Етнографска карта Ami Buea, коју је Ханче Кханче поставило, скоро је истоветна Кипертовој карти која је коришћена ( као
омиљена Бизмаркова) за Бечко-берлински конгрес не би ли се направила та "Бугарска", кад је већ утвђено да и Александар Батемберг треба да има неку своју кнежевину.
Geographer
Heinrich Kiepert (1818-1899) is generally reckoned one of the more important scholarly cartographers of the second half of the 19th century.
Син богаташа из Берлина, предавач на берлинском факултету.
http://en.wikipedia.org/wiki/Heinrich_Kiepert
http://bg.wikipedia.org/wiki/Хайнрих_Киперт
Ипак, чак ни такав Киперт није могао да избегне да попише српске топониме на територији што је до 1878.била Турска, а сада је Бугарска.
Друго питање како је правио избор кад је био у могућности да сазна више синонима за исто насеље.
Можда није желео али његова је етнографска карта (са границом Турске и Србије) искоришћена у аустријске сврхе оснивања "Бугарске".
Неке врло јаснетопониме сам потцртала, а неке ћете и сами да нађете у овом обиљу:
Река Рашка (између Старе планине и Средње Срнене горе) и као мала (после звана "Стара река") и као велика (после звана Вопча или Ђопса на Турском ,а кад су од турских окупираних територија направили "Бугарску" прозвана Стрјамом, на основу српског (што они кажу "староблгарског") јатовског записа имена које се могло читати и Стрема и Стрјема и Стријема.
Све од "старе реке Рашке", преко реке Рашке, до ушћа у Ибар (Хебрус, Марица) је Рашка долина.
Река са данашњим називом Јантра (по Иатрус или Етра), која одваја у (позном) средњем веку Србе од Бугара.
Вучитрн, Плевња, Тодорица,Бјеланица, Луковица, Староверци, Старо село, Ново село, Крушевица, Слатина, Дојран,
Ловац.. иостали српски топоними у данашњој Бугарској ...... и Балван (чувено место битке код "Ниша" године 1443.године на терену којим је управљао раније деспот Гојко, кога је брат Вукашин послао у "Трново" по несигурном запису "Родослова".
Темштица изнад Трнова (исто као река и место Темска у дан.југоисточној Србији,само мала), опет Вучитрн, Раковица и Лесковац на другој обали Јантре и опет Балван, место "битке код Ниша око Митровдана 1443.г" у време деспота......
Трново је, да подсетим, ново насеље, настало поред разрушеног Нисополиса на Јантри (18 м одатле) и близу Нисополисаа на Росици.(Никуп)
Поред ова два насеља "Нисса" у Ниском пољу, налази се и место Балван, описано као место "битке код Ниша". (Није Бован него Балван),
Данашњи Рходопи су у средњем веку
Деспотске Планине (Деспот Даг у турско време), нисам сигурна по коме су добиле име, јака је конкуренција _ од Душанових верних сарадника, фамилије Драгаша-Дејановића, преко Гојка Мрњавчевића или мање познатог Богдана (један планински врх носи име по њему) , опеваног у песмама.
Перин даг на турском је ПЕРИНА ПЛАНИНА (чувена Орбелска планина, вероватно некадашња Перунова Гора) , постоји насеље Пера.Заокружен топоним
Петровић постао је, бечко-берлинском реформом- Петрич.
Неврокоп и Зрново (данас доњи Неврокоп у Грчкој) су познији називи Наиссуса на Нессусу које је Јиречек идентификовао као тај антички Наиссус и навео ме да мислим да се ради о средњевековном Нишу.
Што сам заокружила Арнат Балкан (део којим се креће пут према Рабану и Белграду арнаутском)?Само да бисмо разликовали делове огромне и простране Старе планине од које су нам у овој дискусији најважнији "Коџа Балкан" (део где је средњевековна Рашка) и " Кучук Балкан" (део где је било Блгара и Бугара у средњем веку, посебно у турско време, источно од границе са Србијом.)
Лесковац се налаз источно од разрушеног "Ниса" на Јантри (где је данас Трново), а Балван, место "битке код Ниша" западно.
Прелаз Дунава (Истер ) код Дунавског Белграда (БелградТунаи,Дунавбург) на месту рушевина Трајановог "Никополиса" (Бодин,Бдин, на влашкој страни или на дунавској ади) био је уобичајен прелаз у средњем веку (Методијеви ученици ту прелазе у 9.веку, Мартино Сегоно у 15.веку, и Угарско-српска војска са Хуњадијем -Ђурђем Бранковићем је вероватно ту прешла Дунав да би се сукобила 1443.(осмог новембра, кажу, на Митровдан) са турским окупаторима. Данас се мали град зове Белене, а по Кипертовој карти носи и назив БЕЛИНА. Вероватно је то био назив целог поља и острва "Белинског", које данас носи назив Беленско , а градић је Белене.
На реци Вид налази се Митропоље...Злокуће...Балван и Баван су недалеко један од другог, поред рушевина Наисуса,
Све је преузето одавде
http://www.lib.uchicago.edu/e/collections/maps/kiepert/
а један исечак одавде
http://www.lib.uchicago.edu/e/collections/maps/eurotransport/
Угљеша је носио деспотску титулу коју је једино цар могао да додели, а Урош је, највероватније, то урадио 1365. године, када је уосталом и Вукашина произвео у краља и савладара. Гојко је неисторијска личност. Цар Урош је надживео Мрњавчевиће и умро је 2. или 4. децембра 1371. године.
Назван је Марком, несторијски Гојко:
Ma Lazaro Dispoto de Servia e Marco Rè di Bulgaria
Имам један снапшот са им текстом на старословенском кад Вукашин дели територију, и чим га нађем, поставићу, тренутно имам превише материјала у компу па тешко налазим баш у тренутку кад ми треба.
О Руварцу не бих сада, јер се нећемо сложити, а разнизаћемо тему.
Стоји и нерешена ствар око Душановог деда Милутина (За Стефана Уроша који је на власти 1299.г.) , за кога је у "Сија-књизи" препис да је био Цар Македоније,Србије, Блгарије,Далмације, Јањине и Валахије, а два назива (две територије још) се не виде добро, значи још две територије су набројане. Сећаш се сигурно:
Пошто за самог Милутина знамо да није ширио територије ( осим савеза/раскола са братом),а није ни губио..претпоставка је логична да је толике територије наследио.
, цртаj Бугарска у Африка ако хоћеш, али то неће променити изворима и река Струма/Янтра/Марица да постане река Морава и Белене да постане Београд / Алба Булгарика. 
