

Дакле, интитулацију треба гледати у контексту времена када је одређени документ настао.

Бугарска јесте била у подређеном положају у односу на Душанову Србију, али није била трибутарна. Најбоље је рећи да је Душан са те стране био сигуран, као и у погледу освајања Македоније, Тесалије и сл, баш као што је бугарски цар Иван Александар имао одрешене руке у погледу источне Тракије и црноморских градова око којих су се Бугари дуже времена надвлачили са Византијом.
 
У реду, договорили смо се. Српски владари не су посматрали Македонију као бугарска територија,
али Бугарски владари су посматрали Македонију као територија Бугарска. :D

Па Жефаровић, србин из Доjран, просматрал Македониjу као Бугарско отечество...
Мислим да најважније je што је мислио становништво Македниjа у тим вековима.
 
Наћи ћемо и то писмо Венецији, видети из ког је времена најстарији препис и сл.

Дакле, интитулацију треба гледати у контексту времена када је одређени документ настао.

Бугарска јесте била у подређеном положају у односу на Душанову Србију, али није била трибутарна. Најбоље је рећи да је Душан са те стране био сигуран, као и у погледу освајања Македоније, Тесалије и сл, баш као што је бугарски цар Иван Александар имао одрешене руке у погледу источне Тракије и црноморских градова око којих су се Бугари дуже времена надвлачили са Византијом.

Ajde to postavi na druge osnove, pa će možda i tebi biti jasnije zašto nije bila tributarna. Recimo, da je tada bilo opštepoznato koji narod živi na toj teritoriji, da su se feudalci tako opredelili, da je bilo jasnija i poznatija istorija tog područja. Sve u svemu, te teritorije nisu bile podređene u odnosu na Srbiju, već deo Srbije, kao i Makedonija. Ovo sve o delu Bugarske do granice jat-a, koji je asimiliran tek pred i tokom 20. veka.
 
У реду, договорили смо се. Српски владари не су посматрали Македонију као бугарска територија,
али Бугарски владари су посматрали Македонију као територија Бугарска. :D

Па Жефаровић, србин из Доjран, просматрал Македониjу као Бугарско отечество...
Мислим да најважније je што је мислио становништво Македниjа у тим вековима.

Е сад ме насмеја!

У ком периоду. У 14. веку или у Жефаревићево доба у 18. веку? Имамо ли неки попис или плебисцит (референдум) из 14. или 18. века па да знамо како се становништво тада осећало у погледу националне или етничке припадности (још и пре него што су ти термини разрађени од Француске револуције па надаље)!
 
Е сад ме насмеја!

У ком периоду. У 14. веку или у Жефаревићево доба у 18. веку? Имамо ли неки попис или плебисцит (референдум) из 14. или 18. века па да знамо како се становништво тада осећало у погледу националне или етничке припадности (још и пре него што су ти термини разрађени од Француске револуције па надаље)!

Ima popis nego nece da dostave ovi na forumu bezobrazni su..
 
Е сад ме насмеја!

У ком периоду. У 14. веку или у Жефаревићево доба у 18. веку? Имамо ли неки попис или плебисцит (референдум) из 14. или 18. века па да знамо како се становништво тада осећало у погледу националне или етничке припадности (још и пре него што су ти термини разрађени од Француске револуције па надаље)!

Па у 18 веку немало ни у Франциja, ни у Англиja.
И? Како се осећало становништво у почетоком 20 века знамо.
Исто знамо како се осећала интелигенција... на пример Темко Попов имал српски чувства.:ok:
 
Poslednja izmena:
Па у 18 веку немало ни у Франциja, ни у Англиja.
И? Како се осећало становништво у почетоком 20 века знамо.
Исто знамо како се осећала интелигенција... на пример Темко Попов имал српски чувства.:ok:

Naravno do Koske srbin...:ok:

"„И сам Исус Христос ако сиђе са неба не може да увери Македонца да је Бугарин или Србин“

OPET SU TI PRORADILI KOMPLEKSI?
Opusti se covece tema je o Bugarima - Cuvasima.
 
Naravno do Koske srbin...:ok:

"„И сам Исус Христос ако сиђе са неба не може да увери Македонца да је Бугарин или Србин“

OPET SU TI PRORADILI KOMPLEKSI?
Opusti se covece tema je o Bugarima - Cuvasima.

Gotsedelchev-letter.jpg


"... смо Бугари"

Овоj Гоце Делчев jе Бугарин или Чуваш? :hahaha:
 
Овоj Гоце Делчев jе Бугарин или Чуваш? :

LoL priglupi bugarin :)

"Kada smo sa Bugarima".....Ti si toliko glup da ne znas ni da citas.... covek kaze da patimo od iste bolesti...da imamo problema zajedno sa grcima i njihovom asimilacijom.
Vi bugari neznate ni da falsifikujete niti da citate kako treba :) Mnogo ste jadni i smesni.

A dotle sine onanisi na jos neke sjajne izjave..

Цитати Гоца Делчева
„Но то је пут за ослобођење народа од туђег ропства. Њим су кренули Грци, Срби, Бугари. Тим путем треба да кренемо и ми,
Македонци, како бисмо се ослободили од Турака.“
„Да ли може постојати друго мјесто за једног Македонца осим Македоније? Да ли постоји народ несрећнији од македонског? И да ли постоји негдје шире поље за рад од овог у Македонији?“


A da se vratimo temi i bugarskim korenima
bugariwl9.jpg


Bugarska vojska u TATARSKIM uniformima..

MAA1885658A.jpg
 
LoL priglupi bugarin :)

"Kada smo sa Bugarima".....Ti si toliko glup da ne znas ni da citas.... covek kaze da patimo od iste bolesti...da imamo problema zajedno sa grcima i njihovom asimilacijom.
Vi bugari neznate ni da falsifikujete niti da citate kako treba :) Mnogo ste jadni i smesni.

Преjаки историски аргументи... македонски.
:ok:

Оригинал на бугарски jезик (написао руком Гоце Делчев):
"Отцѣпленията и разцѣпленията никакъ да не ни плашатъ. Действително жалко е, но що можемъ да правимъ, когато си сме българи и всички страдаме отъ една обща болѣсть!"

на српски:

"Oтцепљењja и поделе нису нас заплаше. Заиста, то је штета, али шта да радимо када смо Бугари и сви пате од заједничког болести!"

Превод Санданского:
"patimo od iste bolesti...da imamo problema zajedno sa grcima i njihovom asimilacijom"

Овоj jезик Делчева е чувашки? :bye:
Jас мислим да je Македонски jезик :super:
 
Poslednja izmena:
Ајмо час из бугарског језика.

“си сме българи” Или “когато си сме”
НИКАДА НИКО на бугарском није написао “си сме българи” Или “когато си сме” . Само Гоце Делчев!?! Био је неписмен иако је био учитељ?
Објасни где у вашем литературном језику “когато си сме”, значи “кога сме” Нико никада тако ништа није написао..
И изгледа и не знаш свој сопствен језик.

Једино како може да се напише је , когато сме с българи и всички страдаме отъ една обща болѣсть! (када смо са бугарима и страдамо од исте болести)

Можеш само Србе да лажеш на форуму који не знају бугарски...Јеси пглу :roll:

Пошто смо расчистили да ни бугарски незнаш да се вратимо теми и твојим прецима.

mintimer.jpg


И сада ако ови бугари немају везе са Татарским Хановима као што ти тврдиш
што поклањају копије Кубратовог мача ТАТАРСКОМ преседнику?:roll:
Признаћеш да крв није вода..
 
Морам да додам само да бугари и живе људе праве бугарима који су 1000 рекли да нису бугари али бугарска болест је чудо.

Пример

Катерина Трајкова Нурџиева
Учестовала у Народној ослободилачкој борби Македоније (Против бугара 1941-1944) ,
била секретарица Методија Андонова-Чента она је унука Гоце Делчева.


Ова бака и дан данас даје изјаве како се борила за слободну Македонију и како је наставила пут као и Гоце.

Потомци Гоце Делчева Скопје - сестре Тина и Велика - унука Лика Чопова последња десно - 1946
http://2.***************/-CS35ZbIQsmw/TvJmmF1V4kI/AAAAAAAAJ-c/IZGOr1n9jzk/s400/%25D0%259F%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BC %25D1%2586%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25B5_%25D0%25B D%25D0%25B0_%25D0%2593%25D0%25BE%25D1%2586%25D0%25 B5_%25D0%2594%25D0%25B5%25D0%25BB%25D1%2587%25D0%2 5B5%25D0%25B2_%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0% 25B4_%25D0%25BD%25D0%25B5%25D0%25B3%25D0%25BE%25D0 %25B2%25D0%25B8%25D0%25BE%25D1%2582_%25D1%2581%25D 0%25BF%25D0%25BE%25D0%25BC%25D0%25B5%25D0%25BD%25D 0%25B8%25D0%25BA_%25D0%25B2%25D0%25BE_%25D0%2593%2 5D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B4%25D1%2581%25D0%25BA%2 5D0%25B8%25D0%25BE%25D1%2582_%25D0%25BF%25D0%25B0% 25D1%2580%25D0%25BA_%25D0%25B2%25D0%25BE_%25D0%25A 1%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2598%25D0%25B 5.jpg

И онда после свега отвориш бугарски сајт и пише да је она бугарка,без имало стида или блама...:eek:

Ово је само доказ како бугари без обзира на све ударају главом о зид и терају своје.
 
Ајмо час из бугарског језика.

“си сме българи” Или “когато си сме”
НИКАДА НИКО на бугарском није написао “си сме българи” Или “когато си сме” . Само Гоце Делчев!?! Био је неписмен иако је био учитељ?
Објасни где у вашем литературном језику “когато си сме”, значи “кога сме” Нико никада тако ништа није написао..
И изгледа и не знаш свој сопствен језик.

Једино како може да се напише је , когато сме с българи и всички страдаме отъ една обща болѣсть! (када смо са бугарима и страдамо од исте болести)

Можеш само Србе да лажеш на форуму који не знају бугарски...Јеси пглу :roll:

Да, тачно је да је одлика јужних говора честа употреба повратне заменице "си", "смо/сме си". Сада, колико је та конструкција редоследа "когато си сме" строго граматички исправна с обзиром да су бугарски и македонски језици аналитичке структуре, не бих знао рећи.

Но, ако је у питању предлог "с(а)" онда би требало да пише "съ" с јером на крају.
 
Ако оставимо по страни за тренутак бугарско-македонске расправе,
мене чисто онако знатижељно занима да ли се зна где је гроб Михаила Бориса бугарског Покрститеља ?
Да ли су вршена нека археолошка истраживања до сада ?
 
Ако оставимо по страни за тренутак бугарско-македонске расправе,
мене чисто онако знатижељно занима да ли се зна где је гроб Михаила Бориса бугарског Покрститеља ?
Да ли су вршена нека археолошка истраживања до сада ?

Све је у домену легедни, ништа се не зна, ни место где је рођен Богорис, ни место где је умро ни да ли су тренутку његови смрти важили стари, азијски, начини погреба или не.
По уобичајеним непоткованим причама, Богорис/Михајло се замонашио после предавања власти најстаријем сину који је вратио паганизам у целу Загору.Опет по предању, изашао је накратко из манастира да ослепи тог сина-паганина и да преда власт трећем сину, а потом умро 907.г. у манстиру где је замонашен.
Али, том манастиру ни трага ни гласа (за који фабрикују приче да га је сам изградио), једноставно се ништа не зна,нити има темеља нити зграде нити рукописа, нити записа, нити ктиторске композиције, нити га ко од савременика помиње (мислим на Порфирогенита конкретно)

Једино што може да се нађе, релативно објективно, јесте помен Симеонове цркве у Преслау , који наравно није Велики Преслав, него околина данашњег села Девња у источној Бугарској, некадашње Трајаново утврђење Марсианополис, и то опет по много млађем изворнику
200px-Dewnja_Bulgaria_1994_CIA_map.jpg


Le Quien (Oriens Christ., I, 1217-1220) mentions many bishops of Marcianopolis and Preslau, erroneously identifying these two towns
http://www.newadvent.org/cathen/09645b.htm
http://books.google.rs/books?id=AVd...a=X&ei=eMMDUZ34AsiEtAbS1YCYCw&ved=0CC4Q6AEwAA
http://de.wikipedia.org/wiki/Dewnja

... on the walls and plates of the church of the Bulgarian King Simeon in Preslau. ... This document is described by M. Mityaev in his paper "Simeonova tserkva v Preslau i neinat epiraphichen material"(Mykhaĭlo Hryhorovych Riznyk, V. I. Kassyan - 1988)
http://books.google.rs/books?id=f5c...sr&sa=X&ei=s8UDUbzMOcfYtQawhYH4Cg&redir_esc=y



Adrian Fortescue, The Orthodox Eastern Church пише да, што се тиче цркви и манастира у Блгарској 9.века, после црноморског Преслауа (Марцианополиса) седиште се сели у Охрид (по највероватнијој претпоставци то је данашњи црноморски Силистар , има више о томе у мом претходном посту на овој страну о мешању средњевековних Охрида).
http://books.google.rs/books?id=Xp1...wAA#v=onepage&q=симеон цхурцх преслау&f=false
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top